Žoze Kutiljero za „Blic“

Izetbegović odbio mir

Da su Srbi, Bošnjaci i Hrvati 1992. godine prihvatili plan koji im je bio ponuđen, bio bi izbegnut rat u Bosni i Hercegovini, a pomirenje bi teklo daleko lakše, tvrdi u razgovoru za „Blic“ Žoze Kutiljero, nekadašnji izaslanik generalnog sekretara za BiH.

Kako bi BiH izgledala danas da su Srbi, Hrvati i Bošnjaci potpisali plan koji ste vi predlagali pre 13 godina?

- Posle pet nedelja razgovora, 18. marta 1992. godine sve tri strane usvojile su paket principa o budućem ustavnom uređenju BiH. Prevaziđeno je i srpsko odbijanje da BiH bude nezavisna država, Hrvatska je shvatila da neće biti moguće pripajanje zapadne Hercegovine, a Bošnjaci su odustali od prvobitno tražene unitarne države. Posao je sa prekidima trajao do juna kada su mi Bošnjaci rekli da odbijaju predloženo. Detaljan plan mogao je da se izradi samo uz dobru volje sve tri strane, koje, nažalost, nije bilo. Izetbegovićevi Bošnjaci računali su na SAD budući da je trebalo da one izvrše pritisak kako bi njihovo viđenje uređenja Bosne bilo prihvaćeno bez obzira na naše ranije pregovore. Sumnjajući na Bošnjake, Karadžićevi Srbi su brutalno otimali zemlju dok su razgovori još trajali. Hrvati su bili na istoj strani sa Srbima za pregovaračkim stolom protiv Muslimana, ali su se na ratištu borili uz Bošnjake, a protiv Srba. Da su se sve tri strane nedvosmisleno držale svojih početnih pozicija, iako bi bilo mogućih pojedinačnih akata nasilja i krađa imovine, rat bi bio izbegnut. Pomirenje bi bilo daleko lakše, a region bi bio bliži Evropskoj uniji.

Zašto je Izetbegović posle posete SAD odbio plan iako ga je već potpisao?

- Izetbegović je prihvatio plan samo da bi udovoljio Evropi, a onda je od njega odustao da bi zadovoljio Amerikance koji su ga ohrabrivali da to uradi. On je verovao da Vašington podržava njegovu ideju o unitarnoj Bosni - Dejton je pokazao da greši. EU je bila protiv toga.

Da li je međunarodna zajednica mogla da spreči zločin u Srebrenici i ostale zločine u BiH?

- Da je plan usvojen, ne bi bilo rata, ni Srebrenice. Kada se rat dogodio, međunarodna zajednica je mogla da spreči masakr da su UN odobrile dodatne trupe koje je tražio generalni sekretar zbog istovremenog srpskog nadiranja i bošnjačke ekspanzije. Umesto toga, dozvolili su dolazak malog dela trupa koje su bile loše naoružane i sa pogrešnim mandatom. Međunarodna zajednica je loše postupala u Ruandi 1994. godine, u Srebrenici 1995. godine, ali i u Darfuru gde se etničko čišćenje događa svakoga dana.

Kada uporedite Dejtonski sporazum i vaš plan, gde vidite sličnosti i razlike?

- Sličnosti postoje. Glavna je to što je prepoznato da bez saglasnosti tri konstitutivna naroda nema ni jedinstvene države, ni federacije ili konfederacije. Postojanje bošnjačko-hrvatske federacije, međutim, jeste razlika koja je samo iskomplikovala stvari umesto da ih pojednostavi. Ojačala je antisrpski front i pomogla Hrvatima.

Postoje spekulacije da bi delovi vašeg plana mogli da budu iskorišćeni za predstojeće redefinisanje uređenja BiH. Da li je sa vama neko kontaktirao u vezi sa tim?

- Ne.

Da li je Balkan i dalje bure baruta? Da li bi nasilje moglo ponovo da bukne sa najavama ukidanja institucija u RS?

- Od 2001. do 2003. bio sam predstavnik UN za ljudska prava za BiH i za bivšu SRJ, i pratim dešavanja u regionu. Postoje problemi koji bi mogli da budu okidač za novo nasilje - u Bosni je zabrinjavajuće to što su inostrane trupe potrebne i posle 10 godina od Dejtona. Za BiH, kao i za ostatak SFRJ, put za EU jeste put progresa, unutrašnje stabilnosti i pristojnih susedskih odnosa. Slovenija je već ušla u EU, a Hrvatska je blizu toga. Ostali moraju da streme ulasku u Uniju. To nije lako i biće potrebno vreme, ali je bolje od svih ostalih mogućnosti. Za EU proširenje i dalje mora da bude prioritet.

Kutiljerov plan
Kutiljerovim planom bile su predviđene ustavne pretpostavke nove organizacije BiH. Svaki od tri konstitutivna naroda - Bošnjaci, Srbi, Hrvati - imali bi svoju federalnu ili autonomnu jedinicu. Pri tome, kao princip bilo je utvrđeno da se prilikom te podele koriste popisi stanovništva. Po tom konceptu, Bošnjacima bi pripalo 44 odsto teritorije, na kojoj su činili većinu. Hrvati su činili većinu tek na 16,6 odsto, a oko 40 odsto pripalo bi Srbima.

Nikola M. Jovanović