FBI objavio listu vrednih dela kojima ne može da uđe u trag

10 najvećih krađa umetničkih dela

Federalni istražni biro (FBI) objavio je listu deset najvećih krađa umetničkih dela nadajući se da će to pomoći u konačnom rešavanju tih slučajeva.

Na vrhu liste umetničkih dela koje FBI potražuje nalaze se dva dela čuvenog holandskog slikara Van Goga, čija je vrednost kod kolekcionara procenjena na 30 miliona dolara. Obe slike su ukradene iz Muzeja Van Goga u Amsterdamu još 2002. Holandska policija je uhapsila dve osobe osumnjičene za krađu, ali slike do danas nisu pronađene.

Prema podacima FBI, na crnom tržištu ukradenih umetničkih dela godišnje se obrne oko šest milijardi dolara.

„Teško je proceniti pravu vrednost ukradenih dela, jer umetnička dela nemaju konstantnu cenu. Na primer, jedna slika koja je procenjena na četiri miliona dolara nedavno je na aukciji prodata za čak 13 miliona“, kaže Kris Svek, pomoćnik direktora FBI.

„Krađa umetničkih dela je globalni problem. Lopovi su dobro organizovani poput mafije ili terorista.“

Ako bi FBI uspeo da pronađe samo delić ukradenih umetničkih dela mogao bi da otvori jednu od najboljih galerija na svetu. Leonardo da Vinči, Pol Sezan, Mikelanđelo, Karavađo... samo su neki od autora dela koja se traže. Lopovi nisu ograničeni samo na jedan region, krade se od Bostona do Bagdada, od Pariza do Seula.

Jedno od najprepoznatljivijih ukradenih dela svakako je slika „Krik“ Edvarda Munka, koja je prošle godine nestala iz muzeja u Oslu. FBI je objavio i listu umetničkih dela koja su pronađena. Na njoj se nalaze tri slike ukradene iz Nacionalnog muzeja u Stokholmu 2000. godine (dva Renoarova dela i Rembrantov autoportret). Jedna Renoarova slika je pronađena u Los Anđelesu, a Rembrantovo delo je otkriveno u Danskoj.

A. Petrović

1. Dvojica lopova koji su se predstavljali kao turisti ukrali su iz škotskog dvorca Drumlanrig avgusta 2003. sliku Leonarda da Vinčija „Madona sa preslicom“, koja je procenjena na 65 miliona dolara

2. Od aprila 2003. kada je počela intervencija SAD, iz Iraka je ukradeno između 7.000 i 10.000 umetničkih dela, čija je vrednost procenjena na 600 miliona dolara. Među ukradenim delima je statua Entemene

3. U avgusta 2004. dvojica maskiranih lopova ukrala su iz muzeja u Oslu sve slike čuvenog Edvarda Munka među kojima je i njegovo najpoznatije delo „Krik“

4. Dvojica lopova su 1990. iz muzeja u Bostonu ukrala umetnička dela vredna 300 miliona dolara. Među ukradenim delima nalazi se i Rembrantova slika „Oluja na Galilejskom moru“, kao i dela Vermera i Man

5. Tokom novogodišnje večeri 1999. iz Muzeja Ašmolan u Oksfordu ukradena je slika Sezana „Over sir Oaz“ čija je vrednost procenjena na tri miliona dolara

6. Slika čuvenog majstora Karavađa „Božić sa svetim Lorencom i svetim Franjom“ ukradena je još u oktobru 1969. Dvojica lopova su je ukrala iz Palerma u Italiji

7. Violina koju je napravio čuveni Stradivari, vredna tri miliona dolara, ukradena je iz stana violinistkinje Erike Moroni u Njujorku u oktobru 1995. Violinu je Antonio Stradivari napravio 1727. godine

8. Delo Benvenuta Čelinija „Slanik“ ukradeno je iz muzeja u Beču u maju 2003. Lopov je upao u muzej kroz prozor na prvom spratu. Delo je vredno 55 miliona dolara

9. Trojica naoružanih pljačkaša odnela su iz Nacionalnog muzeja u Stokholmu u decembru 2000. godine tri slike čija je vrednost procenjena na 36 miliona dolara. Policija je pronašla dela Renoara i Rembranta „Mladi Parižanin“ i Autoportret“

10. Dvojica lopova su provalila u Muzej Vinsenta van Goga u Amsterdamu u decembru 2002. i odnela dve slike čija je vrednost procenjena na 30 dolara. Ukradene su slike „Pogled na more iz Ševeningena“ i „Vernici napuštaju crkvu u Nuenenu“


Izvor: Blic

 FBI objavio je listu od deset najvećih zločina u oblasti umetnosti širom sveta, na kojoj je i između 7.000 i 10.000 ukradenih dela u Iraku od 2003. godine.

Na listi su i slike “Vrisak” i “Madona” Eduarda Muncha ukradene 2004. godine iz njegovog muzeja u Oslu, kao i Stradivarius violina, koja je nestala 1995. godine iz jedne privatne kolekcije u Njujorku.

FBI je obrazovao 2004. godine u novembru specijalni tim za istragu o ukradenim umetničkim delima, priznajući time da je kriminal u umetnosti postao jedan od unosnih “poslova”.

Prema nekim procenama, reč je o godišnjim transakcijama u vrednosti između jedne i dve milijarde dolara.

Lista je sačinjena povodom godišnjice rada tog FBI tima.

FBI nije saopštio da li sumnja da su ukradena dela u SAD, iako to nije isključeno.

Lista obuhvata dve Renoirove i jednu Rembrandtovu sliku, koje su ukradene iz švedskog Nacionalnog muzeja 2000. godine, kao i Cezanneovo delo “View of Auvers-sur-Oise”, nestalo iz Ashmolean muzeja u Oksfordu 1999.

Na listi je i 12 slika ukradenih iz Isabella Stewart Gardner muzeja 1990. godine, zatim “Salt Cellar” Benevenuta Cellinija iz bečkog Kunsthistorisches muzeja, nestala 2003. godine, kao i Caravaggiova “Nativity with San Lorenzo and San Francesco”, nestala 1969. u Palermu.

Lista obuhvata i Leonardovu sliku “Madonna with the Yarnwinder”, nestalu u Škotskoj 2003. godine.

izovr: b92.net/kultura

spajam sa postojemcom temom

Katastrofa! Nah, you gotta live with it!!! A zasto li samo sumnjam da americki vojnici postaju sve bogatiji..!? 

Policija pretpostavlja da će veoma brzo ući u trag pljačkašima muzeja koji nisu nosili rukavice, jer su na lisicama kojima je vezan Šajin ostavili otiske prstiju. U pokušaju da saznamo kolika je vrednost ukradenih satova, Kurir je kontaktirao Jošku Broza, unuka Josipa Broza Tita. Prema njegovim rečima, Titovi satovi su imali veliku vrednost.

- On je sve te satove dobio na poklon, a njemu nisu davali neki falš. To su sve bili jako vredni satovi, poznatih svetskih proizvođača. Pored toga, satovi su imali i veliku istorijsku vrednost. On je sve to ostavio državi, ništa nije razdelio niti odneo sa sobom u grob. A sada država ni satove ne može da sačuva, kao ni sve ostalo - kaže Joška Broz.