Месеци у години имају латинска имена. Јануар је име добио по богу Јанусу (заштитник капија, пролаза, врата, сваког почетка...). Фебруар се тако зове по римском годишњем празнику чишћења и покајања, а тај празник се звао фебруа.  Март се зове по богу Марсу (бог рата). Април се доводи у везу са aperire-отварати и apricus-сунчан, дакле април би био онај месец који је сунчан и отвара пролеће. Мај се овако зове по некима због Маје-богиње природе, а по другима по Јупитеру кога су звали и deus maius-већи бог. Јун се зове овако због Јуноне, заштитнице брака и удатих жена, а можда и због речи juniores-млађи, омладина која је у овом месецу примана у војску. Јул по Гају Јулију Цезару. Август по Октавијану Августу. А септембар, октобар, новембар и децембар значе дословно: седми, осми, девети и десети. (код Римљана је година почињала у марту, тако да је септембар био седми месец у години, октобар-осми месец...јануар им је био 11, а фебруар последњи 12-ти месец). Реформа календара је била за време Јулија Цезара и година од тада почиње месецом јануаром...

Словени су имали називе месеци по природним појавама, збивањима у природи... Јануар се каже сијечањ, јер се тада секу дрва. Фебруар се зове вељача, од придева вељи који значи велики (дани постају дужи, већи).А неки кажу да веља означава превртљивост, нестабилност (време је неустаљено, променљиво). Март се каже ожујак, а ова реч је настала од лажујак, лажљиви (како то ми кажемо превртљива и лажљива баба Марта).  Април се зове травањ по трави, која тада почиње да расте. Мај је свибањ по биљци свиба која тада цвета. Јун се зове липањ, јер тада цвета липа. Јул се каже српањ, по српу којим се жање. Август се каже коловоз, јер се колима одвози у амбаре летина. Септембар се каже рујан и то по рици, рују, рикању јелена и других животиња које се паре. (неки мисли да рујан означава црвенкасту боју, а природа у јесен задобија и овакве тонове). Октобар се зове листопад, јер пада лишће. Новембар се зове студени, јер је први хладни, студени месец у години. Децембар се каже просинац и то од глагола просинути, јер је 22. децембра зимски солстициј и Сунце јаче сија, просијава..
Словенски називи месеца су се задржали Украјинаца, Пољака, Словака, Чеха, Словенаца, Хрвата.
Ми и Руси смо прихватили интернационалне-латинске називе месеца.

извор: Милан Шипка, Приче о речима

---

Ево пољских:

Styczeń
Luty
Marzec
Kwiecień
Maj
Czerwiec
Lipiec
Sierpień
Wrzesien
Pazdziernik
Listopad
Grudzień