ZVUK TAME

Vojislavu Stojkoviću, šestogodišnjem slepom dečaku iz Prokuplja, klavir je najbolji prijatelj i njegovo najdraže sredstvo komunikacije sa svetom, čije boje ne može da vidi

Zvuk tame...

Jedan muzički pedagog zaplakao je kada je čuo malog Voju kako svira Mocarta

Ne kaže se tek tako da jedan gubitak mora da bude nadoknađen nečim drugim. U slučaju malog Vojislava Stojkovića iz Prokuplja, u zamenu za vid, on je dobio apsolutni sluh koji fascinira. Šestogodišnji dečak neslućenog muzičkog talenta od rođenja je slep. Klavir mu je osnovno sredstvo izražavanja i njegov najdraži vid komunikacije sa okolinom.
Vojislav svira klavir od svoje treće godine, otkad ga je, kao zanimljiv i "živ" komad nameštaja, napipao u kući. Njegova najstarija sestra Sanja (19), sada student Muzičke akademije u Nišu na odseku za klavir, vežbala je školski program i po nekoliko sati dnevno na kućnom pijaninu. Vojislav je, priča njegova majka Stojanka, znao satima da sluša sestru kako svira, sve dok jednog dana nije počeo i sam da svira njen srednjoškolski program.
- To je bilo čudo. Jedan muzički pedagog zaplakao je ovde, u našoj kući, kada je čuo Vojislava kako svira Mocarta, ovako mali, stojeći u neobičnoj pozi sa ručicama stopljenim sa crno-belim dirkama, kao da iz njih izviru - kaže dečakova majka.
Za Vojislava je klavir najdraži predmet u kući. On mu je najbolji prijatelj. Često umoran posle više sati provedenih za klavirom zna tu i da zaspi, čvrsto zagrlivši svoj pijanino, kaže Dušanka. Mali Voja, nesumnjivo veliki muzički talenat, nažalost nema pedagoge koji bi sa njim na pravi način radili. Ove godine krenuo je u specijalizovano obdanište za slepu decu, koje je oformljeno sredstvima opštine Prokuplje i zalaganjem predsednika Vladimira Jovanovića. Tu će Vojislav naučiti Brajevu azbuku, a potom krenuti u redovnu školu kao i sva ostala deca. Jer on i jeste kao i sva ostala deca. On sam čak i ne zna da se od drugih razlikuje. Nije nikada video spoljni svet, tako da ne zna šta je izgubio. Za njega postoje samo zvuci i dodiri i neko sedmo čulo kojim sve nadoknađuje.
Dušanka sanja o tome da jednog dana njen Vojislav izraste u pijanistu velikog formata i da u nekoj dvorani ispunjenoj do poslednjeg mesta nadahne ushićenjem srca poklonika prave muzike, onako kako ispunjava njeno dok svira. I nada se da će ipak negde, nekad, neka operacija pomoći ovom fantastičnom mališanu da razlikuje svetlo i tamu.
MIRJANA MARIĆ (BETA)

Četvoro muzički nadarene dece

Mali Vojislav ima tri sestre. Pored 19-godišnje Sanje, tu je i Mina (12), koja pohađa Osnovnu muzičku školu i osvaja državne i međunarodne nagrade, i Jelena, Vojina sestra bliznakinja, koja bi volela da bude balerina. Njihova majka Dušanka ističe da je srećna žena jer joj je Bog podario tako talentovanu decu i namenio joj život sa muzikom i za mu

Izvor: Press