I kad smo mi to ratovali protiv NATO-a od '92 pa do bombardovanja?

Zasto je napad na RTS bio opravdan, a napad na karikaturiste je monstruozno delo?

Zasto bi trebali da podrzimo Francuze i smrdljivi Sarli Ebdo?

Od 92 godine NATO ratuje sa nama,od tada pa do 99 propagandna mašinerija šalje sliku po celoj planeti o Srbima koji su sravnili Vukovar,koji drže Sarajevo pod opsadom,koji su gadjali Markale,koji su pobili 9000 ljudi u Srebrenici,koji su izazvali Račak i stotine hiljada šiptara etnički očistili sa Kosova...e sad kaže Čomski da ti ljudi nazapadu koji slušaju 7 godina ovo,da je čudno što nisu protestovali zbog ubistva 16 radnika RTS...pa naravno da nisu,kažem to kao činjenicu,ne kao činjenicu s kojom se slažem,već kao tužnu činjenicu koja je takva...

Ako ti nije jasan moj stav o tome i gadjanje RTS i gadjanje Niša i gadjanje voza u klisuri i gadjanje Varvarina i Surdulice i mnogi drugi su klasični ratni zločini protiv civilnog stanovništva...

15 godina kasnije dešava se napad koji ja osudjujem i protiv koga sam i smatram da mi kao država treba da osudimo taj napad,ne da protestujemo,ne da palimo sveće,ne da kačimo bedževe,već kao država da stanemo na tu stranu borbe protiv islamskih ekstremista...

Te dve stvari ne isključuju jedna drugu,te dve stvari se ne mogu povezivati,mi moramo da nastavimo da funkcionišemo kao država,ne možemo da ostanemo u rovu iz 99,što ne znači da ikad treba da zaboravimo zločine koji su počinjeni nad nama,ali namerno sam naveo pre neku noć u raspravi Japan to je zemlja na koju su bačene dve atomske bombe,to je nacija koja je u svakom smislu veća od nas,ali to je nacija koja je progutala svoj ponos i nastavila da živi i napreduje upravo saradjujući sa svojim zakletim neprijateljem,nacija od koje možemo mnogo da naučimo...


Ne baš od 92,ali 93/4 američka šesta flota je u jadranu,milion je dokaza da su učestvovali u Bljesku i Oluji,udruživanju Hrvata i Muslimana u Bosni,zatim naoružavanja šiptara i na kraju otcepljenja Crne Gore i pravljenja vojske od njene policije,naravno tu su i bombardovanje 95 i 99,brodovi su napustili te vode kad je Milošević izručen,to je bio jasan i precizan plan rušenja srpske vojne moći koji je do kraja dovršen...

.

Zar ne reče da me ignorišeš 

Da,ukratko je tako kao što kažeš,navodim kao ilustraciju šta su sve sposobni da urade ako im se usprotiviš,a mi nismo u poziciji da im se protivimo i zato je bolje da budemo što više uz njih...

Srbija je vodila rat,Japan je vodio rat,normalno u skladu sa svojom veličinom i vojnom moći i jedni i drugi smo izgubili rat,oni su svoju lekciju naučili,ostaje da vidimo hoćemo li i mi...

Da , evo obrisao sam gornji post , ako neko ima vremena nek se dopisuje sa tobom.

Ok, sve si to sad lepo napisao i objasnio... e upravo zbog svega toga ne treba osudjivati napade na njih od strane ovih islamskih ekstremista, bez obzira sto su i oni veliko zlo, koje je kao sto vec neko rece, stvorio taj zapad. Jbg, sve kad-tad dodje na naplatu.

I da, to sad sto si rekao da treba da stanemo uz njih ako im se ne mozemo suprotstaviti... ipak sam misljenja da se treba okrenuti Kini i Rusiji, jer ce one kroz nekoliko godina, kroz deceniju ili dve, se izdvojiti kao najvece svetske sile, a uz njih ce tu biti i Indija i Brazil. Ameri u ekonomskom smislu veoma zavise od Kine i ako Kinezi odluce u nekom povoljnom momentu da ih dokrajce, to ce i uraditi.

Tuzni mali arijevci...sta ce sad...

Inače Reza Aslan je moj novi idol. Želim da budem kao on kad porastem.
Kada raspravlja sa novinarima, imam utisak kao da sam ovde na forumu.
Čovek sve lepo obrazloži i dobije odgovor tipa "da ali ti si musliman."



Džihadisti ubijaju zbog pogrešne reči, ali i gledanja fudbala i držanja golubova

Na teritorijama koje kontrolišu vlada neki njihov poremećni zakon i shvatanje islamskog prava, a sitnice zbog kojih “leti glava” u ISIS kalifatu ostaviće vas bez reči



Ako ste mislili da džihadisti Islamske države (ISIS) javno pogubljuju samo neprijatelje iz zapadnog sveta, grdno ste se prevarili. Na teritorijama koje kontrolišu vlada neki njihov poremećni zakon i shvatanje islamskog prava, a sitnice zbog kojih “leti glava” u ISIS kalifatu ostaviće vas bez reči.

GAJENjE GOLUBOVA

U Iraku i Siriji golubarstvo je veoma raširen hobi, a mnogi ove ptice uzgajaju i zbog prodaje, ali i za popunu kućnog jelovnika. Džihadisti su pokrenuli pravi rat protiv ljubitelja golubarstva – upadaju im u kuće, spaljuju ptice, a zabeležene su i smrtne presude nedužnim golubarima.

Razlog? Hranjenje golubova često pada za vreme prve, od 5 obaveznih dnevnih molitava, i ekstremisiti smatraju da golubari na ovaj način svojim pticama pridaju veću pažnju od klanjanja, što je izgleda potpuno dovoljno da ih osude na najstrožu kaznu.

MAĐIONIČARSKI TRIKOVI

Opsene, magija i proricanje sudbine su u islamu zabranjeni, a koliko se to poštuje u ISIS kalifatu svedoči činjenica da su nedavno u jednom gradu pogubili uličnog mađioničara koji je uveseljavao decu.

Nesrećniku nije pomoglo ni opravdanje da to radi besplatno, da tako pomaže najmlađima da za trenutak zaborave težak život i užase zemlje zahvaćene ratom oko njih. Presuda je izvršena i mađioničar je životom platio želju da decu na trenutak otrgne iz surove stvarnosti.

ZASTAVA

Crni steg ISIS-a predstavlja njihov najprepoznatljiviji simbol koji koriste svuda i u svakoj prilici. Oni mu pridaju izuzetnu pažnju, a nepoštovanje svoje zastave poistovećuju sa nepoštovanjem cele države, što je veoma težak prekršaj.

Nedavno su oteli 200 ljudi iz sela gde je im zastava oskrnavljena, a čak i obično pokazivanje zastave neke druge zemlje je dovoljno za kaznu.

POGREŠNA REČ

Kod ISIS ekstremista zaista može da “vas ubije prejaka reč”. Za njih je posebno upotreba termina DAEŠ duboko uvredljiva, i za to su spremni da ubiju. O čemu se radi? U pitanju je igra reči, nekom bezazlena, ali za džihadiste i više nego ozbiljna.

Skraćenica ISIS na arapskom glasi DAEŠ, a ta reč u izgovoru asocira na termin „daes“ koji u prevodu glasi “onaj koji je pregažen”. Ali, i na reč “dahes” koja znači “onaj ko širi podele”. U svakom slučaju, skraćenica DAEŠ toliko nervira pripadnike islamske države da je brojni svetski zvaničnici sve češće koriste u nameri da ih uvrede.

FUDBALSKA UTAKMICA

Da, dobro ste pročitali, kod džihadista ode glava i zbog običnog gledanja fudbala! Poslednje u nizu zverstava ovih ekstremista je upravo streljanje grupe adolescenata koji su primećeni kako gledaju prenos fudbalskog meča azijskog kupa!

ISIS-ovci su dečake pohvatali, brzinski osudili na smrt i streljali zbog nepoštovanja šerijatskog prava.

Ušće

Kaze visoka arijevska rasa koja je ubijala zbog vesticarenja....

Чомски: Сад смо Шарли а нисмо били РТС


Познати антиглобалиста указује да тероризам није тероризам када далеко безобзирнији напад изведу они који себе сматрају праведницимана основу своје силе


Амерички професор Ноам Чомски написао је на свом сајту коментар у коме је указао на лицемерје западне јавности, упоређујући нереаговање светске јавности на НАТО бомбардовање Радио-телевизије Србије (април 1999) са једнодушним згражавањем света после масакра новинара редакције „Шарли ебдоа”. У допуњеној верзији чланка, коју је мимо обичаја пренео у целости Си-Ен-Ен, професору Чомском се поткрала и једна грешка. Он тврди да је Европски суд за људска права осудио директора РТС Драгољуба Милановића на десет година затвора, а чињенице су да је то учинио домаћи суд у Србији.

Ипак, Чомски подсећа да је истакнути амерички дипломата Ричард Холбрук, тадашњи изасланик за Југославију, описао напад на РТС као изузетно значајан и позитиван развој. Осим тога, тадашњи британски премијер Тони Блер тврдио је да је српска телевизија била легитимна мета. Међународна организација за заштиту људских права Амнести интернешенел оценила је да је то био намеран напад на цивилни објекат и да је као такав – ратни злочин. У нападу на РТС погинуло је 16 новинара и телевизијских радника.

-----------------------------------------------------------------

Свет је био ужаснут убилачким нападом на француске сатиричне новине „Шарли ебдо”. У „Њујорк тајмсу”, ветерански дописник из Европе Стивен Ерлангер сликовито је описао догађања одмах након напада, који су многи назвали француским 11. септембром, као „даном сирена, прелетања хеликоптера, избезумљених новинских извештавања, полицијских кордона и узнемирене светине, деце евакуисане из школе ради безбедности. Баш као и претходна два дана, то је био дан крви и ужаса у Паризу и околини”. Огромни протести широм света праћени су размишљањем о дубљим узроцима овог зверства. „Многи у томе виде сукоб цивилизација”, пише у једном наслову у „Њујорк тајмсу”.

Реакције ужаса и згражања над овим злочином су оправдане, као и тражење дубљих корена, само уколико се чврсто држимо одређених принципа. Реаговање треба да буде потпуно независно од тога шта људи мисле о овом часопису и његовим публикацијама. Ватрено и свеприсутно скандирање „Ја сам Шарли” и слично не би требало да указује на било какву везу са часописом или чак сугерише на њу, барем у контексту одбране слободе говора. У ствари, оно треба да подржава одбрану права на слободно изражавање, без обзира на садржај, па чак иако се сматра да су ти садржаји пуни мржње и изопачени.

Скандирање треба, такође, да изражава осуду насиља и тероризма. Председник израелске Лабуристичке странке Исак Херцог сасвим је у праву када каже: „Тероризам је тероризам и не може се другачије тумачити.” Исто тако је у праву када каже да се „сви народи који теже миру и слободи (суочавају с) великим изазовима” који долази од убилачког тероризма – да оставимо по страни његово очекивано селективно тумачење овог изазова.

Ерлангер сликовито описује сцену ужаса и наводи изјаву једног преживелог новинара: „Све се срушило. Није било излаза. Дим је куљао са свих страна. Било је страшно. Људи су вриштали. Цео призор је личио на ноћну мору.” Други преживели новинар му је испричао да се чула страшна детонација и да се све потпуно замрачило. Ерлангер каже да се „посвуда налазило разбијено стакло, срушени зидови, савијене греде, спржена боја и осећала емотивна пустош”. Јављено је да је барем десет људи погинуло у експлозији, а да се двадесет, који су „вероватно закопани испод рушевина”, воде као нестали.

Али неуморни Дејвид Петерсон нас подсећа да ови цитати нису преузети из извештаја у јануару 2015. Они потичу из Ерлангерове приче од 24. априла 1999, која је објављена тек на шестој страни „Њујорк тајмса”, не достигавши тако значај напада на „Шарли ебдо”. Ерлангер је извештавао о НАТО (значи америчком) „ракетном нападу на седиште државне телевизије Србије” који је „избацио Радио-телевизију Србије из етра”.

За њега је дато званично оправдање. „НАТО и амерички функционери су правдали напад као покушај да се ослаби режим председника Југославије Слободана Милошевића”, каже Ерлангер. Портпарол Пентагона Кенет Бејкон је током састанка са новинарима у Вашингтону рекао да је „српска телевизија део Милошевићеве убилачке машинерије баш као и војска”, па према томе легитимна мета напада.

Југословенска влада је објавила да је „цела нација уз председника Слободана Милошевића”, извештава Ерлангер и додаје да „није јасно како влада располаже овако прецизним податком”.

Такви подругљиви коментари су изостављениу чланцима о томе да Француска оплакује мртве, а да је свет огорчен оваквим злочином. Исто тако, нису нам потребна нам испитивања дубљих узрока, као ни дубокоумних питања о томе ко симболизује цивилизацију, а ко варварство.

Међутим, онда се Исак Херцог вара када каже: „Тероризам је тероризам и не може се другачије тумачити”, јер он се дефинитивно може другачије тумачити – тероризам није тероризам када далеко безобзирнији напад изведу они који себе сматрају праведницима на основу своје силе. Слично томе, нема напада на слободу говора ако праведници униште ТВ канал који подржава владу против које се они боре.

По истом принципу, одмах схватамо коментар адвоката за грађанска права Флојда Абрамса у „Њујорк тајмсу”, познатог по одбрани слободе изражавања, да је напад на „Шарли ебдо” „најразорнији напад на новинарство који памтимо”. Потпуно је у праву кад каже „који памтимо”, јер тиме пажљиво класификује нападе на новинарство и терористичке нападе према одговарајућим категоријама: њиховим, који су грозни, и нашим који су морални и лако могу да се избришу из памћења.

Можда треба се присетимо да је ово само један од многих напада које су праведници извели на слободу изражавања. Поменимо само један пример, који је лако избрисан из „памћења”, а то је да је напад на Фалуџу од стране америчких снага у новембру 2004, што је један од најгорих злочина инвазије на Ирак, започет окупацијом Опште болнице у Фалуџи. Војна окупација болнице је, сама по себи, озбиљан ратни злочин, и не узимајући у обзир то како је изведена, о овој акцији се неутрално известило у насловној причи у „Њујорк тајмсу”, уз фотографију на којој је приказан злочин. У чланку пише да су „наоружани војници истералипацијенте и болничко особље из соба и наредили им да седну или легну на под и да им је војска везала руке иза леђа”.

О злочинима је писано веома похвално уз оправдавања: „У офанзиви је, такође, затворен објекат који официри називају пропагандним оружјем бораца: Општа болница у Фалуџи, која је непрекидно извештавала о цивилним жртвама.

Таквој „пропагандној агенцији” се очигледно не сме дозволити да бљује своје вулгарне бестидности.

Ноам Чомски

pa što se ljutiš ne smeš tako brzo da odustaješ...



Da mene neko opet pogrešno ne shvati,znaš ti koliko bih ja voleo da Rusija ojača i da zauzme agresivan stav(agresivan u smislu zaštite,ne agresivan kad su upadali tenkovima) na istoku Evrope i da time bar uspostavi delimično balans,kažem delimično jer nikad u istoriji nije uspela Balkan sama da kontroliše nažalost,setimo se sanstefanskog mira kad oni na zapadu jednostavno nisu dozvolili Rusiji da ona deli po Balkanu šta joj se hoće već su  Rusi morali pristati na arbitražu u Berlinu(da situacija bude smešnija tu smo bolje prošli sa zapadom nego sa Rusima),kako tada tako i danas neki istorijski tokovi se ne menjaju,a mi smo izgleda ostavljeni sami sebi i veliko je pitanje da li će nam dozvoliti deceniju,dve neutralnosti,jer da se ne lažemo komplet Balkan je pod njihovom kontrolom,jedino mi Crna Gora i Makedonija,nismo tu,a crnogorci kopaju i nogama i rukama za NATO,ovi Makedonci su blokirani,ali bojim se da to nije pravi razlog,bojim se da je neko negde već nacrtao da ta zemlja neće postojati,ne bih da voleo otkrivam šta je negde možda nacrtano za moju zemlju....


Arijevska rasa se ubijala u mračnom srednjem veku,biti toliko zatucan u 21 veku,u eri ovakvih tehnologija je najblaže rečeno retardirano...