U svetu se čak 170.000 umetničkih dela vodi kao nestalo, uključujući 167 radova Renoara (Renoir), 166 Rembrantovih (Rembrandt), 175 Vorholovih (Warhol) i više od 200 Dalijevih dela.

Samo deo umetnina, ukradenih iz privatnih kuća, muzeja i skladišta, biva pronađen - oko deset odsto prema podacima Interpola.

Ipak, remek-dela, kakvi su "Krik" i "Bogorodica" Edvarda Munka (Munch), pronađeni prošle nedelje u Norveškoj, češće se vraćaju vlasnicima, delom zbog velikog truda policije, ali i činjenice da ih je teško prodati.

Dešava se da kriminalci osmisle spektakularnu krađu, a zatim shvate da niko neće da kupi toliko poznato delo, pošto bi morao da ga skriva, kaže ekspert Interpola za krađu umetničkih dela Karl-Hajnc Kind (Karl-Heinz).

Kradljivci nekada traže otkup, ili dela prodaju daleko ispod vrednosti. To je trenutak kada neki od njih "dolijaju" - italijanski moler koji je ukrao "Mona Lizu" 1911. uhvaćen je dve godine kasnije kada je pokušao da je proda.

Posle krađe, "drugi korak je zaraditi na njoj. A to je daleko teži deo i mislim da ga lopovi često potcenjuju", objasnio je Kind.

"Od spektakularne krađe vrednih umetničkih dela danas se može zaraditi malo ili ništa", ocenio je Čarls Hil (Charles Hill), bivši detektiv Metropoliten policije u Britaniji i stručnjak za pronalaženje ukradenih umetnina.

S druge strane, za manje vredna dela, tržište je isplativo i veliko.

Američki Federalni istražni biro (FBI) procenjuje da godišnji prihod na tržištu ukradenih umetničkih dela iznosi šest milijardi dolara (4,68 milijardi evra). U Registru nestalih dela, koji je najveća svetska baza podataka u toj oblasti, popisano je 170.000 dela i vrednih predmeta koji su ukradeni ili nestali.

U bazi podataka Interpola nalazi se oko 30.000 ukradenih umetničkih dela. Većina je ukradena provalom u privatne kuće i stanove, iz kojih se odnosi sve vredno, uključujući umetnine, kaže Kind iz Interpola.

U muzejima se pljačkaju skladišta, zbog čega se dešava da godinama ostanu neprimećene. U takvim krađama često učestvuju zaposleni u muzejima, kaže Kind.

Tu su i dramatične pljačke. Ipak, Kind se protivi mitu o lopovima kakav je lik koji je Pirs Brosnan (Pierce) igrao u rimejku "Afere Tomas Kraun" iz 1999.

"Želim da upozorim na pogrešnu predstavu da su kradljivci umetničkih dela lopovi-džentlmeni. Oni su naoružani i nasilni", objasnio je.

Munkove slike odneli su, 2004. iz muzeja u Oslu, maskirane naoružane osobe, u vreme kada je muzej bio otvoren za posete. Policija nije iznela detalje o tome kako su pronađene.

U februaru, naoružane osobe upale su u Muzej Šakara do seu (Chacara Ceu) tokom karnevala u Rio de Žaneiru i odneli slike Pikasa (Picasso), Monea (Monet), Matisa (Matisse) i Dalija.

Jedna od najvećih krađa u toj oblasti dogodila se u SAD. Dvojica muškaraca prerušenih u policajce ušla su 1990. u Muzej Izabela Stjuart Gardner (Isabella Stewart) tokom proslave Dana Svetog Patrika.

Čuvare su naterali da otključaju vrata galerije i odneli 13 neprocenjivo vrednih umetničkih dela, uključujući radove Rembranta, Vermera (Vermeer), Degaa (Degas) i Manea (Manet).

Ta pljačka dospela je na listu deset najvećih krađa umetnina koju je sastavio FBI. Na vrhu liste je krađa iračkih artefakata tokom američke invazije te zemlje 2003.

FBI je 2004. oformio specijalan tim za krađe umetnina koji je, prve godine rada, pronašao preko 100 umetničkih dela vrednih više od 50 miliona dolara (39 miliona evra).

Ove godine, američke službe pronašle su vredni irački artefakt ukraden 2003. - statuu iračkog kralja Entemene bez glave.

U Austriji, osumnjičeni za krađu odveo je policiju do ukradene, 50 miliona evra vredne, figurine firentinskog renesansnog majstora Benvenuta Čelinija (Cellini), koju je zakopao u šumi.

Ipak, ima i priča bez srećnog kraja.

Francuski konobar Stefan Brajtvizer (Stephane Breitwieser) osuđen je prošle godine na 26 meseci zatvora zbog krađe 239 umetnina - vrednih od 11 miliona do 15,6 miliona evra - koje je ukrao prilikom poseta provincijskim muzejima.

Brajtvizerova majka pokušala je da zaštiti sina tako što je cepala slike i bacala ih u kanal. Policija je u blatu pronašla 102 predmeta - satove, posude, vaze, statue. Ipak, mnoge umetnine zauvek su izgubljene.




Izvor: B92-Kultura