Mnogo sto sta ljudi zaborave, mnogo sto sta. 

nerazumem, alex udaljen sa foruma a ipak je tu ??



Edit by Lightsoft: Dok reloaduje stranu ili skripta odradi posao. Ne moze pisati svakako za to vreme.

Osporavanje necijeg verovanja je legitimno dok god nije uvredljivo i podrugljivo.

Elem, nisam rekao da su vera i igranje golfa isto (realno, kod golfa bar imas konkretan rezultat  ), vec da mi je hobi u vidu traganja za smislom sta je neka izgubljena civilizacija necim htela da kaze jednako tome. Zanimacija za osobe koje imaju sklonosti ka tome.

Ceo život se svede za nekakvim traganjem, ovim ili onim ...

Sve ima svoj smisao dok ga mi pothranjujemo svojom znatiželjom i entuzijazmom u pronalaženju istine koja je kompleksna i pretežno nedokaziva.
I da ne odem predaleko, svako od nas nosi deo svoje istine koja kompletirana u jednu sliku uvek dobije nekakav značaj ( o tome sam već pisala ).

a gde je tu gnoseolosko poimanje svesti?

Pa o tome i fizicari pricaju. Da ne gledamo objektivnu stvarnost vec gradimo svoju. Samo sto se ovde govori o nemerljivosti. A i samo opazanje nije pasivno vec se u mozgu vrsi mesnje sa osecajima i podlozno je preoblikovanju.

Ako si na to mislio. 

mislio sam na kriterijume koji odredjuju objektivnu vrednost poimanja svesti. tu itekako dolazi i do izrazaja, u vecoj i li manjoj meri, mnogi uticajni faktori, kao sto su na primer: empirizam, senzualizam, racionalizam intuicionalizam, kriticizam cak i iracionalizam i mnogi drugi.

Naravno da to utice. Uzmimo za primer Empirizam. Saznanje koje se zasniva na iskustvu. Kod jednog je jedno iskustvo, kod drugog drugacije. Kod jednih naroda jedno kod drugih drugo. Gladan, siromasak ima drugacije iskustvo i drugacije ce pricati o zivotu od sitog ili jos ekstremnije, od nekog bogatasa. Svako od njih ce oblikovati svoju svest poucen tim iskustvima. Stvar je u tome sto nasa iskustva ne znace da su i istinita. Sem toga ni iskustvo da je realnost ovakva, da jeste zaista takva. A opet to sve zahvaljujuci culima. A cula ne samo da su ogranicena u svom opsegu delovanja, vec i mogu itekako da varaju. Pa iako znaju da ih madjionicar vara, ljudi zapostave logiku, svesnost o tome da je to varka, sve zarad zabave i dobrog osecaja. Sto opet, kod nekih moze doci do preslikavanja i reci ako se na ovaj nacin osecam dobro i drugde cu se isto osecati ako zapostavim to i to.

A opet moderna nauka dolazi do saznanja da ono sta zapazamo nije onako kako nas mozak nama predstavlja. Zato koliko puta rekoh, da se naglavacke preokrecu shvatanja o realnosti i samom svetu koji vidimo. Jer ako to jeste tako, onda ispada da se od nastanka covecanstva, i svesnog coveka, podvodimo laznim iskustvima nadogradjujuci ih opet na osnovu laznog.

Npr, jos kada ljudi pocnu iracionalnim razmisljanjem da sebi opravdavaju stvari i iznose ih tako pred druge. Najociglednije su generalizacije u iracionalizmu. Svi su ljudi ovakvi ili onakvi. Zene su ovakve ili muskarci su onakvi. Ova omladina je takva, onakva. I to jos i posluzi kao opravdanje a cesto i razlog za neko delovanje.

Samim tim se stvara opet vid svesnosti sa mnogim pogreskama. Pa se ukomponuje sa ostalim faktorima jos unoseci osecaje, a sami osecaji mogu dati iskrivljenu sliku ... sto opet dovodi do nesuglasica medju ljudima i konflikta. A sa druge strane se desi da se nadju istomisljenici, bilo razlicitog ili suprotnih polova i podele isto misljenje, cime ucvrscuju svoje postojece. Bez obzira da li je to istinito ili ne.

A onda se dodje u situaciju da se otkrije kako svet i realnost nisu bas onako kako smo mi mislili da jeste. Vec je naglavacke obrnuto i da je ovo sto mi mislimo da jeste, na osnovu nasih cula, iluzija. Da tamo vani, van nas, uopste nije onako kako nam nas mozak predstavlja da jeste.

Da ne duzim, ima stvari po raznim temam pisane o tome. 

Hvala na iscrpnom objasnjenju, meni je to sve poznato, ali sam ono rekao povodom svadje nekih clanova oko razlicitosti misljena i poimanja odredjenih pojmova i stvari.
OK

Sve više idemo ka neznanju jer znanje koje imamo postaje nedovoljno za pitanja koja su nerazjašnjena.

Idemo ka haosu i nedisciplini, nepoštovanju jedni drugih, u besciljnost svrhe postojanja. Još uvek razmišljamo o okupacijama, više mrzimo nego što volimo. Totalno smo uronili u zakon materija koja uzima dušu.

Sa druge strane,  svaki prenapregnuti balon mora da pukne i da stvori novi početak. Mirnim putem, uticaju svoje svesti na svet koji nas okružuje, teško da ćemo išta postići.

Spas je jedino u velikom naporu preokreta u sopstvenom biću koje uspe da dobije sposobnost inicijacije pokretanja drugog bića u pozitivnom smeru.

Po meni, težak ali neophodan zadatak svih nas.
Možda.