Urbani lider srpskog fudbala

Otmen, uvek nasmejan, doteran, namirisan. Frizura milanska, cipele ravenske. Na telu Kavali, na čiviluku Armani, na ruci Rolex, oko vrata 24 karata-ruskih. Pa, neće naš predsednik svašta da nosi. Vrbaski su to koreni, beogradska je to škola.

A, uz sve to mlad, ambiciozan, pravilnih pokreta, solidne retorike, drčnog stava-no sve u granici dobrog ukusa.
Čovek bi rekao, isuviše dobro da bi bilo stvarno, pa mi takvog ne zaslužujemo. Još kad je doveo malog Napoleona, ma šta malog-velikog, najvećeg i to za tričavih 200.000 evra + 30.000 mesečno, ma verujem da su svi poznavaoci srpskog fudbala bili u delirijumu.

Privatna reprezentacija u kojoj mesta ima samo za one sa Terzinim blagoslovom koji se ne dobija kvalitetom, nego menadzerskim statusom-bio je prvi i klučni projekat našeg mesije. Još ako si u vlasništvu OFK-e jednog takvog giganta, ma bićeš u milosti Baskijca kad ti Laki kaže (vrli sekretar, no o njemu drugom prilikom). Jasno, piletina je na fudbalskom tržištu skuplja pa je valjalo prigrabiti čvrsto "Orliće" i ni po koju cenu ih ne ispuštati. Jer čim se spazi neki talenat srpske krvi na Balkanu, zna se ko će ga preuzeti i kako će vrtoglavo napredovati kroz OFK "Beograd", klub koji je gle čuda iznedrio novog nam vođu i baš nekako u to vreme (šta ti je sudbina) postao neverovatno popularan u beogradskoj sportskoj štampi, u sudijskoj organizaciji i među domaćim menadzerskim ajkulama. Nema šta mali je znao šta hoće i kako to da ostvari, alal vera, alal vera!

Pa, koji to roditelj ne bi prodao svoje dete jednom takvo divnom čoveku. Još kad im obeća mesto u OFK-i te kapitensku traku u mladoj repki, sreći nikad kraja. Eto, tako se postiže jednakost u srpskom fudbalu, eto tako se potvrđuje, već toliko puta dokazana regularnost.

A, onda udar na kadrovska rešenja i rešavanje ličnih razmirica. Mnogi su se tu okliznuli pa neće valjda i naš junak? Neće, nije on od tih. Iz istog je grada potekao i Kole i Šapura i Kuzma, pa zna on kako se radi dilomski na toj školi.

In medias res rekoše stari Latini, pa tako postupi i Zveki (mada će pre biti da je on bio vođen onom našom s neba pa u rebra, jašta). Nema Kežmana, nema Ilića, nema Kovačevića, nema Đorđevića, iz MSL-a samo oni sa spiska ( zna se sa kog). I niko se okrete, niko ne pomisli-ZAŠTO, ŠALAJ?
Zvezdašima dobro, romantici sjaj odgovara a i klima slaninarima, pa što bi se bunili? Njihovi puleni su tu. Dakako tu su i oni sa crno-bele strane, ali samo ako imaju zaleđinu, jer znate kako, srpsko shvatanje rukovođenja je malčice drugačije od uobičajenog. Nestade Keže, nestade Saleta. Tek, tako kao da ih nikad nije ni bilo. Kao da nas u toliko utakmica spasili nisu, kao da nas golovi prvog i asistencije drugog ni na šta ne obavezuju. Koga briga što nemamo pleja? Bitno je da postojeći imaju pokriće.

Klementea tek ne interesuje posao na koji je postavljen. On sedi u svojoj vili u sred Baskije, dolazi ovde kad mu je već plaćeno, što se ne bi provozao, dobija spisak igrača koji će mu istrčati na teren (čisto da čovek bude obavešten), no opet mu se pokadkad potkrade i neki gaf, poput onog antologijskog "Dudić je izuzetno važan igrač na sredini terena".

Napokon Terza the great one, veli i posle Klementea Klemente-samo stranac, samo diskrecija, samo onaj koji će da primi lovu i ćuti-kao da se o poslovnoj pratnji radi Bože me prosti.

E, sad kad su sve rupe pokrivene, treba zapušiti i onu poslednju-medije. Kod nas je to bar lako, za dve ljute pišem šta hoćeš, stara je deviza srpskih poslenika štampano-pisane reči. Toliko moralnih prostitutki teško ćete i u Jerihonu naći.
Prisetimo se samo debakla u dalekoj azijskoj zemlji, Boratovom Kazahstanu daleko, među snežnim jaguarima. Svi redom bili su prozivani u srpskim medijima, svi sa punim pravom. Svi ali, ne i on. Ne i nedodirljivi. Ne i "miljenik" Mišela Platinija. Ne i Terzić.

On je naprotiv, bio apostrofiran kao jedino vredno pomena u srpskom fudbalu, kao jedina zvezda na nebu, svetlo u tunelu. Sa pilotskim cvidzama na očima i ruakama u dzepovima u stilu junaka Čikaga 30-ih godina prošloga veka. Naš lider-naša dika!

Pomisliše lakoverni debakl našminkane "ajmo, ajde" repke u ubedljivo najlakšoj kvalifikacionoj grupi saseće mu krila. No, on ostaje snajperski hladan. Podvlači sve i zaključuje-mi smo ostvarili maksimum, ovo je uspeh! Biće da je u pravu, jer šta mi znamo? Imamo li pravo da išta znamo? Zašto bismo kad imamo ko će umesto nas. I zaista nemamo razloga da tom nekom ne verujemo.

Veština vladanja, srpski Makijaveli

E, kad je reprezentaciju stavio pod svoje valjalo je pozabaviti se domaćim klubovima, stanju u i oko istih te i samim takmičenjima. Da mu se ne bi dogodio tamo neki Leh Valensa, sredi naš heroj najvažniju polusindikalnu sudijsku organizaciju kao Ameri Dzimija Hofu, onomad znate. E, ali naše Hofe su i suviše mudre da bi i posle sređivanja vrdale. I svi zadovoljni.

Zna se ko, kako, kada i zašto sudi. Zna se ko ima pravo na bodove, zna se kad se igra pušta, kad se koči, zna se ko je nedodirljiv. Ma, zna se sve. I ko je čiji i ko će koga (sram da vas bude nisam na to mislio).

Osetili su i Oklopnici i beli Hajduci i Rumeni sa Brda i Zmajevi iz Jerkovića i Zebre sa Morave i Dvorani iz Petrovrgrada ko su gospoda Jovanetić, Mažić, Dimitrijević, Mrakić, Spasojević, Četnik (čovek se tako preziva) kao i mnogi drugi vrli naslednici jednog, jedinog nepobedivog Babarogića (umalo ne napisah Dzona Sine).

Klupko je odavno odmotano, trebao je samo neko da na isto i pokaže. I pokazano je. Juče. Ali, šta to vredi-circulus vitiosus se samo na jedan način kida.

Ovladavanjem ovom organizacijom pokazao je Terza da ima talenta, da ima i bokove i leđa, da se ni u šta ne upušta tek tako. No, sinu meni jedan drugi, nepostojeći sindikat u fudbalskoj Srbiji, pa rekoh da priupitam g-dina predsednika šta bi sa profesionalnim sindikatom fudbalera? Da li je normalno da ga nemamo? Zar ne bi sve bilo uređenije kada bi tim istim kako igračima tako i trenerima ali i drugim zaposlenim u klubovima bila obezbeđena egzistencija? Kada bi zbog neisplaćenih plata u Lučanima i njihove kolege na Marakani odbile da stupe na teren, pa ne bi li to suzbilo samovolju raznih diktatora po domaćim superligašima. Ali, ne ko još na ljude misli?

Pa, kad smo već zaplovili u vode humanizma i renesanse da vidimo šta je to sa onima zbog kojih bi fudbal trebao-morao da se igra? Tribine stadiona i ograđenih livada prazne, kao da kuga vlada. Ali, ima svemoćni odgovor i na to pitanje-komfor, komfor je razlog. Ma kakve nameštaljke, krađe, sudijska mafija, protežirani fudbalerčići-nama trebaju japanske stolice na grejanje bato. I onda stigne 30.000 platežnog sredstva EU iz UEFA-e u svaki klub da se pozabave sopstvenom infrastrukturom, no novcu se misteriozno gubi svaki trag kao i priči o istom.

Posle komfora pozabavio se Terza i onom starom dobrom frazom oživljavanje velikih fudbalskih centara.

Što, je najgore nije se šalio. Krenuo je to da sprovodi na najbestijalniji mogući način. Mimo svih pravila umesto (istina mafijaške tvorevine) Voždovca u Super ligu ulazi Napredak. Zašto? Pa, jasno je imaju više publike. Ma trebalo bi dekretom sve urediti ovako, kada se sastaju Niš i Kula, u startu je 3:0 za Radnički, pa jel imaju ili nemaju više stanovnika? Aca Bulić ne učini ništa i još veli tako i treba da bude. Pa, njemu je svejedno on i kompanjoni mu, uništavali su redom sopstvene projekte Železnik, Zvezdaru, Radnički NBG (na pravdi Boga), Voždovac, Obilić (nisu baš iste face ali ista je priča), a evo sad i Bežaniju.Ode Laki do Bate kan kana, pa nešto istočnije do Vučka i tamo se i usidri kao zamislite potpredsednik Banata. Kao loš vic ili prosečan košmar.
Isti su to oni sa čuvenog Zvezdanovog boka Bulići i Lekovići, vrli investitori. I sine Terzi! Zamoli ih lepo čovek da odu do Kragujevca, Subotice, Niša da tamo malo ulažu umesto u beogradske krajeve te da će sigurno dobiti pomoć Saveza.
Zaista, zaista lep i nadasve otvoren gest. Pravilnici? Ma, promenićemo ih kad nađemo vremena i onako mi diktiramo pravila.

Ali, jedna misao muči ga stalno, koji je sistem najbolji? Praksa ipak najbolje pokazuje pa ćemo redom malo plej-of, plej-aut, malo 12, malo 16 klubova, malo par malo nepar. Pa, iskristalisaće se vremenom.

Eh, mudar je Terzić, mudar. A mudrost se stiče godinama, iako mu je životni staž kratak, radni definitivno nije. Pa, ko je na južnoj tribini zdanja na Karaburmi držao TOPICO hladnjaču mnogo, mnogo pre naglog uspona. Da, da ista ona tribina na kojoj niču stambeni blokovi, na istom onom stadionu koji nikako da poseti trocifren broj ljudi. Pa, ne pružanje ruke spasa rođenom klubu prilikom pada u Ligu za opstanak. Nema, šta majstorski.

No i takvim majstorima se potkrade po neka greška poput one, kada je tek iz Partizana otperjalog kumića Stefana Babovića u funkciji predsednika saveza prigrlio u loži na staroj Karaburmi i tako ga verovatno nesveno polakomio da potpiše za isti klub par dana kasnije. Ah, Milija Babović i Zvezdan Terzić kakvo divno, crnogorsko, duhovno srodstvo. Bog je na nebu, na zemlji kum!

U krstaškom pohodu na nevernike i otpadnike od vere-srpski Barbarosa

Leto Gospodnje 2007. Polako je na izmaku, svode se računi. Svugde do u FSS, tamo su odavno svedeni. No, etouvek se nadje po neka mirođija, čak i čitavi svesci istih koji moraju da se bune da nešto dodaju, oduzimaju, da ustaju protiv vođe.
I tako naš feljton-heroj dobi i opoziciju. I to ne samo ovu bezvrednu u vidu nas bednih volonterskih sajber piskarala, no i onu koja nije van terena ili bar ne bi smela da bude.

Siniša Mihajlović, srpski bombarder, strelac 29 golova u Kalču, golova od kojih zastaje dah na tribinama i krvotok na travi. Udari Siniša i po prešedniku (izvanjavam se na potencijalnoj pogrešci još se nisam detaljno upozano sa novokomponovanim crnogorskim pravopisom). Reče Miha, dok je g-din Terzić u Savezu mene u Reprezentaciji gledati nećete. I odoše reči...u etar, u vetar. Briga Terzu ima on svog Baskijca i po kog stranca u rukavu, bude li naposletku eto morao da popusti bezbožnicima. Ali, nevolja nikad ne ide sama, tako ni pobunjenici ne sede skrštenih ruku.

Zoran Bata Mirković, fudbalska i ljudska veličina. Igračina, ljudina! Ne htede više da kako kaže trpi poniženja, odusta od funkcije u Savezu i pokaza na krivca, na krivce. Eh, ode Bata, možeš misliti-pa naće Terza legendu gde hoćeš i kada hoćeš, to bar nije problem

Ratko Butorović aka Bata kan-kan, uze onomad pisaljku u ruke i otvoreno reče mene više u Savezu gospodine Terziću nema. Mlada reprezentacije uvek je bila ugošćena u srpskoj Atini kako i dolikuje. Tribine su bile sasvim pristojno ispunjene, organizacija na nivou. Ali predsednik proceni da sve to nije dovoljno i preseli repku (gle čuda) na Karaburmu. Uz čuveni prosek gledanosti od 98 i po ljudi po meču. Naravno, Bata se pre koji dan izgrlio i izljubio sa Terzom, marketing valja sprovoditi. Eh, biznis je to šta ćete, emocije, reči, stavovi, moral sve se to neretko potiskuje.

Nikola Dzomba propisno isproziva sve. Sve! I savez i UO i zajednicu prvoligaša i sudijsku mafiju. Pa reče Terziću ako nisi deo svega ovoga i ako ne stojiš iza svega, ogradi se, pokreni istragu isteraj stvari na čistac ne dozvoli Stepanoviću, Jankoviću i co. da diriguju prvenstvom kako oni žele, da nameštaju sve što se može namestiti, da kradu svakoga ko udari na beogradske komunističke blizance (i ne samo na njih). Nešto se plašim da će Nikolin zov ostati bez uslišenja.

Dragan Aca Bulić, taj marljivi sportski radnik, taj tvorac i nastavljač očeve tradicije hibridnih beogradskih klubova /sada smo u Evropi, sutra u betonu/ , taj alfa i omega kladioničarskih poslova ustade i reče. Zvezdane, zakoči, nemoj tako nije baš sve tvoje, ostavi i nama malo. Ne voli čovek diktaturu pa to ti je. Ajd diktatura još i nekako ali partnerski odnos 100:0, ne biva u Acinim očima.

Tomislav Tole Karadzić-po zanimanju predsednik-foteljaš. Onako rumen, u soc-realističnom odelu, zadrigao, nema pravi komandant Jagnjećih brigada. Isti onaj koji je znate uništio nekadašnjeg giganta sa severa Spartak iz Subotice, a sada se gle ekonomičnog rešenja, obreo na dve fotelje. Predsednik Partizana i Fudbalskog saveza Vojvodine. Napade ga Terza za novac od TV prava. Neko mu je delio iza leđa, a zna se šta se dešava sa neposlušnima kada Padrinu iza leđa dele zaradu. Sicilijanski kodeksi su decidni i jasni. Ali, Tole je ojačao i u sveopštoj salvi reče Zvezdanu, pa čoveče za sve si znao, ništa nisam sakrio časti mi, ali ti ako hoćeš veruj. Briga me. Ako nećeš, opet me briga.

A, šta Zveki sve vreme radi? Ništa. Zadovoljno gleda sa visine, kako mu se potčinjeni zore i po Srbiji šenluk čine. Psi laju, karavani prolaze-svestan je toga i on. Nahraniće koga mora, koga ne mora ignorisati ili odstraniti, kao kancer. On je taj koji drži sve poluge vlasti, on je taj koga udaraju ali ne dodiruju, koga žele dole, ali u tom oblaku sivila na plavetnilu on ponavlja Ničeovu: "Ne, ne ja više nisam sa vama. Vi kada želite uzvišenje vi gledate gore. Ja gledam dole. Jer sam uzvišen!".

Govno

Moj idol

serem mu se usta 

Ako treba pomoc-zovi

 

ne brini najescu se ko vo pre toga

IdiJot