Митарство" је старословенски назив за место где владарски службеници наплаћују намете: Порез, царину, друмарину, итд. И данас Бугари царину зову "Митница".
О митарствима се први пут у црквеној литератури говори у житију преп. Василија Новога, где један његов ученик описује посмртни усход душе монахиње Теодоре (духовне кћери оца Василија Новог) и читав ток "посебног суда" њеној души на "посебном суду". Не својим делима, већ добротом њеног духовног оца, који је плаћао вишком својих добрих дела "митарства" где се судило за појединачне врсте њених грехова, спасла се. Њен духовник је то плаћао у виду "таланата" (огромне металне платежне номинале античког доба).
Виђење ученика Св. Василија Новог (живео у 10 веку), у коме се опширно говори о "посебном суду", навео је отац Јустин Поповић у свом издању Догматике (3. део). Овде је интегрални спис митарстава. Отац Јустин у истом делку додаје још сведочанство преп. Макарија Великог (22. беседа) о посебном суду, које је контрадикторно јављању преп. Теододре. Данас неки схватају ово виђење буквално, други алегоријски, трећи сматрају да је спис проблематичан, јер представља банализацију хришћанске етике, свођење хришћанског врлинског живота на латински вулгарни јуридички однос. Четврти тумаче ово као нужним делом подвижничке праксе. Отуд га тумаче римокатоличким или чак исламским утицајем. Изгледа се спис о митарствима популаризовао тек од 14. века, пошто га раније нема у оновременим извештајима
„Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства... греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним".
И приближисмо се другом митарству, митарству за лаж.
Затим стигосмо до трећег митарства, које се зове митарство за осуђивање и клевету. . . . После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, одступања од Православног вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на домаку небеских врата.
Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег двадесетог митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца.
Избавивши се од горких митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божијим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.
Из житија Пр. Василија Новог од Оца Јустина Поповића -о митарствима-)
« Poslednja izmena: 28. Avg 2008, 14:01:05 od reqw »
Tema: 
