Na konto prve priče...
Sjećam se da smo na času italijanskog imali jedan tekst o otme,i tad mi je još bilo zanimljivo.
Iskreno o tome ne mislim gotovo ništa loše,sem ako su nekome zahtjevi 'nidje veze',nenormalni ili bezobrazno 'slobodni'. Tu bi bilo ok čisto ispoštovati i objektivno sagledati materijalne mogućnosti zvanica i onda,u tom okviru,reći šta stvarno želimo.
 I kad idem na rodjendan,želim da kupim slavljeniku nešto što će mu se dopasti,ako već daješ novac-neka to bude nešto što mladenci vole i što im treba,obično kreću od nule pa jeste da im sve valja,ali im ne treba milion 'repriza' u vidu poklona.
Malo je tu ,što rekoste,želja da se ne uvrijede i ne zamjere nam nešto oni koje smo pozvali,ali -zoveš ljude koji su ti porodica i prijatelji,ako gdje imaš slobode imaš tu. Nije to ništa strašno i nekako mi je simpatično.

Na konto druge priče,
Znam slučaj,priča je da je žena koja bi trebala da predje preko svega sad već udovica,tj skoro deceniju i sad svi očekuju da se ona stara o svekrvi koja joj je zagorčavala život.
Moram napomenuti da je snaha znatno lošijeg zdravlja nego svekrva i ima milion obaveza oko djece i unučića koji,opet koliko mogu,brinu o babi.
Stvar je u jednom...žao mi je da se legne na grbaču starih ljudi ,da se bilo ko iživljava nad njima,da se ne poštuju... ali ajde ovako-I najveći zločinci su ostarili i šta je trebalo,da ih posmatraju kao sirote starce koji su,eto,nekad ubijali i radili ko zna šta,ali šta ima veze kad su stari. ne   
Sve ide sa zaslugama,pa i to.
 Jeste da,zbog neke svoje savjesti,moramo sačuvati humanu stranu i saosjećanje,ali ne pod cijenu da se zaboravi sve ono što je neko napravio,a povrijedilo je makar jednu osobu u većoj mjeri.
Recimo,jedna osoba je po mojim kriterijumima veliki neljud cijeli svoj život..i sad je počela da stari,apeluje se na ostale da budu suptilni i nježni poput ranog proljeća. Ma važi 

Bez 100 € se ne ide na svadbu, za 2-3 člana porodice dobiješ krkanjac i pića kolko hoćeš, muzika, druženje, zajebancija... uz to srećni mladenci. Nije sve tako crno ko što neki svakog dana seru.

I da, nigde do sad nisam čuo da se išlo negde na svadbu a da se nije nosio keš.

ja sam na zadnjih nekoliko svadbi nosila keš. obično 100 evra. i svi gosti su tako u radili. nek ljudi kupe sabi šta im treba.

I to je ok,bolje nego da po svaku cijenu nešto kupiš

E sad,bude i ona fora-mladenci ne znaju šta će od para i onda ide varijanta sa umjetničkim slikama i ostalim.Šta kupiti čovjeku koji ima gotovo sve xDD

увек сам за новац. шушкави поклон је најпрактичнији и за једне и за друге. Па макар и 20 еура ако немаш више. Боље то него сервис стаклених чаша

1. Svakako, veoma prakticno. Samo mi smo u svemu a narocito u svadbama  duboko ogrezli u ritual - sarma, narodnjaci, ... , razmisljanje svojom glavom je odsutno i veoma nepozeljno. Nismo mi toliko fleksibilni.

Inace postoji dogovor medju uzom rodbinom ponekad i to je kul..  ali bilo bi bizarno poslati spisak sirem krugu gostiju, zato sto eto zasto, odstupa od rituala.

2.

Ljudi su skloni oprastanju. Kusturicina knjiga pocinje "Covjek je sklon zaboravu" i bez zaborava je tesko prezivjeti sva sranja i nagomilane nesrece koje se dese svima nama..
Iliti od Djoke Balasavica "slike su bledje i bledje, pa lijepe potiskuju ruzne"..
Znaci takvi smo u odnosu sami sa sobom, pa i prema drugima.

Licno iskustvo:    Iako sam inace prilicno pozitivan, zanimljiv dobronamjeran covjek, imao sam jednu etapu na faksu 3. godinu kad sam bio strasno svadljiv, mracan, sa svima sam se popicio i prestao pozdravljati.

Kasnije sam opet doso na svoje i uvidio da sam u tom periodu pretjerivao, ali sam mislio da sam te razne ljude (oko 20-ak) s kojima sam se popicio manje vise izgubio za ista ozbiljno, druzenje, ma i da me pozdrave.
Medjutim nije tako, vecina je potpuno zaboravila kakav sam skot bio, mada i ja mislim da uopste ne bi trebali da mi oproste neke stvari.
Tu sam vidio da su ljudi veeeooomaa skloni prastanju, milosrdni cak i kad ne zasluzujes  i u to mi uliva neku nadu, s obzirom da ne vjerujem u boga i metafiziku.

==

Inace ako cemo dublje ja vjerujem u bihejvioralnu psiholosku teoriju, tj. da ljudi nauce da se na odredjen nacin ponasaju, misle.. ali  da se to moze promjeniti u razl okolnostima.
Tako da ne postoje dobri ili losi ljudi, nego samo ljudi koji su razlicite stvari razlicito naucili u kontekstu dobro/lose meni - dobro/lose drugome.