Osam godina od NATO bombardovanja


Pre tačno osam godina počela je vojna intervencije NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije, posle koje je uveden medjunarodni protektorat nad srpskom pokrajinom Kosovo i Metohija.

Tokom 78 dana vazdušne kampanje nazvane "Milosrdni andjeo" poginula su, prema podacima državnih organa, 1.002 pripadnika Vojske Jugoslavije i policije Srbije i oko 2.500 civila, medju kojima 89 dece, a oko 10.000 ljudi je ranjeno i povredjeno.

Odluku o napadu je, prvi put mimo Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, doneo tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana 23. marta 1999. godine, nakon što su propali pregovori u Rambujeu i Parizu, jer su tadašnje srpske vlasti sa predsednikom Slobodanom Miloševićem na čelu odbile da prihvate vojni aneks ugovora za rešenje kosovske krize.

Savezna vlada premijera Momira Bulatovića je iste večeri proglasila stanje neposredne ratne opasnosti, a vazdušni udari NATO počeli su 24. marta u 19:45.

Prva meta bili su vojni aerodromi u Prištini, Podgorici, Batajnici i Užicu, kao i ciljevi u Kuršumliji, Novom Sadu, Pančevu, Kragujevcu i Lučanima.

Tokom agresije je izvršeno 2.300 vazdušnih udara po 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona NATO lansiralo je oko 1. 300 krstarećih raketa i bacilo 2.900 bombi ne samo na vojne, već i civilne ciljeve.

Severnoatlantska alijansa je izručila 36.000 "kasetnih bombi" i 15 tona municije sa radioaktivnim primesama, kojom je bombardovano ukupno 112 lokacija.

Bombardovane su, pored vojnih ciljeva, i izbegličke kolone na području Kosova, putnički voz u Grdeličkoj klisuri, most u Varvarinu, pijaca u Nišu... Pogodjeni su i bolnica "Dragiša Mišović" i kineska ambasada u Beogradu.

Uništeni su skoro svi predajnici Radio-televizije Srbije, uključujući Toranj na Avali, a u 2:06 posle ponoći 23. aprila je pogodjena i zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici, gde je 16 radnika ubijeno, a četvoro teže povredjeno.

U bombardovanju je uništeno 45 mostova, 28 železničkih mostova i 148 stambenih i poslovnih objekata, a stradalo je više od 300 škola, od kojih su tri potpuno uništene, više desetina bolnica, zgrade državnih organa, uključujući i zdanja Ministarstva odbrane i MUP-a Srbije u centru Beograda.

Teže i lakše je oštećeno 176 spomenika kulture, od kojih 23 srednjovekovna manastira i veliki broj crkava širom Srbije, ali i nekoliko džamija i objekata islamske kulture u Djakovici, Peći, Prizrenu...

Uništena je trećina elektronskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije (Pančevo i Novi Sad), a snage NATO su prvi put upotrebile i takozvane "grafitne bombe", kojima je onesposobljavan elektroenergetski sistem Srbije.

U zavisnosti od metodologije, stručnjaci materijalnu štetu pričinjenu bombardovanjem procenjuju na 30 do 100 milijardi dolara.


Intervencija je, posle više diplomatskih inicijativa, okončana potpisivanjem vojno-tehničkog sporazuma 9. juna 1999. godine u Kumanovu, a tri dana kasnije počelo je povlačenje jugoslovenskih snaga sa Kosova i Metohije.

Generalni sekretar NATO izdao je naredbu o prekidu bombardovanja 10. juna, a poslednji projektili pali su na području sela Kokoleč u 13;30 minuta.

Istog dana SB UN je usvojio Rezoluciju 1244, na osnovu koje je na Kosovo i Metohiju upućeno 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja sa zadatkom da čuvaju mir i osiguraju bezbedno okruženje i povratak izbeglica do postizanja trajnog rešenja.

(agencije/MONDO)

 

И браће Руса!  

Rufuse, pitam se zašto sada ne pozivaš na suočavanje sa prošlošću... Još tvrdi dečko da je njemu više stalo do žrtava... Ovaj Rufus nije izgleda loš koliko stvarno nije normalan... 

A jedva čekam da se jave i ostali... da vidimo šta imaju da kažu... čika Danilo, shkorpija, Dante Aligijeri i ostali realni ljudi... 

Жртве Нато агресије. Нека им је вечна слава и спокој души.

Danas se navršava osam godina od početka bombardovanja SR Jugoslavije

Stradanje se ne sme zaboraviti

Tokom 78 dana vazdušnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od čega 557 civila, dok je oko 12.500 ranjeno. Tadašnje vlasti procenile su da je pričinjena materijalna šteta od oko 100 milijardi dolara

Na današnji dan pre osam godina NATO je započeo bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije jer su, kako je tada obrazložio generalni sekretar NATO Havijer Solana, "svi napori da se pregovorima postigne političko rešenje krize na Kosovu propali".

Tokom 78 dana vazdušnih udara poginulo je oko 2.500 ljudi, od čega 557 civila, dok je oko 12.500 ranjeno. O materijalnoj šteti iznošeni su različiti podaci. Tadašnje vlasti su procenile da je reč o oko 100 milijardi dolara, dok je G17, tada grupa nezavisnih ekonomista, procenila da je šteta 29,6 milijardi dolara. Agresija NATO na Jugoslaviju trajala je bez prekida 11 nedelja, oštećena je ili uništena infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...

Posle neuspešnih pregovora koji su o predloženom mirovnom sporazumu u Rambujeu kod Pariza vođeni od 6. februara do 19. marta SRJ i kosovskih Albanaca, i propalih pregovora tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića sa specijalnim američkim izaslanikom Ričardom Holbrukom, severnoatlantska alijansa je 23. marta donela odluku o bombardovanju SRJ.

Tadašnji generalni sekretar NATO Havijer Solana, koji je posle sastanka Saveta NATO izdao naredbu za početak akcije "Milosrdni anđeo", za propast pregovora optužio je vlasti u Beogradu i naglasio da će akcija biti usmereni na "prekidanje nasilnih napada koje vrše srpska armija i specijalne policijske snage i na slabljenje njihove sposobnosti".

Napadi su počeli 24. marta 1999, nešto pre 20 sati. Jugoslovenska vlada je ubrzo proglasila ratno stanje, a te prve noći gađano je više od 50 vojnih objekata u različitim delovima zemlje, između ostalog u Prištini, Kuršumliji, Užicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu, Podgorici, Kraljevu, Kragujevcu, Kuršumliji...

Prema saopštenju Generalštaba VJ, tokom prve noći poginulo je 10 i ranjeno 38 vojnika. Kako je bombardovanje odmicalo, napadi su bili sve učestaliji i nemilosrdniji, pa na meti bombardera više nisu bili samo vojni ciljevi, već i civilni.

Pored vazdušne bitke, na Kosovu i Metohiji, svih 78 dana vođene su i borbe između VJ i Oslobodilačke vojske Kosova, kojoj je logističku i vojnu podršku pružao NATO. Alijansa je napade izvodila sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Već 1. aprila srušen je jedan od simbola Novog Sada - Varadinski most, dva dana kasnije stradao je i Most slobode, dok je najstameniji, Žeželjev, dugo odolevao bombama, ali je i on završio u Dunavu krajem aprila. U Kuršumliji je 2. aprila poginulo 13 civila, a 25 ranjeno, u bombardovanju Aleksinca 5. aprila poginulo je 12, a ranjeno više od 50 ljudi.
      

VENAC ZA ČUVARE NEBA

Zamenik predsednika Skupštine Beograda Zoran Alimpić položio je juče vence i cveće na spomen-obeležje pripadnika PVO, stradalim u odbrani Beograda tokom NATO intervencije 1999. godine u krugu banjičke kasarne u Raškoj ulici. Cveće su položile i porodice stradalih pripadnika PVO, bivši komandanti jedinica PVO, delegacije 250. raketne brigade, 126. brigade VOJIN i 210. bataljona veze.
      
   
   
      

PARASTOS U CRKVI SVETOG MARKA

Parastos svim nastradalim građanima Srbije u agresiji 1999. obaviće se danas u 12 sati u crkvi Svetog Marka u Beogradu. Parastosu će prisustvovati i premijer Srbije Vojislav Koštunica. Predstavnici Nevladine organizacije porodica nastradalih i unesrećenih posetiće danas na osmu godišnjicu NATO agresije mesto stradanja vojnika Gardijske brigade i pacijenta KBC "Dr Dragiša Mišović" na Dedinju i spomenik "Zašto?" u Aberdarevoj ulici, posvećen poginulim radnicima RTS-a.
      
   
   

Ćuprija je bombardovana 8. aprila i tada je srušeno naselje sa oko 800 objekata, dok su sutradan u napadu na kragujevačku "Zastavu" povređena 124 radnika. Grdelički most je bombardovan 12. aprila i to u trenutku dok je preko njega prelazio voz - 14 putnika je poginulo, a teško je povređeno više od 20. NATO avioni su 14. aprila bombardovali dve kolone albanskih izbeglica na putu Đakovica - Prizren i usmrtili 75, a ranili više od 100 civila.

Prilikom bombardovanja Batajnice, 17. aprila, jedan projektil je usmrtio trogodišnju Milicu Rakić, koja se nalazila u svojoj kući. U napadu na Niš, 19. aprila, poginuo je jedan civil, a 11 je teško ranjeno. Pogođeno je i naselje krajiških izbeglica kod Đakovice, kada je poginulo pet i ranjeno 19 osoba, a naselje je izgorelo do temelja.

Tridesetog dana bombardovanja, 22. aprila, dve rakete pogodile su rezidenciju predsednika SRJ Slobodana Miloševića u Užičkoj 15, a sutradan je dva sata posle ponoći pogođena zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu. Tom prilikom je poginulo 16 radnika, a četvoro teško povređeno. Zbog te tragedije, tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović je nekoliko godina kasnije osuđen na 10 godina zatvora jer je odbio da sprovede naredbu o izmeštanju ljudi i tehnike iz zgrade televizije.

U napadu na Surdulicu, 27. aprila, poginulo je 20 civila, od toga 11 dece, a 200 osoba je povređeno. Beograd je najžešći udar pretrpeo 30. aprila, kada su pogođene zgrade Generalštaba VJ i stara zgrada Republičkog MUP-a, srušen televizijski toranj na Avali i nekoliko privatnih objekata na Vračaru. Tri osobe su poginule, a 38 je povređeno. U mestu Murino na Limu poginulo je petoro ljudi, a od posledica ranjavanja preminula je još jedna osoba.

U selu Lužane kod Prištine 1. maja poginulo je 40 i ranjeno 16 putnika autobusa koji je bombardovala NATO avijacija, dok je dva dana kasnije raketiran autobus na putu Peć - Kula - Rožaje. Poginulo je 20 putnika, od kojih su veći broj bila deca, dok su 43 osobe teže i lakše povređene. NATO je, kako je to kasnije objašnjeno, "greškom" 7. maja bombardovao ambasadu NR Kine na Novom Beogradu. Troje kineskih državljana je poginulo, a sedam teško ranjeno. Iste noći raketiran je i hotel "Jugoslavija".

Industrijska zona Čačka bombardovana je 10. maja. Poginule su četiri osobe, a 13 je ranjeno. Sutradan, u napadu na industrijsku zonu "Sever" u Nišu poginule su dve osobe, a u centru Vladičinog Hana dvoje gimnazijalaca. Još jedna kolona albanskih izbeglica bombardovana je 13. maja kod sela Koriš, blizu Prizrena. Poginula je 81 osoba i povređeno je više od 70.

Kazneno-popravni dom u Istoku bombardovan je prvi put 19. maja i tada su tri zatvorenika poginula, a šestoro ranjeno, a u novom napadu posle dva dana poginula su 93 zatvorenika i čuvara, a ranjeno je oko 200. Narednog dana pogođen je KBC "Dr Dragiša Mišović" na Dedinju, tri pacijenta i čuvar su poginuli, a veliki broj pacijenata i osoblja je povređeno.

U napadu na Aleksinac, 28. maja, tri civila su poginula, a dvadesetak je ranjeno. U bombardovanju mosta na Velikoj Moravi u Varvarinu, 30. maja, poginulo je 10 ljudi, a više od 40 je teško ranjeno. Surdulica je ponovo bombardovana 31. maja i tom prilikom su pogođeni Sanatorijum za plućne bolesti i Dom staraca.

Poginulo je 20 i povređeno 40 osoba. Centar Novog Pazara bombardovan je 1. juna, a u pogođenoj stambenoj zgradi stradalo je 13 osoba, a 35 je povređeno. Poslednje rakete na SRJ ispaljene su 9. juna u 19.30 sati na okolinu Uroševca i, još jedna sutradan oko 13 sati na selo Kololeč, u opštini Kosovska Kamenica.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a prethodnog dana predstavnici VJ i NATO potpisali su u Kumanovu Vojnotehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosmeta i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.
      

JOVANOVIĆ: POTREBAN DOKUMENTACIONI CENTAR O AGRESIJI

Ministar inostranih poslova SRJ za vreme bombardovanja Živadin Jovanović, danas predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, u ime svoje organizacije, predlaže Vladi Srbije da osnuje dokumentaciono-istraživački centar o agresiji 1999, kako bi se kompletirala lista svih žrtava agresije, sa osnovnim podacima. Zatim, da se ustanovi Bela knjiga prijatelja Srbije "sa informacijama o zaslugama za širenje istine, kao i da se naciji podnese izveštaj o dosadašnjim posledicama upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom tokom agresije 1999. i da se izradi plan za sprečavanje težih posledica u budućnosti.
      
   
   
      

KOMEMORATIVNI SKUPOVI U NIŠU

Komemorativni skup uz polaganje venaca na Spomen-kosturnicu žrtvama NATO agresije u parku kod Banovine juče je organizovalo Udruženje boraca rata iz 1999. godine. Borci su prekjuče dobrovoljno dali krv i priredili prijem za porodice svojih stradalih saboraca.
U Klubu Vojske Srbije Udruženje potomaka ratnika 1912-1920. godine, SUBNOR, Organizacija rezervnih vojnih starešina i Udruženje vojnih penzionera takođe su organizovali komemoraciju, a delegacija Skupštine grada i kabineta gradonačelnika Smiljka Kostića položila je vence na Spomen-obeležje žrtvama bombardovanja.
Komanda Kopnenih snaga i 211. oklopna brigada Vojske Srbije organizovali su u kasarni "Mija Stanimirović" komemorativni skup.
U Nišu i na borbenim položajima tokom 78 dana NATO bombardovanja poginulo je 57, a ranjeno više od 200 civila i vojnika iz ove opštine. Srušeno je 120, a oštećeno više od 3.000 stambenih, poslovnih i armijskih objekata. Za Nišlije je posebno tragičan bio 7. maj 1999. godine kada je od kasetnih bombi bačenih na centralnu gradsku pijacu i na Klinički centar stradalo 15 civila. nM. D. (Sina)


(Glas javnosti)

A evo i ljudi koji su nas doveli u poziciju da nas dojučerašnji saveznici bombarduju:





To je bila najveća sramota Srbije u njenoj istoriji.

Slava žrtvama.

Da, Rufuse, nije NATO kriv što je bacao bombe, kriva je zemljina teža. Zbog nje su te bombe padale na zemlju.

LDP i njegovi članovi su najgori u onome što najviše kritikuju...

Relativizacija žrtava...

Suočavanje sa prošlošću...

Borba protiv jednoumlja...

Da ne nabrajamo... lista je podugačka... 

Jeste NATO bacao bombe,ali politika ove dvojice grobara srpskog naroda je dovela do toga da nas bombarduju,kao odgovorni politicari i vodje naroda trebali su da znaju sta rade,koje su posljedice toga sto rade.

To niko ne spori, ali to ni u kom slučaju ne može opravdati one koji su bombe bacali...

Što ti izgleda činiš, pošto na tu stranu ni da bekneš...