Dok 900 milijuna ljudi gladuje, čak trećina svjetske hrane baca se u smeće



Direktor FAO-a upozorava da će se potreba za hranom s godinama povećavati uzmu li se u obzir prognoze da će do 2050. svjetska populacija doseći devet milijardi ljudi



ZAGREB - Svake se godine u svijetu baci ili propadne 1,3 milijarde metričkih tona hrane ili trećina ukupne globalne proizvodnje, upozorava direktor UN-ove agencije za hranu (FAO) Jose Graziano da Silva u članku za Hinu i pita se je li to prihvatljivo u svijetu u kojem je 842 milijuna ljudi gladno, pothranjeno ili nema osiguranu prehranu.

"Koliko ste često u supermarketu prebirali jabuke ili banane koje najljepše izgledaju?", piše Da Silva. "Naša prirodna želja za lijepim voćem znači da se tone i tone voća i povrća s manjim nesavršenostima bacaju u smeće. Hrana koju bacaju potrošači, dućani ili restorani, međutim, samo je dio ove priče", dodaje.

Bacanje hrane u siromašnim zemljama manji je problem od činjenice da se goleme količine gube u ranijim fazama prehrambenog lanca. Gubici hrane na farmama, u tvornicama, prijevozu, skladištima i trgovinama dovode u pitanje sigurnost prehrane u brojnim dijelovima Europe i srednje Azije, pokazuju podaci FAO-a.

"U zemljama u razvoju, gubici nakon žetve mogu doseći čak 40 posto proizvodnje", istaknuo je da Silva. "U Europi, ako kombiniramo gubitke i bacanje hrane u cijelom prehrambenom lancu, govorimo o 280 do 300 kilograma po osobi godišnje", rekao je.

Direktor FAO-a upozorava da će se potreba za hranom s godinama povećavati uzmu li se u obzir prognoze da će do 2050. svjetska populacija doseći devet milijardi ljudi. "Ako se gubici i bacanje hrane smanje samo za pola, za prehranu stanovništva do 2050. proizvodnju će trebati povećati za 25, a ne kako se sada procjenjuje za 60 posto", rekao je Da Silva.

UN-ova agencija ističe i štetan učinak bacanja hrane na okoliš, jer se tako baca i sva energija, zemlja i voda upotrijebljena u proizvodnji i procjenjuje da se godišnje ispusti 3,3 gigatone stakleničkih plinova nastalih proizvodnjom hrane koja nije konzumirana.

Izraženo u novcu, ukupan godišnji trošak bačene hrane prema cijenama proizvođača iznosi 750 milijardi dolara, a prema maloprodajnoj cijeni i troškovima za okoliš puno više, pokazuju podaci FAO-a.

"Iz bilo koje perspektive - etičke, gospodarske, iz perspektive okoliša ili sigurnosti prehrane, jednostavno ne možemo tolerirati bacanje jedne trećine ukupne količine hrane proizvedene u svijetu", naglasio je Da Silva.

Borba protiv bacanja i gubitka hrane jedan je od pet elemenata "Plana za suzbijanje gladi" glavnog tajnika UN-a Ban Ki-moona, a FAO zajedno sa širom koalicijom partnera radi na rješavanju toga i ostalih problema vezanih za sustav prehrane.

Što bi vlade u Europi mogle učiniti da se to promijeni? Da Silva kaže da u tim dijelovima svijeta dominiraju mali i raštrkani proizvođači hrane te nisu u stanju ulagati u novu tehnologiju koja bi smanjila gubitke.

Vlade bi trebale osmisliti politike i programe potpora koje bi ih potaknuli na udruživanje, što bi malim proizvođačima omogućilo povećanje proizvodnje ili izgradnju zajedničkih skladišta i hladnjača.

U tom slučaju ne samo da bi smanjili goleme gubitke, jer bi hranu uskladištili odmah nakon berbe, nego bi i produljili rok valjanosti proizvoda zbog čega bi ih kupci manje bacali, kaže Da Silva.

Za razliku od gubitaka, nastavlja direktor FAO-a, bacanje hrane u najvećoj je mjeri rezultat ponašanja i odluka kupaca i trgovaca, pa bi vlade kroz javne kampanje mogle izmijeniti takvo ponašanje. "Pozivam sve - od ministara do poljoprivrednika, trgovaca i kupaca da preispitaju svoje stavove i ponašanje kada je riječ hrani. Ovakav gubitak hrane i resursa mora prestati!", zaključio je Da Silva u članku.



Izvor: Jutarnji list

Има се, може се. 

Imam drugare koji rade u Hajatu i oni mi kazu da se kod njih baca sve sto se ne pojede. A to uopste nije mala kolicina hrane, a jos ako se cena te hrane uzme u obzir onda je sve jasno...

Mora da se baca, kako bi se odrzala cena i kako bi evropski, kapitalisticki malogradjani kupovali i trosili. Sa druge strane se, pod parolom "nestasica hrane" uvodi GM hrana. Ali dobro...necemo o tome...to su teorije zavera, a ovde smo svi skolovali, ne mogu nas prevariti!

A? Problem gladi u svetu? Mir u svetu? Ma to je za manekenke, mis univerz, kilogrami i kilogrami manekenki...sve leeepe, jer tako smo u mogucnosti! Hocu da potrosim, da kupim, da unistim, da eksploatisem, da zadovoljim svoju nistavnu dusu  : )

 

Јеби га, није бијели човјек крив што живи на најплоднијој земљи. 

Neka se snadju ti tamo u Africi...evo slusamo da je najbitnije da se covek snadje...

Cim umiru znaci da nisu snalazljivi...

Просто се не исплати превозити храну до Африке са другог континента. А људи не раде ништа, ако од тога немају корист.

Једно је сигурно, ближе смо паклу, но утопији. 

Шта да превозиш  Ко што она излизана фраза каже, није фазон дати им рибу, фазон је научити их да пецају 

Ja lepo rekoh ranije, kad su bile aktuelne teme o GMO sranjima - nije problem svetske gladi kvantitet hrane, nego njena distribucija.


Naravno,to ne znači da ti pogorelci i žuta im braća treba da nastave da se množe ko da sutra ne postoji.