Za vreme vladavine zutih Srbija se jedino moze podiciti brojem afera u kojima su glavni akteri, pripadnici "Demokratske" Stranke.
Sa silaskom Zutih sa vlasti Srbije, za ocekivati je da pomenute afere dobiju i svoj sudski epilog 



Završena istraga protiv bivše ministarke za aferu "Aerodorm"
Marija Rašeta u "kućnom pritvoru"
Marija Rašeta-Vukosavljević (42) ne sme da napušta zemlju i mora svakog prvog u mesecu da se javlja istražnom sudiji. Ona i desetorica direktora sumnjiče se da su prisvojili oko 60 miliona dinara, a državu oštetili za oko 220 miliona dinara

BEOGRAD - Završena je istraga protiv Marije Rašete-Vukosavljević (42), bivše ministarke za telekomunikacije, i još desetorice direktora, osumnjičenih da su zloupotrebom službenog položaja i prisvojili oko 60 miliona dinara, a državu oštetili za 220 miliona dinara - potvrdio je za Glasu istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Zoran Đorđević.

- Predmet je u tužilaštvu koje treba da odluči li će da podigne optužnicu, zatraži proširenje istrage, ili da odbaci krivičnu prijavu. Možda će biti predloga za veštačenje, koja su veoma skupa i dugo traju, te bi u tom slučaju istraga još potrajala - rekao je sudija Đorđević za Glas.

Sudija Đorđević je rekao da je svima i dalje zabranjeno da napuštaju mesto boravka.
- Svi, pa i Marija Rašeta-Vukosavljević, imaju obavezu da mi se jave svakog prvog u mesecu. Svi oni to poštuju i do sada nije bilo nikakvih problema - potvrdio je sudija Đorđević.

Bivša ministarka uhapšena je 23. novembra prošle godine zbog osnovane sumnje da je zloupotrebila službeni položaj. Pored nje su osumnjičeni i Branislav Vitasović (48), bivši generalni direktor Aerodroma "Beograd", Dušan Grilihes (51), zamenik generalnog direktora Aerodroma, Slađan Ivković (57), bivši pomoćnik generalnog direktora Aerodroma, Aleksandar Đorđević (40), bivši koordinator razvoja Aerodroma, Zoran Popović (48), bivši direktor Građevinske direkcije Srbije, Branislav Stojaković (51), vlasnik i direktor "Eurosalona", Jovan Đenović (66), direktor preduzeća "Termoenergo inženjering", Dejan Mišović (41), direktor preduzeća "Kolubara invest gradnja", Lazar Bunčić (41), zamenik direktora "Kolubara invest gradnja", kao i Predrag Vuković (50), direktor preduzeća "Abies sistem".

Kako je tada saopštila policija, postoji osnovana sumnja da su oni od marta 2003. do aprila 2004. godine prilikom rekonstrukcije VIP salona i Terminala 2 na Aerodromu "Beograd" oštetili državu za oko 220 miliona dinara. Prema podacima policije, oni su pribavili korist od oko 60 miliona dinara. Osumnjičeni su najveći deo novca nezakonito prisvojili tako što su "naduvavali" ulazne fakture.

Podsetimo, Marija Rašeta-Vukosavljević je posle hapšenja provela jednu noć u pritvoru, ali je posle saslušanja puštena. Većina osumnjičenih je tada zadržana u pritvoru, ali su posle nekoliko meseci pušteni da se brane sa slobode Na molbu novinara Glasa da prokomentariše okončanje istrage, bivša ministarka je kratko rekla: "Nemam komentara".


Bilo pa proslo....pa ce se ponovo otvoriti


Zatim

Kako su poslanici iz redova zutih, "glasali" u skupstini...ili iz Bodruma 

BODRUM, ŠTA TO BI?
Ni posle dve godine Srbija ne zna ko je krao poslaničke glasove u famoznoj "aferi Bodrum", svi se prave nevešti, a sud razvlači proces

BEOGRAD - Srpska javnost ni posle dve godine nije dobila odgovor na pitanje ko je krao glasove poslanika u famoznoj "aferi Bodrum". Iako su se kao akteri afere pominjali funkcioneri Demokratske stranke Bojan Pajtić, Neda Arnerić, Aleksandar Radosavljević i još nekoliko poslanika koalicije DOS, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vodi se postupak samo protiv bivših poslanika DS-a Alena Selimovića i Vojislava Jankovića.

Srbija namagarčena, Neda i dalje ugledni član DS


Interesantno je, međutim, da se ministar finansija Mlađan Dinkić, čiji je G17 i lansirao "aferu Bodrum", nije pojavio na sudu iako je pozvan da svedoči kao oštećeni. Kako potvrđuje Goran Draganić, advokat optuženog Jankovića, nastavak suđenja zakazan je za 27. septembar, kada bi osim Dinkića trebalo da svedoče i funkcioneri DS-a Dragan Šutanovac, Aleksandar Radosavljević i Goran Vesić, kao i nekadašnji poslanik SDP-a Nataša Milojević.

- Važno je reći da su službenici iz Skupštine Srbije potvrdili da Vojislav Janković na dan izbora guvernera 22. jula 2003. godine nije uzimao ničije kartice. Ne znam zašto se ministar Dinkić nije pojavio da svedoči, ali smo u sudu čuli objašnjenje da mu poziv nije uručen lično. On je pozvan da svedoči kao oštećena strana, mada ne znam kako gubitak državne funkcije može da se okvalifikuje kao šteta, niti izbor Kori Udovički za novog guvernera kao dobit - objašnjava Draganić. On kaže da će tokom suđenju postaviti Mlađanu Dinkiću pitanje odakle mu snimak glasanja, s obzirom na to da on do njega nije došao zvaničnim, službenim putem.

U DS-u, čiji je lider Boris Tadić prvi javno pred kamerama priznao da Neda Arnerić nije bila u skupštinskoj sali u vreme izbora guvernera, juče nisu bili radi da pričaju o "aferi Bodrum". Iako je Tadić obećao stranačku istragu o tome ko je krao u Skupštini Srbije, u DS-u kažu da je za stranku "ta stvar završena"?!?

- Ne znamo zašto se ministar Dinkić nije pojavio da svedoči. Funkcioneri naše stranke poštuju zakon i verujem da će se svi odazvati da svedoče. Mi želimo da se ta stvar razjasni, ali je ta afera u rukama sudskih organa i DS ne želi da se meša - objašnjava portparol DS-a Đorđe Todorović.
      
Nema odgovora

Đorđe Vukadinović ukazuje na problem brojnih nerešenih afera u Srbiji:
- Činjenica da dve godine nismo dobili odgovor na pitanje ko je krao glasove u Skupštini ukazuje da u našem društvu i državi ne postoji rešenost da se reše čak ni tako jednostavne afere. To je afera u kojoj nema ni crvenih beretki, ni domaćih i stranih obaveštajnih službi, ni sumnjivih tokova novca... Od prvog dana je jasno da se radi o očiglednoj prevari, o poigravanju demokratijom i javnošću. Ako toliko traje taj proces, koliko onda treba vremena da se razreši ubistvo premijera Đinđića ili neka druga velika afera? - pita se Vukadinović.      
   
   



Analitičar Đorđe Vukadinović kaže da je slučaj Bodrum tipičan primer kako nijedna afera u Srbiji ne dobija epilog.
- Čak je i G17 Plus koji je obelodanio tu aferu i srušio DOS-ovu vladu počeo da gubi interesovanje za "aferu Bodrum". To pokazuje da politički činioci istrajavaju u otkrivanju nekih malverzacija samo dok imaju interes za to. Zanimljivo je i ponašanje DS-a, s obzirom na to da je Boris Tadić javno rekao da će rešiti "aferu Bodrum" i time sebi značajno pomogao da dođe na čelo DS-a. Čini se da DS izgovorom da je "afera Bodrum" stvar pravosudnih organa stvara sebi neki alibi - kaže Vukadinović. On podseća da "afera Bodrum" ima mnogo više učesnika od dvojice optuženih poslanika.

- Izgleda da će se kola slomiti na dva marginalna lika iz DS-a. U celoj priči među okrivljenima nema Aleksandra Radosavljevića koji je mahao kartama, ni Bojana Pajtića koji je tvrdio da je Neda bila u sali. Oni su i dalje na visokim stranačkim i javnim funkcijama. Sigurno je da osim Selimovića i Jankovića odgovornost snose i neki drugi, jer je nemoguće da su oni sve to uradili bez odobrenja stranke, jer je i za organizaciju i realizaciju takve prevare potrebno mnogo više ljudi - zaključuje naš sagovornik.
      
Hronologija laži

Bojan Pajtić (4. septembar 2003): "Neda je glasala za izbor Kori Udovički! Neda je putovala taksijem od Bodruma do Istanbula!"
Aleksandar Radosavljević (4. septembar 2003): "Imamo dokaze da je Neda stigla na glasanje!"
Neda Arnerić (28. novembar 2003): "Gde sam bila u vreme izbora guvernera? To je davno prošlo vreme, ne zanima me, niti se toga sećam..."
Boris Tadić (14. decembar 2003): "Neko će da odgovara zbog 'afere Bodrum'."
Neda Arnerić (16. decembar 2003): "Ne vidim svoju odgovornost!"


Zatim... 

EKSKLUZIVNO: Kako je smederevska železara prodata Amerikancima
Prodaja „Sartida“ uništila srpske banke
Železara je Beobanci, Jugobanci i Invest banci dugovala oko 70 odsto od ukupnog duga koji je bio od 1,4 do 1,7 milijardi dolara. Ekonomski institut procenio vrednost giganta na 57,645, a na kraju je prodat za 23 miliona dolara


BEOGRAD - Glas danas ekskluzivno objavljuje ugovore i detalje koji su prethodili konačnoj prodaji „Sartida“ a. d. u stečaju američkom gigantu Ju-Es stil. Šta se sve dešavalo od jula 2002. do 31. marta 2003. kada je potpisan kupoprodajni ugovor, ko je odlučivao, ko je kroz ovu, ključnu srpsku privatizaciju tražio političke, diplomatske i geopolitičke ustupke i korist, kako je funkcionisao rad stečajnog veća, a kako se „Sartid“ finansirao godinama i decenijama, otkrivaju pomno prikupljani dokumenti i sagovornici Glasa koji su sve vreme bili na prvim linijama države, državne politike, pravosuđa i policije. Za sve ove tvrdnje, Glas poseduje obimnu dokumentaciju i svedočenja glavnih aktera koji su konačno rešili da stave tačku na politička prepucavanja i zloupotrebu do sada najveće srpske privatizacije.

Čuvenu priču o Titovom grožđu i gvožđu koje uspeva u Smederevu odavno svi znamo, ali u domaćoj javnosti malo ko zna da su još davne 1966. svi zaposleni dobili befel da odvoje po jednu tadašnju platu za „Sartid“. I mada se čini da aktuelni političari čitavu priču o prodaji „Sartida“ potežu baš zbog opšteg dobra, već godinama je jasno da se ova afera koristi za dnevno-političke potrebe i prepucavanja. Oni koji znaju šta je posredi, ko je „kriv“, ne oglašavaju se. Policija i okružna tužilaštva u Beogradu i Smederevu, takođe. Aktuelni ministri srpske vlade koji su imali zapažene uloge u ovoj privatizaciji - ćute. O prodaji „Sartida“ ne smeju da govore ni najupućeniji - zaposleni, jer ih je poslovna politika menadžmenta omeđila striktinim zabranama o istupima u javnosti.

Neki od njih već su svoje iskaze dali pripadnicima nekadašnje UBPOK, neki zamenicima nadležnih tužilaca. Optužnica nema.

- Suština je da je „Sartid“ tokom sankcija bio značajna meta stranih ulagača, mnogi su navodno pokušavali da ga kupe, ali ga navodno tadašnji predsednik Srbije nije dao. „Stručnjaci“ oko njega savetovali su ga da ga ne prodaje, dok su za to vreme gotovo genijalnim kombinacijama uspevali da udebljaju svoja lična i konta najbližih saradnika u privredi i u policiji - tvrdi za Glas jedan od pripadnika SBPOK.

Uglavnom, do sada, naizgled, večna tema srpskih tabloida: kako je prodat „Sartid“ - dobija svoj kreščendo. Čaršijske priče da vlada Zorana Đinđića nije htela da ga proda Amerikancima nego Nemcima ne stoje jer je još 2002. započela i zvanična faza pregovora sa Ju-Es stilom. Teze da je „Sartid“ nameravao da kupi nemački Tisen Krup jednostavno ne stoje i to je lako proverljivo. Austrijska NJest Aplina, takođe prema tvrdnjama većine sagovornika Glasa, nije nameravala da kupi „Sartid.

- „Sartid“ nije hteo da kupi niko. Jednostavno, kao veliki koncern, „Sartid“ je imao mnoštvo poverilaca. Jedna od nemačkih banaka sve vreme je finansirala nabavku sirovina preko ćerke firme „Sartida“ u Švajcarskoj, Kipru, Bejrutu... Ali prema našim dosadašnjim otkrićima, glavnica i kamata nekoliko puta su joj otplaćene - tvrdi operativac SBPOK.

Međutim, postavlja se logično pitanje: Šta je sa domaćim bankama?

Prema dokumentima dostupnim Glasu, „Sartid“ je Beobanci, Jugobanci i Invest banci dugovao oko 70 odsto od ukupnog duga koji je bio od 1,4 do 1,7 milijardi dolara!?

- Kada su domaće banke likvidirane, evidentno, dug „Sartida“ nije ušao u njihovu aktivu, odnosno - stečajnu masu!? Da li bi uopšte bilo zakonskog osnova da budu likvidirane da je u dug uračunata imovina „Sartida“ - pita se sagovornik Glasa.

Istina je da je neposredno pre prodaje, stečajni upravnik „Sartida“ tražio procenu vrednosti kapitala od beogradskog Ekonomskog instituta i da je Institut procenio vrednost giganta na 57.645.000 dolara! Takođe, u ovom dokumentu piše i: „Ukoliko se obaveze izuzmu iz bilansa preduzeća, i uz diskont za neutrživost akcija, za vrednost kapitala preduzeća indikativan je interval: od 28.820.000 do 51.880.000 dolara“.

„Sartid“ je na kraju prodat za 23.000.000 dolara, uz obavezu da se investira još 200.000.000 dolara.

Tema raznih spekulacija u javnosti bili su i pojedini dokumenti, konkretno mišljenje nekih od najvećih poverilaca „Sartida“ (čitajte - već likvidiranih banaka). Pod zavedenim pečatom sa brojem 386/03 Agencija za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka obraća se dopisom Trgovinskom sudu u Beogradu, (stečajnom veću koje je rukovodilo radom stečajnog upravnika, i konačno i donelo odluku svojim rešenjem da se „Sartid“ proda), u kojem piše da je konkretno Invest banka saglasna da se „Sartid“ u skladu sa zakonom „izloži prodaji“. Međutim, u donjem delu dokumenta piše datum - 31. mart 2003. O tome kako je ovaj dokument datiran, odnosno poslat na hitno odlučivanje u intervalu od petka 28. marta do ponedeljka 31. marta Glas je pisao juče.

Ali kada smo kod Zakona o stečaju, svi koji su imali veze sa prodajom „Sartida“ a. d. u stečaju pozivaju se na jedan član tada važećeg zakona - 129. Taj član određuje da o eventualnoj prodaji preduzeća u stečaju odlučuje stečajno veće. I tu se sa aspekta zakonitosti, donekle, stavlja tačka.

Vlada odlučila, stečajno veće radilo po tada važećem zakonu...

Po rešenju Trgovinskog suda u Beogradu pod brojem II-St-7035/02 od 28. marta 2003. stoji: „Određuje se prodaja dužnika Sartid a. d. u stečaju iz Smedereva kao pravnog lica, neposrednom nagodbom“.

U obrazloženju, Stečajno veće se poziva na članove 129 i 130 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji. Takođe, predsednik Stečajnog veća potvrđuje i sastav Odbora poverilaca od 13 članova, među kojima su Invest banka, Beogradska banka, Jugobanka, tada već likvidirane, pa ŽTP „Beograd“, „Tehnogas“, EPS, NIS...

Ipak, posle svega ostaje još mnoštvo nerazjašnjenih pitanja: ko je zaista, pored Ju-Es stila, bio zainteresovan da kupi „Sartid“ a. d. u stečaju? Da li postoji krivična odgovornost učesnika u kupoprodaji i zašto još nisu procesuirani? Ko je zaista odgovoran za stečaj i višedecenijsko katastrofalno poslovanje „Sartida“? Da li je Srbiji naneta šteta prodajom „Sartida“? I konačno, zašto aktuelna vlada ne formira komisiju koja bi istražila sve poteze svojih prethodnika vezanih za ovu prodaju?

Zatim ....

Kako su prodate cementare 

Beočin, Kosjerić i Paraćin dobile novac za cementare
Sporna deoba poreskog kolača

BEOGRAD - Kada su se krajem aprila oglasili predstavnici opština Beočin, Novi Popovac i Kosjerić sa zajedničkim zahtevom da im država pod hitno uplati pet odsto od prodaja cementara, tražili su istovremeno još toliko sredstava na ime poreza na promet nepokretnosti.

I mada su uputili zahtev Agenciji za privatizaciju da im, uz prepis ugovora o prodaji cementara, da i zakonsko tumačenje njihovog zahteva, odgovor još nisu dobili.

Opštini Paraćin je pre mesec dana uplaćeno 169,3 miliona dinara od novca dobijenog prodajom cementare "Novi Popovac" švajcarskom "Holcimu". Saša Paunović, predsednik Izvršnog odbora ove opštine, kaže da moraju da štite interes građana i da isteraju na čistac da li im pripada, uz već uplaćena sredstva, i novac od poreza na promet nepokretnosti.
      
Prodavao se kapital

Siniša Mali, direktor Centra za privatizaciju smatra da je ovde reč o prodaji preduzeća, odnosno kapitala, a ne o prodaji nepokretnosti, tako da zahtev opština o dodatnih pet odsto od prodajne cene cementara, najverovatnije, nema zakonski osnov. On dodaje da opštine nisu dobile prepis ugovora o prodaji cementara, jer nisu potpisnici ugovora koji su potpisale dve strane, kupci i Agencija za privatizaciju
      
- Zakon o porezu na imovinu jasno kaže da se mora platiti porez opštini pri prenosu vlasništva, odnosno prodaji nepokretnosti. Novi vlasnik, nakon upisa u katastar nepokretnosti, automatski plaća ovaj porez. Moguće je i da se u ovom slučaju radi samo o prodaji udela, pri čemu opštini pripada samo 0,3 odsto od prodajne cene 70 odsto kapitala cementare. Ipak, čudno je da od Ministarstva finansija i Ministarstva za privatizaciju nismo dobili prepis ugovora o prodaji, iako su sve tri opštine to zatražile još pre mesec dana, tvrdi Paunović.

Novica Pantović, predsednik kosjerićke opštine kaže da je reč o spornom zahtevu koji forsira opština Paraćin. Velika je razlika, dodaje Pantović, da li se prodaja 70 odsto kapitala cementara vodi kao promet nepokretnosti ili samo kao prodaja udela, zbog čega je i zatraženo stručno tumačenje Agencije za privatizaciju. Inače, u opštinski budžet je uplaćeno 114,3 miliona dinara ili pet odsto od prodaje cementare "Kosjerić grčkoj kompaniji "Titan".

U opštini Beočin su potvrdili da im je Ministarstvo finansija uplatilo dinarsku protivvrednost od dva i po miliona dolara nakon što je francuski "Lafarž" upisan u katastar kao novi vlasnik Beočinske cementare. Naš izvor dodaje da nisu dobili ni dinara od poreza na promet nepokretnosti, kao i da čekaju tumačenje Agencije za privatizaciju.

Inače, prema tvrdnji Paunovića, samo je "Lafarž" upisan kao vlasnik u katastar, dok "Titan" i "Holcim"još nisu, zato što jedino opština Beočin ima sređene katastarske knjige.

Ugovor o prenosu vlasničkih prava nad cementarama u Beočinu, Kosjeriću i Novom Popovcu, potpisan je 30. januara. Beočin je prodat za 50,89 miliona dolara, Kosjerić za 35, 5, a Novi Popovac za 62,5 miliona dolara.

Zatim....


Kako su se kupovale vile na Dedinju

"AFERA JELAŠIĆA VILA"
DAJU DUPLO!
Konzorcijum biznismena nudi guverneru Jelašiću 700.000 evra za vilu na Dedinju, iako on tvrdi da ju je platio samo 380.000?!

BEOGRAD - Konzorcijum koji čini nekoliko veoma uspešnih srpskih biznismena juče je guverneru NBS Radovanu Jelašiću ponudio 700.000 evra za njegovu vilu na Dedinju, iako Jelašić tvrdi da ju je platio samo 380.000! Biznismeni koji su se javili Kuriru kažu da su spremni da odmah isplate bezmalo duplu cenu na ruke guverneru Jelašiću!

Kurir ima pisanu ponudu "konzorcijuma biznismena" u kojoj se oni obavezuju da odmah isplate 700.000 evra za "Jelašića vilu", a imena ovih poslovnih ljudi ne objavljujemo pošto su oni insistirali na diskreciji.

- Ako Jelašić pristane, a nema razloga da ne pristane da uzme skoro duplo više para za svoju vilu, mi ćemo mu odmah isplatiti sve pare. Može u kešu, može na račun u domaćoj ili stranoj banci ili kako god mu volja... - kaže jedan od ponuđača, inače veoma uspešan poslovni čovek. Prema njegovim rečima, guverner Jelašić je "pokazao neviđenu tržišnu veštinu" kada je na Dedinju uspeo da kupi vilu od 180 kvadrata i plac od 15,5 ari za cenu tri puta nižu od tržišne.

- Ako je guverner Jelašić uspeo da kupi kuću u Augusta Cesarca sa tolikim placem za samo 380.000 evra, ko zna kakvu će vilu uspeti da kupi sa naših 700.000. Zato sam siguran da će on "odigrati pametno" i uzeti pare koje mu nudimo - objašnjava naš sagovornik.

U našem jučerašnjem broju oglasio se i vlasnik kompanije "Areks marcipan" Nebojša Mišić, koji je Jelašiću ponudio pola miliona evra za vilu, dok je biznismen Boban Atanacković rekao da je spreman da mu na ruke isplati 400.000 evra. Istu sumu Jelašiću je ponudila i redakcija Kurira. Međutim, i pored ovih više nego primamljivih ponuda, guverner se do sada nije oglasio.

Podsetimo, Radovan Jelašić je kupio vilu na Dedinju u ulici Augusta Cesarca, u najelitnijem delu elitnog beogradskog naselja. Jelašić tvrdi da je vilu od 180 kvadrata i više od 15 ari placa kupio za 380.000 evra, a ta cifra stoji i u kupoprodajnom ugovoru koji je Kurir prošle nedelje objavio.

Ova cena je, međutim, daleko od realne - stručnjaci za promet nekretnina procenjuju da je kuću poput guvernerove nemoguće kupiti za manje od 1,1 milion evra, dok izvori Kurira tvrde da je kuća plaćena 1,5 miliona evra. Manja cena u ugovoru najverovatnije je napisana kako bi prodavac vile, muzičar Aleksandar Šandorov, izbegao plaćanje poreza na kapitalnu dobit i kako bi guverner izbegao objašnjavanje porekla milionske imovine.

Da je zvanična cena od 380.000 evra za "Jelašića vilu" krajnje nerealna, govori i podatak do koga je Kurir juče došao. U agenciji za promet nekretnina "Elit" juče su nam rekli da ar placa u delu Dedinja gde se nalazi Jelašićeva vila realno u ovom trenutku košta 50.000 evra. Računica tako pokazuje da samo plac od 15,5 ari koji okružuje Jelašićevu kuću vredi 775.000 evra. A kuća od 180 kvadrata, prema procenama stručnjaka, ne bi mogla da košta manje od 360.000 evra, sve i da je u ruševnom stanju, a nije.

Međutim, iako sve činjenice ukazuju da Jelašić nije govorio istinu kada je ustvrdio da je kuću ne Dedinju platio samo 380.000 evra, nadležni i dalje ignorišu očigledne dokaze i ćutke prelaze preko očigledne prevare.
      

Jelašić i dalje ćuti

Pokušaji novinara Kurira da juče dođe do guvernera Jelašića i čuje njegove odgovore na brojne optužbe i sumnje ponovo su ostali bez uspeha. Jelašić još od otvaranja "afere Jelašića vila" uporno odbija svaki razgovor sa novinarima Kurira, iako nas po drugim medijima optužuje da lažemo i izmišljamo.
Zato još jednom javno pozivamo guvernera Jelašića da odgovori na pozive novinara Kurira i lično objasni sve nedoumice.
      
   
   

(D. L.)
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


Zaista je isuvise pokrenutih...a nedovrsenih afera

Sa silaskom zutih sa vlasti... policija i tuzilastvo bi trebalo da imaju pune ruke posla


S obzirom da ja nisam pomenuo ni delic tih afera u kojima su ucestvovali zuti, ..ostavio sam prostora ostalima da na temi, dopune, odnosno napisu nesto o aferama u kojima su ucestvovali zuti

Nakon svih ovih godina Dosmanlijske vlasti...konacni im je dosao kraj
Kao i potpuno rasvetljenje svih pomenutih afera

Konacno cemo skinuti zuti kamen sa vrata Srbije, odnosno gradjana Srbije...  

Zakljucak: SRS se jako boji istine...

Primetno je da si ti malo nervoznija u zadnje vreme 
Mozda i gresim...ali nebitno

Ne znam koji bi drugi bio razlog prethodnog ti komentara, gde si na pominjanje samo jednog dela afera u kojima su ucestvovali zuti ti prokomentarisala to na sledeci nacin "Zakljucak: SRS se jako boji istine..." 

Ukoliko ti "nervoza" odnosno saznanje o skorom silasku sa vlasti zutih..ne omogucava ili ne dozvoljava da racionalno sagledavas stvari...smiri se malo...udahni duboko...
Pa onda procitaj ponovo i....podseti se samo dela afera u kojima su glavni akteri bili pripadnici "Demokratske" Stranke

Mozda tada i ne napises "da se Radikali necega boje" 

Mozda i dopunis tj dodas i ti jednu od mnogih afera...

Nervozna, sto?
Izvini, ali mene tom petparackom retorikom neces zaplasiti.

Ja smatram da clanovi i simpatizeri SRS treba vise puta dnevno da ponavaljaju sledecu mantru: "Ja nisam Seselj i ja nisam pametan i sposoban kao Seselj."

Poseban osvrt Hot Lips Vucica...

Po Mateji Zač. 22. 15. Čuvajte se lažnih proroka, koji vam dolaze u odijelu ovčijem, a iznutra su vuci grabljivi.

16. Po plodovima njihovim poznaćete ih. Eda li se bere sa trnja grožđe, ili sa čička smokve?

17. Tako svako drvo dobro plodove dobre rađa, a zlo drvo plodove zle rađa.

18. Ne može drvo dobro plodove zle rađati, ni drvo zlo plodove dobre rađati.

19. Svako drvo koje ne rađa dobra ploda siječe se i u oganj baca.

20. I tako, dakle, po plodovima njihovim poznaćete ih.

-Samo pitam...nisam rekao ili tvrdio da jesi (cak sam se i ogradio) 


-Odakle ti pomisao, da te zelim "zaplasiti" 



  Retko ko je pametan kao Seselj...ali bas da sada ja sebe jos i ubedjujem u to 

Da li ti ponavljas:

Tadic le lep...ju sto je lep ...ili imas mozda neki slican ritual 

Pa, eto... zanima me otkud takvo pitanje

Dugim tekstovima pokusavas da me nateras da branim svoju temu i poziciju... Mislim da je kadrovska sluzba Republike Srbije to uradila umesto mene...


Izgleda da ti je potrebno...  

Sta ja znam... ja ne verujem u idole...  




Prevedeno na Vukov jezik: "Ko o cemu, kurva o postenju."

-Dosli smo do zakljucka, da nisi nervozna...sto mi je inace i drago! 
Ne vredi se nervirati zbog silaska zutih sa vlasti...
Sem ukoliko nisi jedan od aktera pomenutih afera....u sta licno sumnjam


 
Nekada mi je zaista tesko da shvatim odnosno prokomentarisem tvoju "misao" (iako ja nisam nervozan... )
Ja se trudim da....dugim tekstovima...tebe nateram na nesto ...
-Veruj mi da se ne trudim da te primoravam na bilo sta 


Sta su kadrovske sluzbe uradile ?! 


-Ja ti vec napisa da po meni i nema pametnijeg od Seselja...te ne vidim svrhu da ja ubedjujem sebe u isto 

A ....tek ne bi prevodio na Vukov jezik 
..U  stvari krenuh da i ja prevodim... ali odustadoh 

Kako su prodavane firme po Srbiji, tj kako je tekla privatizacija...


FIRME ZA DŽ.
Za cenu jedne kutije cigareta u Srbiji se može kupiti firma, pre nedelju dana na aukciji prodato preduzeće za sedam hiljada dinara

BEOGRAD - Za prosečnu platu u Srbiji može da se kupi ne samo hleb i mleko već i desetine fabrika, dve-tri frizerske firme, pogrebni zavodi... Tako je pre nedelju dana prodato preduzeće „Projzavod“ iz Beograda u vrednosti jedne malo bolje drvene stolice - za sedam hiljada dinara. Preduzeće, prema prospektu, ima samo zaposlene. Tačnije, nema objekte, opremu, i bavi se projektovanjem, inženjeringom i komercijalom. Da ne bude sve tako crno, kupac se obavezao da će investirati čak 500 evra!

Međutim, to i nije tako strašno ako je za tri šećerane „Donji Srem“ iz Pećinaca, „Jugozapadna Bačka“ iz Bača i „Jedinstvo“ iz Kovačice „MK komerc“ 2002. godine keširao po tri evra. Ipak, kupovina za Riplija jeste ono subotičkog pogrebnog preduzeća „Urna“, koje je 2003. prodato na javnoj aukciji u Novom Sadu za svega 169 dinara!

Proteklih godina bilo je mnogo firmi koje su plaćene koliko i kutija cigareta, ali bilo je i onih koje je kupac platio i 300 evra. Redom, „Grafos“ iz Sombora je 2003. godine kupljen za tri evra, „Bečej“ je 2003. godine prodat za 15 evra, tri puta više je 2005. godine koštao „Inženjering promet“, dok su preduzeća „Firmopisačko ABC“ i „Jugoenergetik“ plaćeni 70 odnosno 89 evra. Magičnu granicu od 100 evra prešla je firma „Arus“ iz Beograda, koja je 2004. godine plaćena 132 evra. „Geoinženjering“ iz Niša plaćen je 192 evra, „Frizersko“ iz Ivanjice 197, „Zlatarske novosti“ prošle godine su plaćene 201 evro, a Radio Ljubovija 243 evra. „Hrast“ iz Novog sada kupljen je za 262 evra, a „Sava“ iz Beograda za 289 evra.

Od većih preduzeća čudna je i prodaja „29. novembra“ iz Subotice. Cena koju je dao konzorcijum predvođen firmom „Gumel“ od 100.281 evro mnoge je iznenadila i pored činjenice da se garantuju investicije od 10 miliona evra, jer se u vlasništvu ove fabrike nalazi vredna imovina koju čine silosi, proizvodni pogoni, prodavnice i skladišni prostor. Firma, pored toga, zapošljava 266 radnika, a 2006. godini su poslovali s dobitkom od 113 miliona dinara.

Ekonomista Branko Dragaš tvrdi da je najveća mafija u privatizaciji i da je ona oštetila državu za oko 20 milijardi evra.

- Do sada je bilo 2.600 privatizacija, a u proseku šteta po preduzeću je oko osam miliona evra. Samo tri šećerane koje su prodate za po tri evra vredele su od 20 do 35 miliona evra. Pojedini kombinati koji su vredeli više od 30 miliona evra prodati su za dva-tri miliona evra. Preduzeće „22. decembar“ prodato je za 1,8 miliona evra, a naša procena kapitala je 43 miliona evra. Zatim, „Nisal“ iz Niša prodat je za 325.000 evra, a naša procena je da vredi 61 milion evra - ističe Dragaš i naglašava da su mnoge firme prodate po knjigovodstvenoj vrednosti iz 1998. godine.   
Autor:
Milan Lađević


Da li je najveci uspeh zutog ministra taj , da li ce ga zvati "Mister 10%", ili "Mister 20" ?!
Pored same "titule"...normalno na prvom mestu je ...kes!!!