Nacizam i fašizam favorizuju sopstvenu naciju na račun druge, ali ne samo naciju. U okviru svoje nacije oni određuju čistotu i prave kalupe. Ako ne možeš kroz kalup, otpadak si .Većina nacionalističkih pokreta u Srbiji, su ustvari neonacistički. Danas pedere i cigane , sutra ćemo proganjati vodoinstalatere.To je pojednostavljeno , ali je tako. Ako je nekom potrebna grupa da koja promoviše nasilje u ime nacije, onda je on nacista. nasilje dolazi u obzir ako je nacija ugrožena, ali nasilje može samo država da primenjuje, bar u savremenom svetu. Normalno da takvih grupa ima u Rusiji, ali ja govorim o zvaničnom Ruskom stavu.
Cvetković je potpisao pakt sa Hitlerom. U tome i jeste problem , nacizma u Srbiji. Svi koji su Srbi moraju biti nevini i njihovi postupci se uvek pravdaju, pogotovo ako su za Kralja , ili pripadaju kraljevskoj porodici.

Iznenadices se kako je tolerantan stav drzave prema takvima unutar Rusije .
Niko ih ne zabranjuje i uzivaju precutnu posrsku . Skoro su neki osudjeni za ubistvo , i  to se jej edna od retkih presuda , a rade svasta .
Ima da se nadje na netu kako kolju chechene pod zastavom sa kukastim krstom , kako prebijaju neslovene gde stignu i tome slicno .

Јесу ли Чемберлен и Молотов, односно Стаљин, нацисти?

Ok postoji neonacizam i u Rusiji. To neopravdava postojanje neonacističkih organizacija u Srbiji.

Cvetkovic je potpisao slican oblik sporazuma koji je imala Svedska sa rajhom - trgovina + prolazak vozova ( kroz Svedsku su islii ka Finskoj ) .
Kamo srece da smo bar tada propustili da zaratimo , uz to bi vrlo lepo trgovali i spasli dosta Jevreja kao i Svedska i bil heroji  .

Gle ovo:

http://www.haaretz.com/hasen/spages/829742.html

http://www.haaretz.com/hasen/spages/829716.html

Kad ih ima u Izraelu opskurno je ocekivati da ih ne bude u Srbiji .
Izrael cak i nema zakone protiv fasizma jer i sami sprovode vrlo fasisoidnu politiku prema Palestincima - tamo se nacistima sudi jedino za poricanje holokausta . To su uglavnom Jevreji iz Rusije koji su slabo integrisani , medjutim jos je i raniej zabelezen jevrejski anti-semitizam ( 20-tih i 30-tih kada su pojedina udruzenja podrzavala  Hitlera smatrajuci da je njegov antisemitizam usmeren pre svega ka dosljacima iz Rusije koje su mrzeli podjednako kao i on )

sorry  za 2 za redom , greska

Zašto vi mislite da bi taj sporazup opstao i da bi Srbija izbegla rat? Zar mislite da bi Ustaše mirovale, pa oni su već dugo spremali razbijanje države.Mi smo bili saveznici Engleza i Francuza u prvom ratu,za nas nije bilo baš izbora. Ili sa Hitlerom ili protiv njega. Švedska nije dobar primer, geografski vodi nigde. Jugoslavija je bila na raskrsnici. Da je pakt zaživeo bili bi protivnici Englezima .

Međutim tema je 1389. Ako ne vidite da su oni nasiti, onda i sami pravdanjem svega što je srpsko, pa bilo dobro. ili loše, klizite u nacizam. Nije nacizam lek za naše probleme, niti grupisanje po nacionalnoj osnovi. Lek je borba protiv kriminala i pravednija raspodela kapitala. Budimo Srbi, ali ne po kalupu.

Усташе су бар што се чланства тиче, били прилично слаб покрет. Никаква претња они не би могли бити држави.

Што се 1389 тиче, са идолима као што су Кастро, Чавез, Путин, чисто сумњам да они могу представљати неонацистички покрет. Они су ти стандардни новокомпоновани националисти: мало празног србовања, мало усиљеног православља, мало антиглобализма и антиамериканизма и од скора мало русофилије о оној, како је Шкорпи назива, гусларској Русији.

Остављам могућност и неких другачијих ставова у том покрету. Ово је утисак који сам ја стекао на основу неких са којима сам причао и материјала које сам видео на нету.

Hitler nije bas mnogo voleo lokalne fasisoidne pokrete posto su po pravilu imali malu podrsku , a zbog ideoloskih razloga im se morala dati veca sloboda delovanja nego komesarskoj upravi ili kolaboracionistickoj vladi .
Dali bi im vlast tek kad bi svi drugi odbili da formiraju upravu na okuprianoj teritoriji . I u slucaju Hrvatskih delova Jugoslavije je bilo tako - vlada je prvo nudjena Macheku . Zato mislim da ustashe ne bi previse jacale bez rata , uostalom Musolini ih je drzao u zatvoru do pocetka rata sa Jugoslavijom .

Штета је што модератори гуше дијалог на форуму т.ј. олако гасе теме и тако раде у корист своје штете, па не могу да одговорим на правој теми.
Али приметио сам да је новинар Гласа Јавности, цитирао колегу хкј-а
 


Престоница заборавила ослободиоце

Генерал Нинослав Крстић: Милион и 700.000 људи дало је своје животе у борби против фашизма и не може се променом владајуће гарнитуре то избрисати

БЕОГРАД - Док у Русији и још неким земљама Европе називи улица остају исти по неколико деценија, без обзира на режим или догађаје, код нас се називи улица мењају чешће него њихов асфалт - каже један од интернет форумаша на тему залагања руског амбасадора Александра Конузина да се врате називи улица са именима руских војника који су учествовали у ослобађању Београда у Другом светском рату.
Конузин је током недавно одржаног скупа „Српски народ памти хероје“ у Руском дому изјавио како сматра да је учињена историјска неправда према совјетским војсковођама.

- Имена хероја Совјетског Савеза и народних хероја Југославије, маршала Ф. И. Толбухина и С. С. Бирјузова, дата су улицама Београда након ослобођења Југославије, а касније су измењена. Али, људи памте. Добијам писма у којима се Срби изјашњавају за успостављање историјске правде - навео је Конузин у ауторском чланку поводом 65 година од почетка операција Црвене армије за ослобађање Србије.

Улица Генерала Жданова је преименована у Ресавску, а Маршала Толбухина у Макензијеву још 1997. године одлуком Скупштине града Београда. Поред тога, некадашњи Булевар Црвене армије сада је Јужни булевар, а Лењин је свој булевар „уступио“ Михајлу Пупину. Иако су градске власти вратиле једном броју улица у престоници називе који су важили пре доласка комуниста на власт 1945. године, прашина о именима улица које су имале везе са Русијом подигла се уочи обележавања 65 година од ослобођења Београда, а „шушка“ се да је прави разлог томе заправо предстојећа посета руског председника Дмитрија Медведева.

Генерал Нинослав Крстић објашњава да није руски амбасадор дао поменуту иницијативу, већ „Карић фондација“ и „Форум за неговање традиције“, а Александар Конузин ју је само подржао.

- Србија је много изгубила у очима света од 2000. године, када је у питању антифашистичка борба, не само зато што је укинула улице назване по руским херојима, већ и домаћим. Милион и 700.000 људи дало је своје животе у борби против фашизма и не може се променом владајуће гарнитуре то избрисати. Не можете се данас бранити од неофашизма забраном фашистичких организација, а заборавити хероје ове земље. Они заслужују да њихова имена буду уписана на оним улицама кроз које су ишли и положили своје животе, а не нудити да неке улице на периферији понесу њихова имена. Све то, као и рехабилитација Цветковића, представља лошу поруку на нашу омладину - мишљења је Крстић.

ВЛАДИМИР ИВАНОВИЧ ЖДАНОВ РАМЕ УЗ РАМЕ СА ПАРТИЗАНИМА
У време Београдске операције , октобра 1944. године, тенкисти 4. гардијског механизованог корпуса, којим је командовао Жданов, борили су се заједно са борцима НОВЈ. За заслуге у борби против заједничког непријатеља и допринос ослобођењу Београда и других подручја Југославије одликован је 20. октобра 1944. године Орденом народног хероја Југославије. Занимљивост представља и место његове погибије. Као члан совјетске војне делегације пошао је на прославу двадесетогодишњице ослобођења Београда , 19. октобра 1964. године и изгубио живот у авионској несрећи на Авали.

ГРАЂАНИ ЗА И ПРОТИВ
Међу размишљањима форумаша може се наћи и то да се један Београђанин пита да ли је Лењин важнији од Пупина и да ли је следећи потез да Улица краља Милана понесе име Ивана Грозног. Други, пак, каже да су централне улице добиле име по херојима руског народа, а сад им смета што смо их заменили нашим херојима и важним местима и догађајима. Мишљења су опречна, али је неоспорна чињеница да је током 12 дана тешких борби град ослобођен заједничком акцијом Народноослободилачке војске Југославије и јединица Црвене армије, којима су командовали генерали Пеко Дапчевић и Владимир Жданов. У вишедневним борбама, поред 2.944 југословенских бораца, погинуло 960 руских Црвеноармејаца, а Немци су изгубили 16.800 војника.

ФЈОДОР ИВАНОВИЧ ТОЛБУХИН ХЕРОЈ ЕКС ЈУГОСЛАВИЈЕ
Од марта 1943 . године постаје командант Јужног фронта, а средином 1944 . године командант Трећег украјинског фронта. Пошто су јединице Трећег украјинског фронта ослободиле Бугарску, учествовале су у ослобођењу Београда и дела Србије заједно са јединицама НОВЈ. После завршетка рата Толбухин је био командант Закавкаског војног округа и члан Врховног совјета СССР . Умро је 17. октобра 1949. године у Москви, а његова урна је сахрањена у Кремљу. Почасни грађанин Београда постао је 1947. године. Постхумно је проглашен за Хероја Совјетског Савеза, а одлуком Председништва АВНОЈ 31. маја 1945. године одликован је Орденом народног хероја Југославије.

Историчар Радош Љушић каже да се у Србији често мењају имена улица зато што смо нестабилни и као друштво и као држава.
- Ја сам за то да се врате називи из 1941. године, а да се личностима из Другог светског рата, било нашим или руским херојима ослободиоцима Београда и генералима, дају новије улице које ће одговарати њиховом значају и пристајати њиховим личностима. Град се стално мења и нове улице могу да добију нове називе, оне којима хоће да мењају старе - истакао је Љушић.

Прво идеолошко преименовање улица било је 1903. године након доласка династије Карађорђевић на власт, али краљ Петар Карађорђевић није дозволио да се промене називи свих улица, већ су остала имена кнеза Михаила, кнеза Милоша и краља Милана. Следеће идеолошко мењање било је после Другог светског рата, а затим после 2000. године. У последњих девет година више од 1.500 улица у Београду је добило ново име. Упркос овој „чистки“ занимљиво је да се име Јосипа Броза Тита задржало у четири београдска насеља - Болечу, Бољевцима, Добановцима и једном у општини Палилула.