ako mene secanje dobro sluzi, danas bi trebalo da bude Svetski dan borbe protiv side.

nemam kada da trazim neki clanak koji bih ovde postovala, ako neko hoce neka postuje, ja htedoh samo da podsetim.

volite se, ali pazite kako.


10 J A Z A S O V I H ZAPOVESTI

1) Uvek koristi kondom i imaj ga stalno sa sobom
2) Ne drzi ga u dzepu duze od jednog dana - toplota ga ostecuje
3) Ne dozvoli dodir tudje krvi, sperme ili vaginalnog sekreta sa tvojom kozom ili sluzokozom
4) Biraj partnera/partnerku
5) Izbegavaj analni seks - visoko je rizican
6) Ako si vec zavisnik od droge imaj svoju iglu i spric
7) Koristi samo svoj pribor za brijanje
Izbegavaj seks u pijanom stanju tada nisi sposoban da zdravo rasudjujes
9) Ne ustrucavaj se reci NE kada je tvoje zdravlje u pitanju
10) Misli svojom glavom

Brojnim manifestacijama u Srbiji i Crnoj Gori danas će biti obeležen Svetski dan borbe protiv side.
Medicinski i Pravni fakultet organizovaće u okviru "Nedelje borbe protiv AIDS-a" u Beogradu na Platou i Trgu Republike od 11 do 15 sati akciju edukacije građana o HIV-u i sidi, tokom koje će biti deljene majice, kondomi, flajeri, baloni i drugi propagandni materijal.
Omladina JAZAS-a na Trgu Republike će u 12 sati deliti zdravstveno-obrazovni materijal i prezervative, a na pitanja zainteresovanih građana odgovaraće edukatori iz te organizacije.
Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih država (USAID) najavila je seriju obrazovnih akcija u Loznici, Požarevcu, Novom Sadu, Nišu i Kruševcu.
Svetski dan borbe protiv side u Podgorici će biti obeležen konferencijom za novinare ministra zdravlja Crne Gore Miodraga Pavličića i predsednika Republičke komisije za AIDS Bobana Mugoše.
Prema podacima Zavoda za zaštitu zdravlja Beograda u 2003. godini registrovane su 43 nove HIV pozitivne osobe, 39 osoba je obolelo a 20 umrlo od side.
Povećan je broj zaraženih heteroseksulaca, kao i broj obolelih, a smanjen je procenat učešća intrvenskih korisnika droga u ukupnom broju inficiranih.
Saopšteno je i da je došlo do promene zastupljenosti polova obolelih jer je na početku epidemije na jednu inficiranu ženu dolazilo pet muškaraca da bi poslednjih godina taj odnos bio 1:2,5.
Prema uzrastu, kod novoinficiranih su najzastupljenije kategorije starosti od 30 do 39 godina (34 odsto) i 20 do 29 godina (18 odsto), tako da više od polovine inficiranih čine osobe starosti između 20 i 40 godina.
I među beogradskim studentima ove godine registrovano je šest novih slučajeva infekcije HIV-om, što je najveći broj novootkrivenih zaraženih u toku jednogodišnjeg testiranja.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno je saopštila da je ove godine u svetu od side umrlo više od tri milona ljudi, a da je oko pet miliona zaraženo.
Najnoviji podaci SZO pokazuju rekordan broj ljudi koji su zaraženi sidom ili virusom HIV-a u 2003. godini, iako je više nego ikada para potrošeno za borbru protiv side.
Oko 40 miliona ljudi u svetu živi sa HIV-om, uključujući 2,5 milona dece mlađe od 15 godina.
Podsaharska Afrika predstavlja najugroženiju regiju u svetu sa oko 3,2 milona inficiranih i 2,3 miliona umrlih u 2003. godini. U Južnoj Africi živi oko 30 odsto inficiranih HIV-om ili sidom od ukupne svetske populacije.


Beta

1. decembar - Dan saosećanja, nade i solidarnosti

Prvi decembar, koji je 1988, godine proglašen Svetskim danom borbe protiv side, zauzima specijano mesto u istoriji ove bolesti. Ovaj međunarodni dan borbe protiv pošasti 20. veka koja je svoj smrtonosni hod ponela u novi milenijum - zapravo je dan kada se šalju poruke saosećanja, nade, solidarnosti i razumevanja širom sveta. Predlog da se ovaj dan obeležava nastao je na Svetskom samitu ministara zdravlja za prevenciju side januara 1988. godine. Zamišljen je kao dan otvorene komunikacije, razmene informacija i iskustava, kao i prilika da se ublaže duboko ukorenjene predrasude o bolesti i obolelima. Otad, Svetski dan borbe protiv side dobio je podršku Svetske zdravstvene skupštine, Ujedinjenih nacija, vlada, udruženja i pojedinaca širom sveta. Ovo je jedini međunarodni dan koordinisanih aktivnosti u borbi protiv side.

Svetska kampanja

Prva Svetska kampanja za borbu protiv side održana je 1997. kako bi  naglasila da sida nije i ne treba da bude briga i obaveza samo jednog dana u godini. Aktivnosti ove kampanje donedavno su vođene gotovo tokom cele godine sa kulinacijom 1. decembra, sve dok UNAIDS nije 2001. odlučio da Svetska kampanja svoje zvanične aktivnosti vodi od 1. septembra do 1. decembra, Svetskog dana za borbu protiv side.

(Danas)

Crvena mašna

Crvena mašna predstavlja međunarodni simbol svesti o sidi koji nose ljudi širom sveta, naročito u neposredno pre, tokom i posle Svetskog dana borbe protiv side.

(Danas)

Postojeći lekovi

Inhibitori rezervne transkriptaze bili su prvi lekovi napravljeni da kontrolišu HIV. Ovi lekovi se mešaju sa enzimima neophodnim za proizvodnju novog virusa, Jednom kada virus uđe u ćeliju imunološkog sistema, enzim, poznat kao povratna transkriptaza, pomaže RNK virusu da proizvede DNK u procesu nazvanom povratna transkripcija. DNK, zatim, odlazi u ćelijski nukleus odakle ćelija daje instrukcije da proizvodi nove virusne čestice. Američka uprava za hranu i lekove odobrava lek AZT, prvi retrovirus inhibitor, 1987 godine. Nažalost, sida je ubrzo razvila otpornost na ove lekove.  

Inhibitori proteaze napadju virus u kasnijim fazama njegovog razvoja. Ovi lekovi sprečavaju enzim, poznat pod nazivom proteaza, da razdvaja delove virusa i koristi ih u inficiranju drguih ćelija. Prvi inhibitor proteaze odobren je za lečenje obolelih 1996. godine.

Što se vakcine tiče, naučnici rade na dve vrste: preventivnoj i terapeutskoj. Cilj preventivne vakcine je da spreči infekciju virusom, dok bi terapeutske vakcine pomagale imunološkom sistemu zaraženih da prepoznaju određene oblike i mutacije HIV-a kako bi ih izbacili iz organizma.

Virus HIV-a predstavlja pravi izazov za naučnike. Koliko je danas poznato, postoji devet podtipova ovog virusa koji se jedni od drugih razlikuju od 30 do 35 odsto, tvrde zvaničnici Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti. Isto tako, poznato je da virus od trenutka kada uđe u organizam mutira tako da je imunološkom sistemu čoveka veoma teško da ga prepozna.

(Danas)

malo crne statistike.....



Broj osoba koje žive sa HIV-om/sidom: žene 16,4 miliona   Muškarci  18,4 miliona   Deca mlađa od 15 godina  1,4 miliona Ukupno 36,2 miliona

Osobe zaražene HIV-om u 2000.: Žene 2,2 miliona  Muškarci 2,5 miliona  Deca mlađa od 15 godina 600 hiljada  Ukupno 5,3 miliona

Broj umrlih od side u 2000.:  Žene 1,3 miliona  Muškarci 1,2 miliona  Deca mlađa od 15 godina 500 hiljada Ukupno 3 miliona Broj umrlih u 2000. većije nego u bilo kojoj godini od pojave epidemije

Ukupan broj umrlih od početka epidemije:  Žene 9 miliona  Muškarci  8,5 miliona  Deca mlađa od 15 godina 4,3 miliona  Ukupno 21,4 miliona

sta je sida, vec se ponavljalo, ali evo jos jednom:

Sida je stanje uzrokovano virusom HIV koji  napada i slabi imunološki sistem čoveka, čineći ga potpunoneotpornim na bolesti i zaraze. Puno medicinsko ime za Aids tj. SIDU je Acquired Immuno Deficiency Syndrom tj. sindrom stečenog dubitka imuniteta. HIV se prenosu putem različitih oblika nezaštićenog seksualnog  ponašanja, ali i kroz zajedničko korišćenje igala i šriceva sa osobama koje su zaražene HIV-om. Hiv može da se "pritaji" u telu 10, pa i više godina pre nego što se pojave simptomi side, tako da se ne sme zaključiti da osoba nema zarazu samo zato što se "to ne vidi"! Ljudi koji su zaraženi HIV-om mogu da izgledaju da se osećaju i ponašaju zdravo veoma dugo.

Za razvoj side potrebno je od dve do 15 godina, ali, takoreći, kod polovine zaraženih HIV-om sida se pojavljuje tokom 10 godina od zaraze.

Niko, zapravo, ne umire od side ili HIV-a. Zaražena osoba umire od raznovrsnih infekcija, jer je njegov/njen imunološki sistem uništen. Osoba obolela od side može da umire od obične prehlade, jer organizam više nema snage da se izbori ni sa najbezazlenijom bolešću.


(Danas)

Nekoliko zabluda o sidi

Postoje mnoge zablude o načinima na koje se sida može preneti. Evo nekoliko najčešćih kada su u pitanju načini na koje se sida prenosi: Pljuvačka i suze sadrže veoma male količine HIV virusa, dok u znoju zaraženih osoba naučnici nisu otkrili HIV. Spreovedena istraživanja nisu dokazala da je moguće da se neko zarazi HIV-om preko insekata koji se hrane ljudskom krvlju. Ovo isto važi i za ona tropska područja gde je veliki broj obolelih i gde ima mnogo komaraca.HIV se ne prenosi preko WC šolje na kojoj je sedeo zaraženi. Ne možemo se zaraziti HIV-om ako plivamo u istom bazenu kao i oboleli.  Zaraza se ne prenosi dodirom, zagrljajem niti rukovanjem.  Nije moguće zaraziti se sedenjem i jelom u istom restoranu kao i oboleli. Takođe, zaraza se ne širi vazduhom, pa slobodno možemo da seimo pored obolelog.


(Danas)

Šta je retrovirus?

HIV tj humani virus gubitka imuniteta je uzročnik side. Virolozi kategorišu viruse u dve vrste:

1. One koji svoji genetski kod nose u obliku RNK (ribonukleinske kiseline)

2. One koji svoj genetski kod nose u obliku DNK (dezoksiribonukleinske kiseline)

Ove dve grupe sastoje se od nekoliko familija virusa. HIV je RNK virus koji spada u familiju tzv. retrovirusa. Retrovirusi, naime, koriste RNK i enzim pod imenom reverna transkiptaza kako bi kreirali DNK i upali u genom, genetski materijal organizma.

Hepatitis, grip A,B i C tipa, neki oblici leukemije i sida su samo neke bolesti koje uzrokuje RNK virusi.

U ranim danima pojave side, oboleli nisu živeli duže od dve godine. Analizirajući način na koji virus napada ćelije čovekovog imunološkog sistema (tzv. B ćelije), naučnici su razvili sve osnovne vrste lekova koji sprečavaju razmnožavanje virusa HIV. To su inhibitori reverzne transkriptaze i inhibitori proteaze. Korišćeni u kombinaciji poznatijoj kao "kokteli" ovi lekovi pomogli su obolelima da duže žive. Cilj naučnika je, međutim, da pronađu vakcinu čiji cilj neće biti samo da spreči infekciju, već da se zaraženima pruži mogućnost da se njihov organizam uspešno izbori sa bolešću. Uspešna vakcina bi bila ona koja bi pomogla ćelijama imunloškog sistema u proizvodnji antitela koja bi napadala virus i stimulisala telo da uništi HIV-om zaražene ćelije.


(Danas)