Novo izdanje Euripidovih drama

Ima pisaca koji kao da od svog prvog dela ispiju eliksir mladosti, pa im artistički pogledi ne zastarevaju, a njihovom delu vekovi i milenijumi kao da ne mogu ništa. Takav je i Euripid iz Salamine (480-406. p.n.e), najmlađi od trojice grčkih tragičara.

Za Euripida se kaže da je pesnik-psiholog, čak pesnik-psihijatar. Svako novo doba, bez obzira na naopredak civilizacije i proučavanja ljudske psihe i socijalnih navika, u osamnaest sačuvanih Euripidovih drama ima šta da nađe. Prevodioci naročito, jer Euripid je od one vrste pisaca koji prosto mole da budu iznova prevedeni, pa se kod nas tako dogodilo da troje prevodilaca (Gordan Maričić, Lucija Carević i Aleksandar Gatalica) načine do sada najpotpuniji izbor Euripidovih drama.

Kod Euripida postoje zameci gotovo svih psihičkih poremećaja: od nečega što bi moglo da se okaratkteriše kao opsesivno kompulzivna neuroza (u "Alkestidi"), preko depresivnog stanja ("Ifigenija u Aulidi") do šizofrenije ("Heralke" i "Medeja") i manijakalne psihoze ("Bahantkinje"). Ako se ovome doda da Euripidove drame karakteriše i socijalna patologija poput neverstva ili intriga, onda je jasno da one za današnje čitaoce i prevodioce imaju osobine i kriminalističkog i pustolovnog romana, ali najpre psihološke drame. Sedam od osam drama štampano je u prvom prevodu na srpski jezik, sa inovacijama jampskog stiha, preko osavremenjivanja kastinskih, vojničkih i božanskih odnosa, do novog sagledavanja Euripidovih psiholoških, filozofskih i retoričkih pogleda.

Približiti današnjem čitaocu pesnikov misaoni svet - verovatno je najosetljivije mesto u ovom novom izdanju, jer je valjalo današnjim rečnikom prevesti i sve refleksije, kao i mnogobrojne pouke posejane mahom u horskim partijama.

Izvor: Krstarica

Ah, moja omiljena tragedija Medeja- velicanstvena.

Vecita zelja da nju proglase shizofrenicarem. Cccc...

Rekla bih fuge i rezignacija.