Зоолошки врт у Гуангџоу, на југу Кине, представио је тројке џиновске панде, једине у заточеништву које су успеле да преживе.

Младунци рођени 29. јула најпре су били у инкубатору, а затим враћени мајци Ђусијао. Тројке су „ново светско чудо“ будући да је смртност код младунчади панде велика, наводе представници зоо-парка.




Пол младунаца није саопштен.

Неки стручањаци за ову угрожену врсту тврде да је, док младунци не напуне шест месеци, рано да се каже да су ван опасности.

Џиновска панда је угрожена врста животиња. Процењено је да је у дивиљни преостало само 2.000 панди, а да их скоро 200 живи у заточеништву у Кини.

Извор:РТС

Снимак из Боцване 

Ljubav nema granica.

У свету је данас дивљих животиња, риба и птица упола мање него пре 40 година, саопштио је Светски фонд за природу (WWF).

Слатководне врсте риба и водених животиња претрпеле су пад од чак 76 одсто, што је двоструко више од копнених или морских врста, преноси Бета.



Већина несталих врста је из тропских подручја, док је у Латинској Америци ситуација најдраматичнија.

На губитак врста утиче више фактора, међу којима се као главни издвајају уништавање станишта, лов и риболов, и климатске промене.

Извор:РТС

Топљење леда натерало је 35.000 моржева да напусте Чукотско море и побегну на обалу Аљаске.

Јасно видљиве последице утицаја човека на климу планете – рекордан број пацифичких моржева, око 35.000, напустио је Чукотско море (део Северног леденог океана између Чукотског полуострва и Аљаске) и окупио се на плажи близу Поинт Леја на Аљасци.



Животиње које су просто „зависне од леда“ биле су принуђене на овај корак – топљење леда и повлачење остатака санти далеко од обале, натерало их је да отпливају до плаже не би ли могле да лове и одмарају се, објаснили су научници.

Моржеви, који могу тежити и по тону и по, па чак и две, не могу без санти и ледених брегова зато што им служе као одморишта, посебно између два зарона током потраге за храном, односно лова у дубљим водама океана.

Нестанак белог покривача потерао их је у великом броју на обалу, прво руског дела Арктика, а сада и Аљаске, кажу биолози и научници који се баве климом.

Америчка геолошка истраживања су показала да се све ово интензивно догађа у последњих шест година.

Што се тиче конкретно овог случаја, осматрање терена из ваздуха показало је да су моржеви почели да се окупљају 12. септембра. До 23. септембра их је било око 1.500.

Међутим, сада их је већ више од 35.000, истакли су биолози на јучерашњој конференцији за медије.



Толики број ових великих животиња на тако малом простору забрињава научнике из аспекта њихове безбедности. Не само што су лак плен за поларне медведе, већ су и сами моржеви ћудљиви кад су на копну.

Чудан звук, мирис или нешто на видику може их натерати у стампедо, објаснила је Маргарет Вилијамс, руководилац арктичког пројекта Светског фонда за заштиту дивљих животиња.

У таквим ситуацијама може погинути и по 1.000 младунаца и младих примерака.

Због тога су америчке федералне власти затражиле од пилота да не прелећу у ниском лету то подручје.

Извор:РТС

---

Баш сам гледао у неком документарцу да мужјаци много воле да тамане младе ако нема мајке. Болесници мали 

 

Шокантни видео-снимак који је објавио „Гринпис“ приказује како компаније које се баве производњом туњевине примењују невиђен окрутни метод хватања ове врсте рибе, који годишње убија на хиљаде ајкула, делфина, корњача...

Потрошачи који конзумирају туњевину не могу да знају ништа о начину на који је свежа туна  ухваћена, осим ако произвођачи тo не истакну на етикети производа.

Наиме, видео-снимак који је „Гринпис“ објавио данас, показује рибаре из Велике Британије, Италије и Аустралије - како користе скуп рибарских уређаја (fish aggregating devices - FADs) - велике механичке мреже дизајниране да ухвате хиљаде туна истовремено.

„FAD су дизајнирани да привуку туну, али такође привлаче свакакве друге облике морског живота“, рекао је борац „Гринписа“, Натанијел Пеле.

Из тог разлога „Гринпис“ је упозорио све произвођаче да са својих производа уклоне натписе да су „пријатељи делфина“, јер то никако нису.

Међутим, оно што је узнемиравајуће је да на хиљаде других морских створења - укључујући и угрожене врсте - буде ухваћено у мреже и у многим случајевима након тога угине. Видео показује рибаре како бацају мртве животиње назад у Индијски океан.

Што се тиче највећих произвођача туне, према „Гринпису“ само мање од четвртине туњевине компаније „Princes“ није ухваћено помоћу FADs-a, упркос обећању да ће до краја 2014. године потпуно напустити ту методологију, док је "John West" потпуно одустао од својих обећања да престану да користе ове методе.

"Желимо да пошаљемо поруку компанијама 'Princes' и 'John West' да престану да убијају ајкуле, корњаче и раже. Нећемо прихватити празна обећања. Они морају да одрже своју реч и да заштите наше океане“, кажу у „Гринписовој“ кампањи.

Потпарол „John West“ -а рекао је како ова фирма развија нова пословна решења за рибарство и лов на туне, које ће користити у будућности.

Процењује се да је око две трећине свих туњевина у свету ухваћено помоћу озлоглашеног FADs метода, упркос упозорењима из међународних тела, укључујући и Европску унију, који наглашавају да ова методологија смањује биолошку репродукцију туњевине.

Активисти „Гринписа“ позивају рибаре да користе методе, који се користе у земљама као што су Сенегал и Индонезија, а који много више воде рачуна о свим морским врстама.

Извор:РТС

Иначе купујем само туну која је ухваћена  методама старих рибара и безболно усмрћена док је у позадини певао Бетовен 

Ја једем само ону у комадима, не искасапљеним комадићима и то се рачуна 

А, не озбиљно, треба регулисати оваква хватања риба.. ако ништа онда због делфина. Или их бар враћати живе у океан, ако је то уопште могуће.

---

Бели носорог Суни, први од свега четири која су рођена у заточеништву, угинуо је у приватном резервату "Ol Pejeta" у централној Кенији.

Рођен у чешком сафари врту „Двур Кралове“ 1980. године, је био је и последњи мужјак који је могао да се укључи у покушај очувања те готово нестале животињске врсте.



„Ветеринари у резервату нашли су га мртвог у петак ујутру. Искључили су прво антракс као узрок, али ни након аутопсије није још сасвим јасно зашто је угинуо. Можда природном смрћу. Његов отац Саут угинуо је у врту 'Двур Кралове' такође у 34. години, природно“, рекао је данас координатор узгоја носорога у том чешком сафари парку Јан Стејскал.

Бели северни афрички носорози (Ceratotherium simum cottoni) су готово изумрла животињска врста, пошто се сада након Сунијевог угинућа поуздано зна за још само шест јединки – три у Кенији у резервату, од којих су две женке, једна женка је у Чешкој, а у САД у зоо-врту у Сан Дијегу живи и један стари пар.

У Кенији су беле носороге помно чували од ловокрадица и ветеринари су искључили могућност да је грамзивост трговаца са слоновачом и роговима носорога узрок Сунијеве смрти.

Слика из 2011. године: Овако су у резервату "Ol Pejeta" били принуђени да чувају беле носороге од ловокрадица

Сафари парк „Двур Кралове“ је у Кенију превезао крајем 2009. године четири од последњих пет својих белих носорога, зато што у зоо-врту после светског униката одгоја четири младунчета више нису хтели да се паре, а превоз у слободну природу у области где би можда могле да се налазе и неке последње јединке у дивљини чинио се као последња шанса.

Та одлука и начин на који су превезени наишла је на жестоке критике јавности, зоолога и осталих зоо-вртова тако да је 2012. године Зоо-врт „Двур Кралове“ искључен из Светске асоцијације зоолошких вртова због кршења етичких норми при извозу животиња у иностранство.

Подврста је после смрти Сунија осуђена на покушај вештачке оплодње, објаснио је данас чешким медијима Јан Стејскал.

Извор:РТС

Број јединки белих медведа у Бофоровом мору опао је скоро за половину у последњој деценији, показала је једна америчко-канадска студија, која указује да је приметно драматично повећање броја младунаца те дивље животиње који умиру од глади.



Научници као главни узрок смањења броја белих медведа наводе топљење леда због глобалног отопљења.

Научници из Америчког геолошког завода и Канадске агенције за животну средину хватали су, чиповали и потом пуштали у дивљину поларне медведе у јужном Бофоровом мору од 2001. до 2010.

Популација белих медведа опала је 2010. на око 900, са 1.600 јединки те врсте колико их је било 2004.

Јужно Бофорово море је једно од два главна америчка региона у којима живе бели медведи.

"Ове цифре ми говоре да станиште постаје све мање стабилно за беле медведе", рекао је главни аутор студије Џеф Бромагин.

Стив Амстрап из Америчког геолошког завода рекао је да је у Бофоровом мору 1980-тих, када је он започео истраживање броја белих медведа, тих животиња било око 1.800.

Бромагин је навео и да су само два од 80 младунаца белих медведа које је његов тим пратио између 2004. и 2007. преживела. У нормалним околностима, како је додао, обично преживи половина младунаца.

"Претпостављамо да младунци умиру од глади", рекао је Бромагин.

У овом делу Арктика, раније је лети било више морског леда, и самим тим више фока, којима се хране бели медведи. Пошто се смањењем нивоа леда, смањио и број фока, младунци су највероватније почели да умиру од глади.

Летњи ниво морског леда на Арктику смањује се од 1970-тих, али се његово топљење прилично убрзало у последњих петнаестак година, рекао је директор Националног америчког центра за податке о леду из Колорада, Марк Серез.

Према његовим речима, 2007. је била "позив на буђење" за научнике, јер је ниво морског леда пао на најнижи ниво који научници нису очекивали или никада раније нису видели.

Ниво морског леда још више је опао 2012, а од тада се незнатно поправио.

"Дефинитивно постоји повезаност између онога што се дешава медведима и онога што се дешава са ледом", оценио је Серез, који није учествовао у овој студији.

Извор:б92