Fujimijeva maketa predstavlja prvu verziju popularnog Japanskog aviona i na trzistu je nesto iznad 13 godina. Do tada jedina opcija za maketare je bila Hasegawina druga verzija (Ki 43 II) koju sam vec prikazao ovde i koja ima par krupnijih gresaka. Fujimi se odlucio da napravi gomilu razlicitih kutija sa ovim kalupom i u svaku stavlja samo jednu opciju za oznacavanje - ja sam dobio onu sa kineskim dekalima. U Srbiji se najcesce prodaju kutije sa dekalima za asa Tatea Kata koja je i najprodavanija kutija i ona za 59 Sentai. Iako relativno mala maketa u Evropi dostize visoke cene sto uz sumnju u krtost dekala sto je karakteristika svih proizvodjaca sa dalekog istoka (sem Hasegawe i donekle Akademija) cini da se retko pravi.

Najveci deo delova je uklopljiv jedini krupan problem se javlja kada pokusate da ugradite krila u trup. Bice potrebno dosta ravnomernog smirglanja sa obe strane (da se ne poremeti simetrija) da bi krila konacno pristala da udju. Ki 43 je vrlo sklon krivljenju delova usled zamora materijala vec posle 70-80 sati naleta tako da slobodno smirglajte samo pazite na panele. Potrebno je napomenuti da su pojedini delovi (naslon na koji se stavlja sediste) tako zakaceni na ram da presecanje jednog spojnika lako dovede do loma drugog dela. Ovde je loctite u crnoj tubi od velike pomoci.

Maketa je pristojno odradjena, komandna tabla zaista tako izgleda, dekali oslikavaju realan raspored "satica" sediste i naslon za glavu su prilicno realno postignuti ali to je sve. Nema kundaka mitraljeza, nema sipke za uvlacenje tockova koji se nalaze oko table a nema ni jednog instrumenta sa strane. To je donekle opravdano jer maketa poseduje jednodelnu kabinu u zatvorenom polozaju. Vec kod nanosenja dekala za komandnu tablu oni su se blago cepnuli, pa sam ih pazljivo vratio na mesto a potom ucvrstio satin lakom. Posto ostatak makete necu lakirati vise je nego jasno da ne smem upotrebiti dekale iz kutije.

______________________________ ___________________________

Projektant Ki 43 je Hideo Itokawa (umro je mesec dana pred bombardovanje 1999). Njegov zadatak je bio da nacini avion koji ce zameniti Ki 27 i koji ce odgovarati zadacima okupacije u dubini Kine. S jedne strane avion mora da bude brzi od Ki 27 i da ima istu okretljivost a s druge strane mora da ima visoku preglednost iz kabine i naoruzanje koje omogucava precizno dejstvo po naoruzanim kineskim bandama bilo u ruralnim ili urbanim sredinama. Resenje je dobijeno izgradnjom duguljastog aviona vrlo lake konstrukcije i sa odsustvom svih savremenih resenja poput oklopa u kabini, samozaptivajucih rezervoara, podvesnika i instalacija za bombe itd. Tako olaksan avion je licencirani slabasni francuski Gnome Rhone 14K motor od 975 konjskih snaga mogao da potera do 495km/h na 4000 m visine u horizontalnom letu. Na motor je nakalemljen primitivan britanski dvokraki propeler u Japanu poznat kao "Sumitomo-Hamilton". Kontroverzni ciljevi su pokusani da se dostignu kroz 13 prototipova a visoka okretnost je mogla da se dosegne samo kroz ugradnju Fowler flapsova koji bi avionu omogucio ogromnu okretnost uz dodatno zrtvovanje brzine.

Lagani avion nije bas bio trpeljiv prema visokim G zaokretima i tezio je da ostavlja delove za sobom. Itokawa je do poslednjeg dana tvrdio da se u krila ne bi smela ugraditi ni puska a kamoli krupnije oruzje i ostao je nepokolebljiv u tome sve do kraja rata. Posle analiziranja bitke za Britaniju nevoljno je dozvolio spojeve za dva rezervoara uz podvlacenje da se oni bace pre nego sto se udje u bilo kakav manevar.

Iz iskustva saveznickih pilota ostala je cinjenica da Ki 43 nije bio toliko sklon paljenju koliko lomovima. Niza zapaljivost je pre svega postignuta odustajanjem od prednjeg rezervoara a s obzirom da su amerikanci dosta slucajeva resavali u "head on" prolazu (manevrisanje protiv Ki 43 nema nikakvog smisla) ovakav zakljucak ne iznenadjuje.

Ki 43 je izrazito upravljiv avion, brzina pri kojoj se pada u "stall" je mala a izvuci se iz kovita je jednostavno. Avion stalno tezi propinjanju i moze visoko da se popne za relativno kratko vreme. Prvi problemi sa upravljivoscu su masovno ustanovljeni kada su saveznici poceli da se bacaju u poniranje ne bi li mu utekli. Ukoliko bi pokusao da ga prati pilot bi ustanovio da mu cilj odmice sto i nije cudo jer je tezi, a postajalo bi zabavno pri brzini od 510-530km/h kad bi komande reagovale sa velikim kasnjenjem sto lako moze da dovede do udesa. Ovaj nedostatak su amerikanci eksploatisali do vulgarnih razmera.

Literatura na engleskom jeziku gotovo uvek navodi da je veliki izvor nezadovoljstva medju letackim kadrom bilo naoruzanje od dva 7.7mm mitraljeza. Dalje autori navode da su zalbe dovele do toga da se u kasnijim verzijama uvodi postepeno snaznije naoruzanje i to jedan 7.7mm i jedan 12.7mm a najposle dva 12.7mm mitraljeza. Tri verzije se na zapadu oznacavaju kao Ki 43 Ia Ki 43 Ib i Ki 43 Ic i to je preneto i u igricu Il-2.

Ovo je jedna od najvecih zabluda o ovom avionu jer Ki 43 I je izradjen u jednoj jedinoj verziji i nema fiksno naoruzanje. Uputstvo tehnickoj sluzbi oznacava da avion na gornjoj strani nosa poseduje dva slota na koje moze da se ugradi bilo koje priznato streljacko naoruzanje u vazduhoplovstvu a logistika nalaze da se u svaki slot moze ugraditi jedan Tip 97 7.7mm mitraljez ili jedan automatski top tipa Ho103 od 12.7mm. Drugim recima od prvog prototipa pa sve do zadnjeg serijskog primerka Ki 43 I moze da nosi bilo koju kombinaciju propisanog naoruzanja.

Prvi dokaz ovoj tvrdnji je avion koji su gotovo neostecen pronasli Kinezi prvog maja 1942 kod Leizhou Bandao. Avion nije imao nikakve oznake, AVG se jos nisu susreli sa tim tipom a od naoruzanja je imao dva 12.7mm Ho103. Ovaj avion je kasnije oznacen sa P-5017 i ukljucen je u vazduhoplovstvo kineskih nacionalista.

Drugi dokaz ovoj tvrdnji je da su saveznicki obavestajci potvrdili postojanje Ki 43 I sa dva 7.7mm mitraljeza tek mnogo kasnije - decembra 1943. Naime na Cape Gloucester-u su pronadjena tri Ki 43 I obojenih skroz u svetlo plavo koji su nosili proizvodne brojeve 776, 804 i 808. Prva dva su od naoruzanja imala dva 7.7mm mitraljeza a treci je u eksploziji ostao bez celog nosa pa naoruzanje nije bilo moguce utvrditi.

Iz ovoga proizilazi da je glavnica Ki 43 I kroz ceo rat koristila kombinaciju jednog 7.7mm i jednog 12.7mm. Ki 43 I su bili skoncentrisani na dve geografske pozicije, prva je naravno Indokina a druga je ubrzano formirana rulja koja je dosla preko Truka na Rabaul da pomogne mornarici koja nije izlazila na kraj sa situacijom.

U Indokini su sacuvani dijagrami koji prikazuju snabdevanje 59tog i 64 Sentai pred napad na evropske kolonijaliste. Prema njima municija za Ho103 se skladisti u Duong Dongu i Kompong Trachu zajedno sa 91 oktanskim gorivom koje je pogodno za motor Ki 43. Samim tim jasno je da se teski mitraljez koristi od pocetka rata na Ki 43 I.

Na Rabaulu je pronadjena dokumentacija za prva dva meseca operacija 11. Sentaija. Po papirima oni su ispucali 28111 7.7mm metaka i 18895 12.7mm.

Na zalost Fujimi se povodi za ovakvim neznanjem i daje nam kombinaciju od dva 12.7mm sto ce biti nerealno za gro dekala koji su na raspolaganju. Ova kombinacija je bila omrznuta jer je zapaljivo zrno ovog oruzja moglo da se detonira jos u cevi i izazove prestanak rada motora. Pilot 64 Sentaija Joshita Jasuda je svedocio da su iz ovog razloga do pada Singapura izgubljena tri aviona i to samo zato sto se odustalo od upotrebe dva 12.7mm na jednom avionu. Posle su mehanicari grubim secenjem pravili celicne stitove koje bi umetnuli izmedju 12.7mm oruzja i trupa kako bi predupredili ostecenja na motoru. Medjutim fakultativna izrada ovih stitnika nikad nije bila toliko masovna da opravda upotrebu dva 12.7mm.

______________________________ ________________

Shogo Takeuchi je rodjen 1918 godine u Kjotu i diplomac je 52 klase Vojno - vazduhoplovne akademije. 1939 je u svojstvu potporucnika dodeljen trecoj eskadrili 64. Sentaija pod komandom Katsumija Anme. Takeuchi je do kraja borbe na Malajskom poluostrvu upropastio protivnike a sacuvano je svedocenje Anme da je 31. Januara 1942 oborio 3 Hurricane MK.II za manje od 2 minuta. Takeuchi je bio izrazito frustriran tokom boravka u 64. Sentaiju jer je tradicionalni komandant Major Tateo Kato bezao od individualnih pohvala uvek isticuci rad jedinice kao celine. Shogo Takeuchi ce zbog zasluga biti vracen u Japan da se preobuci za novi avion Ki 61 kojim ce leteti u Novoj Gvineji. Prva stvar koju je u Gvineji naredio je da tehnicko osoblje iscrta svih 30 pobeda na novom avionu kojim do tad nije smeo da se hvalise.

Mr_Ace fantasticno i podrobno, svaka cast

 

Alal vera Mr Ace, ovo izgleda odicno, rekao bih da je mozda i jedan od tvojih naj boljih radova.
Verujem da si iskonsultovao fotografije, pa necu o guljenju boje...

Usput jako mi se dopada propratni tekst, svasta se moze nauciti iz njega sto o istoriji sto o avionu sto o samom pilotu. Ako ikada budem sklapao ovu maketu tvoja tema ce biti od pomoci...

P.S. Sad malo off topic...
Ja bih ovu temu nazvao MR Ace na Stereoidima, dugo nisi u ovako malom razmaku postavio dve makete 

Bilo kako bilo odlican rad i samo napred 

Jedan je Mr_Ace , "Pritajeni zmaj" modernog maketarstva  

Sjajnooooo!!!