6. april 1941. - Dan kad su nacisti ubili srpsko secanje i kulturu

To je postao standard, da se pri bombardovanju odmah gadjaju objekti koji cuvaju kulturu naroda kojim pripadaju. Ne bombarduje se neko samo da bi mu se izrusile zgrade, vec i da bi se ubio moral, sloboda, kulturna bastina, uopste istorija kao osecaj pripadnosti i porekla jednom narodu. Jer kada se to eliminise, padaju lako sve ostale barijere. I u novije vreme se to desava, rat u Iraku, pa u Siriji, sta reci za nju? Kolevka civilizacije stara hiljadama godina, a celokupna bastina tog naroda je sravnjena sa zemljom. Koliko je poznato da je u Iraku postojala jedna od najvecih i najstarijih banki biljnih semena na svetu koja je poharana i odneta u SAD a objekat spaljen?

Nasa biblioteka je mogla sacuvati sve spise i stare dokumente, ali poslusali su novog ministra Milosa Trifunovica koji je dosao na vlast 10 dana pred bombardovanje, neposredno posle prevrata 27. marta. Takoreci, bolelo ga je uvo. On je zabranio evakuaciju. To se ne sme zaboraviti. To su bili ljudi pod uticajem britanskih vlasti koje su aktivno učestvovale da Srbija bude u ratu sa silama osovine i da se odbaci potpisani sporazum sa Trojnim paktom. A sve da bi Britanija skrenula paznju Hitlera sa sebe na Balkan, jer je pocelo da joj biva gusto. "Bolje grob nego rob" i "Bolje rat nego pakt" su izmislile britanske agenture, to je lazna istorija. Nijedan Srbin ne bi uzvikivao tako nesto, ali se to radilo da bi Hitler uvideo kako su Srbi kao narod "psi koje treba izbombardovati iz istorije". Eto kako se dodje do toga da se gadja srpska riznica kulture.