Nije lako odrasti

Kako se rađa sebičluk?

Sebičluk je izvor čovekove nesreće, napisao je pesnik Jovan Dučić. A poznata italijanska narodna izreka glasi: „Niko te neće voleti ako budeš samo na sebe mislio”



Džeparac je obavezan. Reč je o svojevrsnom pravu i povodom toga nema nikakve rasprave sa roditeljima. Jedino možda oko sume. Međutim, primaocima džeparca uopšte ne pada na pamet da na primer, pomognu roditeljima u kući. Bar malo. Umesto toga, prepuštaju se sanjaranju o novim modelima mobilnih telefona koje bi neizostavno trebalo da dobiju na poklon. Ali, kad nekom treba da učine neku uslugu, munjevito nestaju... U stvari, na njihovu pomoć niko ne može da računa.
Da li je ovo prava slika današnjih mladih ljudi? Mnogih, nažalost. Srećom, ne svih. Istini za volju, jedno od glavnih obeležja naravi osoba koje odrastaju danas je - sebičnost. Kada je neko usmeren isključivo na ispunjenje svojih želja, potpuno zanemarujući želje drugih, tada je reč o sebičluku, odnosno - egoizmu. Sebičnjacima nije lako budući da su stalno nezadovoljni i traže još više. Sebičluk je izvor čovekove nesreće, napisao je pesnik Jovan Dučić. A poznata italijanska narodna izreka glasi: „Niko te neće voleti ako budeš samo na sebe mislio”.

Mozak ili vaspitanje?

Nekada se mislilo da je sebičluk isključivo stvar životnih prilika, vaspitanja, tačnije - nevaspitanja. Međutim, naučnici ovu ljudsku osobinu (koja je izražena posebno kod mladih ljudi) danas posmatraju i na drugi način, uvereni da je njena osnova zapravo - biološka.
Naime, profesori neurologije sa Univerziteta u Londonu nedavno su počeli da proučavaju naizgled urođene osobine pojedinih mladih ljudi: egoizam (sebičluk) i altruizam (nesebičnost). Oni su uz pomoć magnetne rezonance ispitivali mozak mladih između jedanaest i sedamnaest godina, kao i osoba između dvadeset jedne i trideset sedam godina. Zatim su uporedili rezultate tog istraživanja. Pokazalo se da je moždana kora čeonog dela (koja je između ostalog zadužena za osećanje samilosti prema živim bićima i razumevanje drugih ljudi), razvijenija kod odraslih nego kod dece u razvoju. Drugim rečima, taj deo mozga kod tinejdžera gotovo da „spava”. S druge strane, kod njih bolje „radi” onaj deo mozga koji je zadužen za izvršavanje jednostavnih zadataka.
Isti naučnici obavili su još jedan ogled među ispitanicima starim između osam i trideset sedam godina. Oni su podvrgnuti svojevrsnom psihološkom testu. Jedno od pitanja bilo je sledeće: „Šta bi kazala tvoja drugarica (drug) kada bi saznali da ih nisi pozvala (pozvao) na rođendansku zabavu?” Više samilosti i razmišljanja o tome kako je njihovo ponašanje uticalo na druge, pokazali su - odrasli. Drugim rečima, odrasli se češće stavljaju u položaj svojih bližnjih i razmišljaju o njihovim osećanjima.

Sebični nisu uvek usamljeni

Došlo se, dakle, do zaključka da je sebičnost vezana za razvoj mozga. Ipak, ostalo je pitanje: da li su mladi i deca baš uvek nesposobni da osete samilost? Da li samo zato što njihov mozak nije u potpunosti razvijen? Nikako. Razlog mladalačke sebičnosti verovatno leži i u činjenici što mladi nemaju potrebu a ni obavezu da se sažive sa mukama i patnjama drugih ljudi, objašnjavaju naučnici. Deca i mladi imaju pored sebe zaštitnike, one koji se brinu o njima, i tek kad dostignu zrelost, počinju sami da razvijaju sposobnost saosećanja sa drugima, što je ključ života u društvenoj zajednici.
To ne znači da su sebičnjaci usamljeni i da ne žive u društvu. Pojedini ljudi nikada ne razviju sposobnost saosećanja jer su, i kada postanu zreli, okruženi osobama koje ispunjavaju njihove želje i, brinu o njima. Onda to postaje stvar vaspitanja a ne urođene mane. Dakle, deci se može oprostiti kada se ponašaju sebično, ali odraslima - nikako.
Davno, pre nego što su obavljena istraživanja poput ovih u Londonu, ruski pisac Ivan Turegenjev napisao je o sebičnim ljudima:
„Postoje tri vrste egoista. Egoisti koji sami žive i daju drugima da žive. Egoisti koji žive sami i ne daju drugima da žive. Na kraju, postoje i egoisti koji niti sami žive, niti drugima dopuštaju da žive”.

M. Ognjanović

Izvor: Politikin zabavnik

Budi altruist , poshtuj egoizam drugih !!!

izuzetno izražem egoizam = sebičluk

ali takav ego nija baš zadovoljan, zato i vjerujem da je sebičluk najčešće samo privremen

Sebičnost je urođeni instikt samoodržanja kod male dece. Bez njega beba ili dete nikad ne bi uspeli da se nametnu okruženju svojim potrebama. Ovaj instikt jedino može da suzbije još jači- ljubav i samopožrtvovanje prema nekom. Zato tokom sazrevanja okolina pokušava da suzbije sebičnost kod dece i mladih. Nije dobro biti sasvim sebičan jer je reakcija okoline snažna, ali ni biti preterano altruista jer ipak naš je zadatak da živimo i budemo srećni u sopstvenom životu.

mene je sebicluku naucio bivsi, on je stalno nametao da ako nesto ucini za mene moram da mu budem zahvalna i da mu vratim i stalno me podsecao na svoja dobra dela i stalno razmisljao o sebi  tako da sam i ja pocela da razmisljam o svojim potrebama vise. osecala sam se uzasno dok nisam shvatila sta se desava, i mnogo mi je bolje od kad vise nisam blizu takve osobe koja me je prosto terala da budem tako odvratna samo da bih sebi udovoljila bez razmisljanja da se slucajno postavim u polozaj nekog drugog...

jbg proklet sam moram da priznam

why overdoze?

Ovaj tvoj osvrt na temu je ipak atesticki pogled na svet. Sebicluk tj. egoizam je duhovna i stvar vaspitanja.
Upravo crkva i vera tvoja u Boga , te uce da ne budes egoista,ili taj poriv svedes na minimum.
Najbolja stvar kod vaspitanja dece, je primer. Jer deca sve imitiraju,i bezgranicno veruju roditeljima.
Kakvi ste vi, uglavnom ce i vasa deca biti.Deca u roditelje gledaju kao u  "Bogove". A kad odrastu opet
moraju da imaju neki autoritet, tj. "pravog" Boga, da bi sad ona svoju decu vaspitavala na pravi nacin. Kako?

Hriscanska porodica, tj. roditelji su shvatili i vole vise Boga od svoje dece. To je najveca tajna, i neshvatljiva ateistima.
Ako otac voli Boga, automatski voli i postuje svoju zenu, i tim  primerom svoju decu uci.
Otac i majka svoje roditelje postuju ( 5. zapovest ) i to deci primerom pokazuju.
Uce svoju decu da podele svoju hranu ili igracku sa bratom ili drugom ( egoizam )
Da deca  vrate neku tudju stvar,ako su slucajno donela kuci .
Da se deca pobune ako vide nesto sto nije u redu. ( vrlo vazno )
Da ne vice na dete ako ono slucajno probudi grugog roditelja,vec da ga pomazi i lepo objasni ( npr. samilost )
Mnogo lepih obicaja koji jacaju porodicni zivot, npr. detinjci, materice . oci itd.

Znaci sve je od porodice i vaspitanju u njoj.