Sve ide nekim svojim tokom ,zivot se krece u granicama proseka, desavaju se i lepa i ruzna iskustva, i onda odjednom problemi se nagomilavaju u talasima, nenaviknut organizam dolazi u stanje u kome nikada pre toga nije bio, taman kada se jedan problem resi tri druga su na cekanju, tada svasta prolazi kroz glavu i tu dolazi do jasne podele na ljude koji su najkreativniji u haosu , ljude koji dizu ruke od svega i beze, menjaju svoje okruzenje,navike pa dokle stignu i one koji ostaju i venu jer nisu vise u stanju da se bore. U nasem okruzenju drzava kao i drustvo u celini ne stoje iza tebe, bilo da si kriminalac, bilo da si posten i cestit covek ,padaju u vodu mnoge ljudske vrednosti i erozija morala je sve prisutna i jako je tesko dici glavu i ostati na povrsini. Ponekad se coveku cini da je proklet, da se to desava samo njemu, da je na neki nacin predodredjen da oseca samo tugu i jad, i tada je "homo homini lupus", svako gleda sebe i svoje interese i sve i da hoce da bude koristan clan zajednice, jednostavno vise nije u stanju ...jedinka povlaci drugu jedinku i to postaje svest mase. Svi imaju svojih muka, neko vise ,neko manje , u detinjstvu i kroz adolescenciju ( u tkz. doba nevinosti) svi smo bili prvi medju jednakima, kasnije svako je otisao svojim putem i kroz konstantnu zivotnu borbu svi smo postali razliciti ljudi, razlicite individue ,a dali smo postali ljudi ili smo to samo nekada bili ostaje da se vidi....a sutra je novi dan.

Da, sutra je novi dan i nova mogucnost da se izborimo protiv erozije svih vrednosti i opstanemo kao jedinke, a potom i kao neka sira zajednica.

Samosvesnost i projekcija sebe kroz svoje postupke je moj savet svima.

Ovo mi je totalno poznato, desavalo mi se par puta. Neznam, ali najbitnije je pored zdravog razmisljanja u tim trenutcima imati nekoga pored sebe, devojku/decka, prijatelja, bilo koga da vas bar malo podrzi. Vreme je takvo kakvo je nemozemo ga promeniti, ostaje nam da se izborimo sa njim, borimo za svoju buducnost bilo gde.