U Srbiji dalje veliki broj izbeglica

Srbija je dočekala Svetski dan izbeglica 20. jun sa gotovo 30.000 ljudi iz Hrvatske i BiH koji još imaju izbeglički status i više od 200.000 interno raseljenih sa Kosova i Metohije, saopštio je danas Komesarijat za izbeglice.

"I pored svih uloženih napora i značajnih finansijskih sredstava iz budžeta Srbije i od donatora, izbegličko pitanje na ovim prostorima i dalje nije zatvoreno, navodi se u saopštenju i dodaje da je broj izbeglica i bivših izbeglica daleko veći i da njihovu sudbinu dele i interno raseljeni sa Kosova i još oko 18.000 ljudi raseljenih unutar pokrajine.

Komesarijat navodi da su u prethodnom periodu, ipak ostvareni veliki pomaci, prvenstveno u rešavanju egzistencijalnih pitanja te populacije i dinamici obezbeđivanja trajnih stambenih rešenja, koja poslednjih godina iznosi pet trajnih rešenja na dan.

"Veliki broj stambenih rešenja biće obezbeđen i sprovođenjem Regionalnog stambenog programa, zahvaljujući kojem će više hiljada izbegličkih porodica u narednih nekoliko godina dobiti stan, paket građevinskog materijala da završi započetu kuću, seosko domaćinstvo ili montažnu kuću i to iz donatorskih sredstava", navodi se u saopštenju.

Kako se još dodaje, Srbija je pokazala humanost prema hiljadama izbeglica i interno raseljenih, ali i prema skoro 600.000 migranata iz Azije i Afrike koji su od sredine prošle godine prešli preko Srbije.

Podseća se da je 1996. godine u Srbiji bilo 700 kolektivnih centara sa 50.000 ljudi a da ih je sada devet sa ukupno 347 ljudi. Svi ti centri biće zatvoreni do kraja godine a korisnicima će biti obezbeđena adekvatna stambena rešenja.

Komesarijat dodaje da se za više od dve decenije svega 144.000 ljudi vratilo u Hrvatsku i BiH i da veći napredak u tom pogledu sprečavaju nerešena statusna pitanja, neisplaćene penzije i štednja, oduzeta stanarska prava i izostanak obnove 10.000 srpskih kuće srušenih u područjima gde nije bilo ratnih dejstava.

"Uprkos drugačijem formalno-pravnom statusu, interno raseljeni sa Kosova i Metohije takođe se suočavaju sa nemogućnošću povratka na svoja ognjišta. Povratak na Kosovo je ostvarilo manje od pet odsto od ukupne populacije interno raseljenih", piše u saopštenju.

Glavne prepreke održivom povratku raseljenih predstavljaju bezbednosna situacija, nedostatak adekvatnog i efikasnog mehanizama za zaštitu i pristup pravima, nerešeno pitanje povratka imovine, nemogućnost korišćenja uništene, uzurpirane stambene i poljoprivredne imovine.

Takođe, nema dovoljno fondova za rekonstrukciju ili izgradnju kuća povratnicima, otežani su pristup javnim službama i mogućnost upotrebe maternjeg jezika, odsustvo ekonomskih uslova koji bi podržali povratak, kao i komplikovane procedure povratka", dodaje se u saopštenju.

Izvor: Novosti