Nijednoj zemlji nije pošlo za rukom da jednog leta osvoji sve zlatne medalje u mlađim košarkaškim uzrastima. Sve do prekjuče, kada su naši juniori (18 godina) potvrdili evropske titule kadeta (16) i mlade selekcije (20) i svetsko „zlato” omladinaca (19). Ako se tome pridodaju evropsko „zlato” juniorki i „srebro” mladih košarkašica, kao i svetska „bronza” omladinki, dobija se neponovljiv skor, uskraćen samo za odličje kadetkinja koje su bile „tek” četvrte.

Uspesi muških selekcija zaslužuju da budu izdvojeni, ne samo zato što su svi „zlatni”, već i zbog učestalih upozorenja poslednjih godina, i to velikih autoriteta ovog sporta, da nam je košarka u najdubljoj krizi otkako postoji. To što od 2002. naši seniori nisu imali zapažene rezultate, što smo promenili pet selektora za pet godina i pregršt igrača, što sticajem okolnosti ne možemo da sastavimo najbolji tim pa svakog leta igramo u drugačijem sastavu – to nije dovoljan razlog da se proglasi kriza. Srbija i dalje, iako je manja od SFRJ, SRJ i SCG, potvrđuje da je najveći proizvođač dobrih košarkaša u Evropi, a jedina kriza koja postoji nalazi se daleko od terena.

Počasni generalni sekretar Svetske košarkaške federacije (FIBA) Borislav Stanković, jedan od najuglednijih Srba u svetu, poslednjih godina je uporno ponavljao da „naša košarka nije u rezultatskoj, igračkoj i trenerskoj krizi, već isključivo u organizacionoj”. Ovo leto je potvrdilo da imamo plejadu dobrih i košarkaša i stručnjaka, računajući i trenerske stvaraoce iz senke, bez čijeg truda i umeća selektori nacionalnih selekcija ne bi imali od čega da „iskuju zlato”.

Ali, jedno nepisano pravilo – da je merilo svega rezultat muške seniorske reprezentacije – vraća brigu na lica onih koji vode srpsku košarku. Izjave selektora i predsednika KSS, po kojima bi sedmo mesto (poslednje koje vodi u kvalifikacije za OI u Pekingu) bilo uspeh, dovoljno svedoči o tome dokle je naš nacionalni tim stigao. Ne tako davno, i srebro je smatrano neuspehom.

Oni koji se ovih dana budu bavili fenomenom uspeha naših mlađih selekcija i velikim jazom između rezultata naših talenata i seniora, treba da imaju u vidu i to da su naša deca rekorderi po broju mečeva u sezoni. Kapiten naših juniora Milan Mačvan je odigrao od oktobra oko 90 utakmica, po čemu na šampionatu u Madridu može da mu parira samo najveća španska nada Rikard Rubio.

Mi smo verovatno jedina zemlja u kojoj su sva najtalentovanija deca non-stop u pogonu, od kadeta Muslija i Radosavljevića, preko juniora S. Markovića, Mačvana, Stojačića i Katnića, do članova mlade selekcije Tepića, Teodosića i Labovića koji su kao nosioci igre u svojim klubovima i zvezde EP za igrače do 20 godina stigli do seniorske selekcije. U SAD, recimo, postoji kvota mečeva za mlade igrače, gotovo duplo manja od one koju dostižu srpske nade.

FMP iz Železnika koristi isprobani recept za brzo sazrevanje, šaljući svoje nade da se kale na pozajmicama (i to u starijoj konkurenciji), pa ne čudi što su njegovi igrači u glavnim ulogama u svim nacionalnim selekcijama. Poznato je da nema boljeg treninga od utakmice...

--------------------------------------------------------------------------

Pet „zlata” iz osam pokušaja


Uzrast    domaćin    plasman

Kadeti    Grčka     zlato

Kadetkinje    Letonija    4. mesto

Juniori    Španija    zlato

Juniorke    Srbija    zlato

Mladi    Italija/Slovenija    zlato

Mlade    Bugarska    srebro


Svetska prvenstva

Juniori    Srbija    zlato

Juniorke    Slovačka    bronza


A. Miletić

Izvor: Politika

Da izbacim ovu temu pre EP u Španiji 

jer tamo ko zna šta će biti 

hahahah, u pravu si 

Zaista je neverovatan uspeh ostvaren i odusevljen sam igracima koji dolaze medjutim indikativno je da su svi najbolji igraci iz nasih selekcija(Musli,Macvan,Teodosic,Labovic......) vlasnistvo jednog kluba i kakvo god bilo ko imao misljenje o Covicu cinjenica je da rad u njegovim klubovima dize nasu kosarku na visi nivo.
Bilo kako bilo lepo je biti toliko dominantan u Evropi makar i u mladjim kategorijama mada treba znati da su ti igraci daleko od vrhunskih i da treba proces da se zavrsi da ne ostanu poluproizvod, tipa Partizanove fudbalske skole koja je zaista najbolja ali ocigledno je da ti igraci vremenom "nestaju".
Pored njihovog kvaliteta ono sto hrabri je patriotizam koji ispoljavaju , ljubav prema svom narodu i njihovo zajednistvo, ti momci su odrasli u najgorem vremenu koje ih je izgleda ocvrsnulo i dalo im jak osecaj pripadnosti.
Nadam se za 4-5 godina kad se sve te selekcije spoje u seniorskoj da cemo biti nepobedivi.......ko nekad

Svaka cast momcima. 

Стварно свака част 

Само да се настави да се ради са њима,да наставе традицију успеха у кошарци