Prvi put sam za slane sobe čula prošlog leta i to zahvaljujući iznenadnoj navali oglasa o ovoj vrsti usluge u gotovo svim medijima. Sada sam dobila priliku i da ih izbliza upoznam.

Većina njih hvali se da jedan tretman „menja tri dana na moru“ i da najblaže rečeno, vaši respiratorni putevi doživljavaju preporod. Budući da od malih nogu kuburim s bronhitisom, a vučem nekoliko dana neku slabu prehladu, rešila sam da pokušam da što je moguće više smanjim šanse za još jedan napad mojih trošnih bronhija.

Već na ulazu znala sam da će mi prijati, ako ništa drugo, barem za opuštanje. Zidovi, kao i pod su obloženi velikom količinom kamene soli tako da podseća na pećinu, a njihova belina prigušena je blagim plavim svetlima. Mirna ambijentalna muzika, udobne stolice – ležaljke, sve onako kako se i očekuje na bilo kom spa tretmanu.

Ono što je drugačije, to je miris. Ako ste nekada bili na inhalacijama slanim fiziološkim rastvorima (koja se primenjuje u svim ambulantama), primetićete da je miris veoma sličan, ali mnogo blaži. On dopire iz otvora u zidu koji je povezan sa takozvanim halogeneratorom. Ta sprava melje čestice soli na veoma sitne, mikronske delove (kada se zagledaju pod snopom svetlosti podsećaju na prašinu).

Objašnjeno mi je da se količina tih čestica u vazduhu meri senzorom, koji zatim šalje signal halogeneratoru da ponovo počne izduvavanje. Količina čestica i brzina izduvavanja podešava se prema potrebama korisnika. Za moj, bronhitični slučaj, odabrana je neka srednja varijanta (procenata se nažalost ne sećam) u trajanju od 40 minuta.

U početku sam se (da li zbog udobne stolice ili lepe muzike) toliko opustila da sam mislila da ću zaspati. Zatim sam osetila blagi pritisak u sinusima i slanoću u grlu. Pri svakom gutanju pljuvačke, imala sam osećaj da gutam i po malo soli. Propisano vreme zaista je brzo prošlo, a ja sam po izlasku iz prostorije primetila da imam potrebu da se dobro iskašljem.

Do toga nije došlo, verovatno zato što bi trebalo proći bar još nekoliko tretmana. U svakom slučaju, disala sam mnogo lakše.

Zašto?

Ako je verovati tridesetogodišnjim ruskim istraživanjima, olakšanje sam osetila zbog toga što so za sebe vezuje tečnost i donosi je u disajne puteve, a zatim razblažava nakupljenu sluz. Oni nisu otkrili ništa novo, jer se metod lečenja solju ili haloterapija (od grčkog halos što znači so) primenjuje još od 18. veka - prvi put u Poljskoj.

Jedan tamošnji lekar primetio je da radnici koji rade u rudnicima soli navodno nikada ne dobijaju respiratorne infekcije. 1843. o tom svom otkriću napisao je prvu knjigu, a nedugo potom otvorio i prvi slani spa centar. Ono što je njegovoj priči nedostajalo bila su podrobna medicinska istraživanja koja su naknadno sproveli Rusi (zato je ono što savremena nauka poznaje o haloterapiji, nažalost dostupno isključivo na ruskom jeziku).

U nizu ispitivanja koja su najspre sprovođena u prirodnim slanim pećinama, a kasnije u posebnim komorama ispunjenim solju došlo je do nekoliko značajnih otkrića. Pre svega, pokazalo se (na uzorcima od 50 do 250 osoba) da slano okruženje smanjuje broj bakterija u respiratornom sistemu, poboljšava izbacivanje šlajma i razređivanje sluzi u gornjim respiratornim organima.

Takođe, jedno istraživanje predvođeno ruskim naučnikom Puriševim pokazalo je na uzorku od 112 dece značajan uticaj slanih rastvora na smanjenje simptoma akutnih dermatitisa. Ohrabreni ovakvim rezultatima, naučnici su pokušali da naprave kontrolisane uslove za sprovođenje haloterapije.Tako su nastale prve slane sobe.

One su se pravile tako što su se zidovi neke slabo ventilirane prostorije oblagali velikim količinama kamene soli. Merenja su, međutim, utvrdila da je količina čestica soli u vazduhu zapravo suviše niska da bi se pozitivno odrazila na respiratorne organe, pa su posegli za upotrebom posebnih aparatura (kasnije nazvane halogeneratorima) raspršivale čestice soli u prostoriji.

Prvo istraživanje koje je uključivalo upotrebu ovakvih aparata bila je studija prof. Dr Aline Červinskaje (naravno, još jedna Ruskinja). Efekat haloterapije ispitan je na 124 pacijenta sa raznim tipovima respiratornih oboljenja kod kojih je haloterapija sprovođena 10 do 20 dana u trajanju od po jednog sata. Rezultat je bio bolje iskašljavanje sluzi i smanjenje broja bakterija u gornjim respiratornim putevima. Červinskaja smatra da je do značajnog poboljšanja zdravlja došlo zbog malih količina sitnih čestica soli u vazduhu.

Sta je od toga dostupno u Srbiji

Bitno je znati da na Balkanu i terapija solju nije priznata kao zvanična medicinska fizikalna terapija, pa je reč dakle isključivo o spa tretmanima. Tretmani solju se u Srbiji nudi u nekoliko oblika, koji se ugrubo mogu svrstati u dve grupe – kontrolisane i nekontrolisane. Slane sobe postoje u gotovo svim spa centrima, ali dobar deo njih nema apsolutno nikakve aparate za raspršivanje.

Cene su, u skladu sa „složenošću“ aparature (a to je dakle puka so na zidovima) prilično niske. Međutim, za tretman koji podrazumeva i halogenerator, potrebno je izdvojiti nešto veću svotu novca (od 1.000 do 3.000 dinara). Ljudi koji su obučeni da rade na tim spravama takođe je malo.

Naprimer, prema preporukama gore pomenute Aline Červinskaje radi svega četiri salona – „St. Anđelino“, „Slana pećina“ i „So Relaks“ sve tri u Beogradu i „Galasal“ iz Novog Sada. Vlasnica „So Relaksa“ Biljana Hinić objašnjava da je zbog saveta ruskog tima, morala da napravi dve odvojene slane sobe.

„Koncentracija soli i trajanje tretmana se razlikuje u odnosu na starost i na tip zdravstvene tegobe. Recimo, deca ne bi trebalo da provode duže od 20 minuta u slanoj sobi, dok odrasli mogu i do 40 minuta. Da bih mogla da prilagodim programe po tim kategorijama, morala sam da napravim dve slane sobe“, kaže ona.

U te svrhe koristi se samo kamena so, nipošto morska jer može da isparava teške metale. U ovom salonu postoje posebni programi za svaku od navedenih tegoba: astma, hronične upale grla.angine,upale krajnika, gastritis, Kronova bolest, regulisanja šećera u krvi i tako dalje.

Kako kaže Biljana Hinić, nije reč o tome da tretman solju nudi izlečenje bolesti, ali svakako može da olakša neke simptome.

Međutim, postoji i nekoliko neželjenih efekata.

“Jedna žena je kod nas došla misleći da pati od pušačkog kašlja, a ustvari je imala akutnu upalu pluća. Posle tretmana, u toku noći joj je pozlilo i tek kad je došla kod lekara, saznala je da ima to oboljenje. Slično se može desiti i kod astmatičara i upravo zbog toga su njima namenjene znatno manje koncentracije, dodatno isitnjenih čestica”, objašnjava gospođa Hinić.

Pošto lekari u Srbiji još ne priznaju ovakav vid lečenja, veoma je teško pronaći odgovore stručnjaka koji bi ukazali na efikasnost halotretmana.

Prof. dr Branimir Nestorović pedijatar pulmolog i alergolog, jedan je od najpoznatijih stručnjaka za dečju astmu, atopijski dermatitis i infekcije disajnih puteva, smatra da ovakvi tretmani ne nude ništa više od obične inhalacije fiziološkim rastvorom.

“Tačno je da mogu olakšati izbacivanje sekreta iz sinusa i nosa, ali to je sve. Za astmatičare ovakav vid tretmana, čak može biti veoma opasan, jer krupne čestice, ne samo da ne proređuju, negp i izazivaju astmatične napade”, objašnjava on.

Iako je potrebno mnogo vremena da bi se i na ovim prostorima ispitali efekti halotretmana i eventualno, na posletku uvrstili i u zvaničnu medicinsku terapiju, ja ću na svoj drugi tretman sigurno otići (ako ništa drugo, bar zbog relaksacije).

Izvor: B92

http://www.google.com/search?client=opera&rls=hr&q=slane+sobe&sourceid=opera&ie=utf-8&oe=utf-8&channel=suggest

I jos po nesto ...