jel bese sto autora 

Za tebe je i to dovoljno ...

Hocemo jedan po jedan -  Jonax Goldberg ....  ..Taj ti je  na ovomesecnoj top listi ...

 

Liberalizam kao ideja, ideal i ideologija

Liberalizam je jedna od političkih opcija savremene Evrope i rastuće Evropske unije. Mnogo je političkih stranaka koje se izjašnjavaju kao liberalne ili socijalno-liberalne i koje u svojim političkim programima zastupaju ideje liberalizma. Pitanje je, međutim, šta je potrebno podrazumevati pod pojmom »liberalizam«, »liberalna politička opcija« ili »liberalna politička stranka«. U današnje doba upotreba termina kao što su »liberal«, »komunista«, »fašista«, »socijalista« ili »demokrata« donosi puno zbrke. Političke tradicije često gube svoje autentično značenje i zamjenjuju se kolokvijalnom i svakodnevnom nepravilnom upotrebom glavnih političkih termina. Toj zbrci najčešće pridonose i mediji imenujući političke opcije delom prošlih političkih tradicija iako su one prošle duboke promene i u političkim orijentacijama i tekućim političkim programima, kao i u osnovnim uverenjima i vrednostima koje zastupaju. Stoga, da bismo u celosti razumeli liberalnu političku opciju i posebno načelo slobode pojedinca, neophodno je uložiti napor u razjašnjavanje značenja liberalizma s obzirom na to da je duboko ukorenjen u istoriju i tradiciju filozofije i politike te zatim produbiti istraživanje u smeru shvatanja liberalizma kao tekuće političke opcije u razumevanju osnovnih načela liberalnog pristupa društvu kao i političkom sistemu. Nadalje, mnogo je zanimljivih tačaka liberalizma kao političke opcije u Istočnoj Evropi nakon pada komunizma što je od posebnog interesa za istraživanje u sklopu postojeće teze.

U skladu s gore navedenim, liberalno razumevanje načela individualizma može se sagledati u svom punom značenju i važnosti s filozofskog, ekonomskog i političkog stanovišta. Potpuna pažnja poklonjena je interpretaciji tih gledišta u analizi razumevanja načela individualizma u Zapadnoj i Istočnoj Evropi. Nadalje, prostiranje liberalnog razumevanja individualne slobode razmatrano je u širem području ljudskih prava procesom povećavanja Evropske unije kao i procesom globalizacije, a o tom problemu se raspravlja u poslednjem poglavlju ovog izlaganja.

Politička liberalna ideologija bavi se problemima načela individualizma, civilnog društva, socijalne pravde, liberalne države i vlade koji su glavni pojmovi liberalističke filozofije i ideologije. Sva ova načela temeljena na glavnom načelu individualizma razvijeni su i izgrađeni oko glavnog pitanja, a to je na koji način sloboda pojedinca treba biti izgrađena u društvu i u odnosu na državu. Na tom pitanju temelje se dva glavna pravca liberalne misli. Drugim rečima, pitanje važnosti i mesta vlade u otvorenom i tolerantnom društvu dovelo je do pojave dvaju glavnih struja u liberalnom političkom pokretu. Prva se naziva klasični liberalizam, a druga moderni liberalizam. Klasični liberalizam tvrdi da vlada i država trebaju uticati na slobodu pojedinca što je manje moguće, dok moderni liberalizam tvrdi da bi država trebala biti odgovorna za dobrobit čoveka, osiguranje socijalne sigurnosti i stabilnosti. Ova je situacija neke teoretičare dovela do uverenja da liberalizam nije koherentna ideologija i da pati od kontradikcija i kontradiktornih uverenja i zaključaka. Istina je, međutim, da je liberalizam prošao kroz promene zahvaljujući političkim, ekonomskim i društvenim promenama u modernoj Evropi tako da teorija odražava činjenice i menja se zajedno s njima. Osnovne vrednosti liberalne misli, međutim, ostaju iste - naglasak je stavljen na individualnu slobodu i načelo individualizma. U skladu sa svim navedenim, ovaj deo izlaganja bavi se glavnim idejama i liberalnim razumevanjem glavnih načela odnosa između pojedinca, društva i države, a to su načela individualizma, problem slobode pojedinca, socijalna pravda, civilno društvo, liberalna država i vlada. Te ideje skicirane su u sklopu klasičnog i modernog liberalizma.

Poslednje poglavlje naslovljeno »Sloboda pojedinca i ljudska prava u rastućoj Evropskoj zajednici i u procesu globalizacije« sadrži kratki pregled postojećeg stanja slobode pojedinca i ljudskih prava u brzom i široko raširenom procesu globalizacije. Idealistička i liberalistička ideja navedena u filozofskom delu Immanuela Kanta prisutna je, kao što je već ranije navedeno, kao kritika ideja i filozofskog i političkog toka globalizacije. Ideal globalne države u kojoj bi svaki pojedinac imao sva ljudska prava i zagarantovanu individualnu slobodu, u naše vreme ponovno izranja kao granična linija provođenja procesa globalizacije širom sveta u politici kreiranja političke i socijalne strukture na raskršću različitih kultura, religija, ekonomskih i političkih sistema različitih zemalja. To poglavlje je vrhunac razmišljanja o slobodi pojedinca i s tim u vezi blisko povezanim ljudskim pravima i o ispitivanju ispravnosti politike u celom svetu. U tom poglavlju problem slobode i prava svakog pojedinca doveden je do tačke koja je glavni izazov savremenog sveta u celini. Čini se neophodnim dati ovako širok pogled na problem slobode i ljudskih prava jer smo jedino s tog stajališta u mogućnosti izmeriti njihove standarde na globalnom nivou, a to je i najvažniji problem s kojim je svet danas suočen. U tako širokoj perspektive mi smo, dakle, u mogućnosti izmeriti razvoj koji smo do sada napravili u Istočnoj Evropi danas kao i predvideti buduće mere koje moramo preduzeti da bismo stvorili otvoreno i ravnopravno društvo širom sveta.

Ovaj je napisao par izvanrednih knjiga o liberalizmu - ideolog srpskog liberalizma i prvi covek iz Cede :

Маслина скидај тај потпис немој да ја постављам твоју свастику.




Маслина србине............маслина је вођа шовиниста који стреми ка фашизму.

pre neki dan sam citao naucni rad na temu "gutanje maceva i nezeljeni efekti"! i na osnovu njega ce se naci neko pametan da izvodi neke zakljucke na nivou zakljucaka koje si ti pomenuo (derivati...)
postoje i hiljade naucnih radova kao i istorijske cinjenice koje svedoce da je majka fasizma i nacizma upravo socijalizam. razlika je samo u onome "drz'te lopova", koga su pikirali kao lopova, izmedju ta dva derivata. a razlog njigovog nastanka lezi u neodrzivosti socijalizma kao stabilnog sistema.

e sada, ti pominjes americki liberalizam, a pri tome ignorises ono sto sam o njemu napisao. ako vec udaras etikete, mene svrstaj u ono za sta se vec izdajem - liberatarijance, a ne liberale!

btw, na ovu temu sam u proslosti dosta pisao na ovom istom forumu. mozda par stotina postova. nemam nameru da se ponavljam i nastavljam!

bas kao sto rekoh... 

i,opet,kao sto rekoh...(znam da vama sve treba govoriti 10 puta...treba vremena dok impuls pronadje put kroz razejbane nerve do jos vise razjebanijeg mozga...)

На основу онога шта си написао од срца се надам да не практикујеш "Чедин" либерализам.
Штета би била да тај потенцијал иде "низ воду".  

У сваком случају:"Христос васкресе".

П.С
Немој Бору у неким стварима узимати здраво за готово.
Људина је србенда до јаја.