MAJKA SE JEDNOG BLIZANCA ODREKLA, DRUGOG POVELA SA SOBOM U Srbiji 150 dece godišnje roditelji ostave, a priče o njima su SRCEPARAJUĆE
Ana Đokić 26.02.2018. 20:04 > 07:41

Prosečno na svaka dva i po dana u Srbiji jedno dete bude ostavljeno, te se procenjuje da oko 150 mališana završi u bolnici, pred vratima crkve ili u svom domu, ali bez roditelja.


Foto: RAS / RAS Srbija

Zvaničan broj mališana koji su izmešteni iz biološke porodice uz pomoć centara za socijalni rad zbog odsustva roditelja ili usled njihove smrti je 82, podaci su Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Međutim, ima mnogo onih koji slučaj ne prijave nadležnim ustanovama i nastave da brinu o deci, ne regulišući starateljski odnos, iskustvo je socijalnih radnika.

Naime, nije nepoznanica da bake i deke brigu o deci preuzmu na sebe kada mame i tate napuste porodični dom i svoje potomke. Nekada o ostavljenoj deci nastave da brinu rođaci, stričevi, tetke, ujaci, braća ili sestre, kada roditelji, koji ostaju na papirima njihovi staratelji, odu u inostranstvo i ne vrate se više nikada.

Kada staratelji ostave bolesnu decu u bolnicama i po njih se ne vrate više nikada, na smetlištu, autobuskim ili železničkim stanicama, ti slučajevi se prijavljuju socijalnim službama koje pronalaze idealno rešenje za mališane.

U porodilištima glavnog grada nakon porođaja mame godišnje ostave 50 beba, a samo u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front" 10 beba ostane bez roditelja.

- Zakonski je to tako uređeno tako da žena posle porođaja može da odluči da ne želi da vidi dete i ostavi ga. Te bebe ostaju kod nas dok se ne smeste u Zvečanskoj. Majke uglavnom ostavljaju bolesnu decu, ali ima i zdrave dece. Ima i mlađih i starijih majki. Jednostavno ne žele da vide dete koje su rodile, potpišu papir, i to je to. Neke žene ostavljale su i po dva deteta. Godišnje bude desetak ostavljenih beba. Od toga nema ništa tužnije. Imali smo slučaj kada su se rodili blizanci od kojih je jedan imao Daunov sindrom, te je majka jedno ostavila, a drugo povela sa sobom. U praksi se pokazalo da majke romske nacionalnosti nikada ne ostavljaju decu - objašnjava prof. dr Snežana Rakić, načelnik porodilišta u GAK "Narodni front".

Kada ne mogu da se brinu o bolesnoj deci, roditelji ih odvedu na lečenje i nikada se ne vrate po njih. Na Institutu za majku i dete u Beogradu godišnje bude dva do tri takva slučaja.

- Imali smo dečaka na kardiohirurgiji koji je godinu dana proveo kod nas na lečenju, roditelji su ga ostavili, a nakon toga su ga usvojili ljudi i odveli ga u Švajcarsku. On je sada super dečak, lepo živi. Nažalost, ima i onih priča bez srećnog kraja, kada mališani nakon lečenja budu smešteni u Zvečansku. Socijalne službe dobro i brzo rade, pa kada roditelji ostave decu, oni im u što kraćem roku pronađu novi dom - kaže prof. dr Vladislav Vukomanović zamenik direktora i upravnik pedijatrijske klinike na Institutu za majku i dete.

U Nišu godišnje do 15 mališana bude ostavljeno u bolnicama, u Kragujevcu je pre pet godina bilo 10 napuštenih beba, a prošle godine tri bebe, dok je u Novom Sadu tokom jedne godine napušteno oko desetoro dece.

- Troje novorođenčadi ostavljeno je u porodilištu 2017. godine. Majke su se izjasnile da ne žele da vode decu sa sobom. Bebe su odatle premeštene na pedijatriju, a zatim su zbrinute u saradnji sa centrom za socijalni rad - rekla je načelnica neonatologije u Kragujevcu Olja Laban.

Zlostavljanje i zanemarivanje

U praksi su mnogo češći primeri izdvajanja dece od roditelja, odnosno da roditelji žive sa svojom decom, ali da se neadekvatno staraju o njima iz različitih razloga. Stručni radnici Gradskog centra za socijalni rad u praksi su se susretali sa različitim oblicima zlostavljanja i zanemarivanja dece.

- Bilo je slučajeva gde su na deci bile vidljive povrede, tragovi batinanja, rane, modrice, bilo je higijenski zapuštene dece, neuhranjene, bez adekvatne obuće i odeće, obrazovno i vaspitno zapuštene dece, dece koja imaju problem u ponašanju koji je posledica neadekvatnog roditeljskog staranja. U praksi su najčešće situacije gde je prisutno više navedenih elemenata zlostavljanja i zanemarivanja dece - objašnjavaju oni.

Izvor: Blic

PLAČ OSTAVLJENE BEBE PARA DUŠU Ispovest ovih lekara i sestara je najtužnija srpska priča
02.11.2016. 06:19

- Plač ostavljenog deteta je bolniji i duži, razlikuje se od plača drugih beba. Ovaj plač kao da traži zagrljaj, ljubav - najveći je utisak medicinskih sestara i doktora iz leskovačkog porodilišta koji brinu o bebama kojih se majke odreknu odmah posle porođaja.

Foto: M. Ivanović / RAS Srbija
- Plač opstavljene bebe prestane čim ga privijemo na grudi i počnemo da pevušimo. Tada u njihovim očima vidite odraz vaše ljubavi i to je ono zbog čega budemo srećni – priča doktorka Valentina Videnović za "Blic".

Ona ističe da u leskovačkom porodilištvu bebe prihvataju sa bolom: "Čuvamo ih kao svoju decu, a ispratimo u suzama".

Od početka ove godine šest novorđenčadi, od kojih dvoje sa Daunovim sindromom, je ostavljeno u porodilištu, što je neslavni rekord u poslednjih deset godina.

-I pre desetak godina smo imali isti broj ostavljenih zdravih beba i to u rasponu od nekoliko dana, pa se porodilište pretvorilo u jaslice. Tada su deca ostajala kod nas po tri, sada po mesec dana - priseća se Marina Kostić, najstarija među sestrama.

Sve tužne priče različite su na svoj način, ali emocije koje izazivaju bespomoćna ostavljena bića izazivaju slične emocije.

- U prvim danima potreba beba se ograničava na hranu, ali već od 10 dana traže društvo, da se maze i da im se priča - objašnjava doktorka Mariana Nikolić Pavlović.

Foto: M. Ivanović / RAS Srbija

Ostavljene bebe su u zasebnoj, toploj sobi, u sobi na ginekologiji, tamo gde stroga pravila ne dozvoljavaju kućnu atmosferu - baldahine, šarene zidove i igračke koje se vrte iznad kreveca, ali ovde tvrde, da uspevaju da im nadoknade ljubav majke i oca, bake i deke.

- Kada majka odlazi, a mnoge i ne okreću glavu, bebe su veoma uznemirene, kao da znaju da im se nešto prelomno dešava u životu. Međutim, od tog trena, one prestaju da budu brojevi i postaju naša deca. Sa svakim danom ljubav je jača, toliko da ih ne odvajamo od naših grudi. Iako bi trebalo sve vreme da budu u svojoj sobi, mi ih stavimo na rame pa ih nosimo sa sobom. Najviše vremena provodimo s njima u sestrinskoj sobi – pričaju sestre...

Imena za ljubav i sreću

Bebe dobijaju imena, koja su u upotrebi dok ih ne prihvate hranitelji. Ove godine imali su Veru, Nadu, Željka, Ljubicu, Maju i Dušicu.

-Zato što im želimo ljubav i sreću u životu. Meni je neverovatno da tako mala beba ima potrebu da joj se priča, pa kada je animiraš kao da i ona želi da progovori - kaže još neudata sestra Milica Cakić, koja plač napuštene bebe umiruje sa „nina, nana“ jer ne zna drugu pesmicu.

Foto: M. Ivanović / RAS Srbija

I kad uđu u treću, četvrtu nedelju, ostavljene bebe imaju redovnu vizitu. Šta više, sestre ih mere svaki dan i svakom dodatom gramu se raduju kao prave majke. Ne ostavljaju ih bez igračaka, onih malih gumenih, kupuju im portiklice, a bolnica sve ostalo.

Kada mesec dana kasnije hranitelji dođu po bebu sve osoblje se okupi da je otprati.

– Špalir od lekara i sestara, a najpočastvovanija je ona sestra koja je oblači. Ode, a mi ostanemo da plačemo. Ipak, bolja je to varijanta od one kada su se decu slali u Zvečnasku – pričaju seste Jelene Stanisavljević i Milica Đorđević.

Beba nastavlja život kod hranitelja, uglavnom iskusnih, gde se se često ponavlja situacija.

-Ne odvajam ga od svoje dece, posebeno što je umiljatije od mojih. Obasipam ga poljupcima po celom telu, klackam ga dok spava, a stalno mi je na umu kakva će mu sudbina biti posle usvajanja - priča usvojiteljka jednogodišnjeg deteta, kojeg je u svoj dom donela pravo iz porodilišta.

Bebe sa Daunovim sindromom

Predrag Momčilović iz Centra za socijalni rad kaže da bebe sa Daunovim sindorom najčešće dobijaju nove roditelje u inostranstvo.

– Naše dve bebe su na spisku za usvajanje. Ako se u narednih godinu dana ne nađe usvojitelj iz Srbije, biće stavljene na listu za inostrano usvojenje i taj postupak ne vodimo mi već ministarstvo - kaže Momčilović.

Izvor: Blic

Мени је увек било занимљиво да неко може после порођаја оставити дете, одрећи га се и ником ништа, никакве казне или плаћање трошкова али на пример човек се не може одрећи детета и мора плаћати алиментацију...

Ја бих сви који оставе дете лепо рекао може, потпиши овде и сада ће ти држава следећих осамнаест година или док не буде усвојено скидати са плате за то дете.

Ali, pazi... s druge strane... to je daleko humanije nego kada ljudi koji ne zele decu, tu decu odvedu kuci, zanemaruju ih, maltretiraju ili prosto ... mrze...

Ovako deca imaju kakvu-takvu sansu da zive normalan zivot... sa skotovima koji se tretiraju kao "normalni", takva situacija je tanka...

Doduse, ja zaista ne kapiram taj mozak koji moze da 9 meseci nosi dete i da ga ostavi. Abortus je daleko humaniji ako ne zelis da rodis.

Ако не желиш тренутно децу не значи да ћеш ти ту децу малтретирати, занемарити или мрзети. Исто тако не значи да парови који желе децу неће ту децу, малтретирати, занемарити или мрзети. То има везе с тим какав си човек. Ја на пример не желим децу ни сада ни у скорој будућности и да сутра добијем дете да ли ћу бити лош отац због тога и малтретирати, занемарити и мрзети своје дете?

Исто тако не знам баш колико је хумана алтернатива - сиротиште, хранитељске породице, усвојитељи...зар нема и тамо занемаривања и малтретирања?

Као што рекох, мени је несхватиљво да ја могу имати десеторо деце са десеторо жена и за свако ме држава терети и нема шансе да избегнем одговорност док је овде то ко да се ништа није десило и без икаквих санкција.

Анеа, причала си о квалитету нашег законодавства...

Da, ali vidis... to stvara drugi problem... gde je otac tog deteta?
Trudnoca bas i nije nesto sto mozes da sakrijes...

Зачудила се би шта све може да се сакрије.

Ja polazim od toga da ako su vec dvoje u tom stadijumu da se kresu, izmedju njih postoji bar da jedno drugo znaju po imenu. I sve se sazna. Apsolutno ne postoji tajna koja ostaje vecno sakrivena.

Inace, u samom tekstu se kaze da su pripadnice romske manjine te koje gotovo nikada ne ostavljaju decu, a one se smatraju "problematicnom kategorijom".

Takodje, cula sam da cesto imamo neke Albanke, Bugarke, Rumunke... koje se...eto..sasvim slucajno nadju u Srbiji, pa se porode... i tako to...

A posebno mi je zanimljivo ovo za Daunov sindrom...

Све се сазна, да. Након што се сазна, довести и оца и мајку и званично добити потврду о томе да не желе дијете. Након тога одрезати им плаћање мјесечне надокнаде до дјететове 18-те године. Ако не желе, фино на окопавање кромпира.