Zoran Janković oslobođen optužbi... :: Srpski Nacionalisticki forum

ПРAВДA jе ипак побиjедила. Суд БиХ ослободио jе 19. jуна четрдесетшестогодишњег Зорана Jанковића оптужби за злочин против човjечности.

Овом пресудом Jанковић jе ослобођен по свим тачкама оптужнице коjа га jе теретила да jе 29. априла 1992. године учествовао у убиjању 36 бошњачких цивила у Снагову код Зворника и паљењу њихових тиjела ради прикривања злочина, као и да jе 27. маjа исте године учествовао у присилноj депортациjи становништва села Шехер и Лике у општини Калесиjа.

Тако jе завршен четрнаестомjесечни пакао, кроз коjи jе прошао Зоран Jанковић и његова породица доказуjући да ниjе крив за злочине за коjе jе оптужен.

Све jе почело 5. маjа 2006. године, када се добровољно jавио на позив Кантоналног тужилаштва у Тузли не слутећи да га терете за ратни злочин у Снагову на подручjу општине Зворник.

- Нисам могао вjеровати сопственим очима ни ушима када ми jе тужилац Кантоналног тужилаштва у Тузли Aлма Џаферовић прочитала оптужницу. Био сам шокиран шта ме jе задесило, jер то нема никакве везе са мном. Нити сам то урадио, нити бих икада у животу урадио нешто такво. То се десило око 25 до 30 километара од мог мjеста становања, села Дубница, гдjе сам био тог дана - подсjетио jе Jанковић.

Послиjе jедномjесечног притвора, оптужница jе проширена и одређена нова мjера притвора, оваj пут на три мjесеца.

Нова оптужба односила се на то да jе Jанковић 27. маjа исте године учествовао у прогону муслиманског становништва из села Шехер и Лике у општини Калесиjа. Да апсурд буде већи, Jанковић jе дан приjе овог догађаjа, заjедно са осталим становницима Дубнице протjеран из свог села.

- Сви мjештани Дубнице побjегли су на Маjевицу и налазили смо се на врху Столице у реjону релеjа. Протjеривање Бошњака, за коjе су ме теретили догађало се у селу удаљеном двадесетак километара ваздушном линиjом од мjеста гдjе сам jа био - обjаснио jе Jанковић.

Чињеница, да jе невин оптужен за овако тешка кривична дjела, разjедала га jе у тузланском затвору, гдjе jе провео седам мjесеци. Дневно jе, навео jе, у почетку пио и по 21 таблету за смирење.

- Мени jе то било страшно тешко. Било jе тешко и моjоj породици, приjатељима, комшиjама. Био сам обиљежен за сва времена за нешто што нисам урадио - рекао jе Jанковић.

Предмет jе касниjе уступљен Суду БиХ коjи jе потврдио оптужницу и одредио му трогодишњи притвор. Aпелационо виjеће jе, међутим уважило жалбу његових адвоката и пуштен jе да се брани са слободе. Наредних седам мjесеци био jе у своjеврсном кућном притвору. Забрањени су му контакти и напуштање мjеста боравка, а одузети су му и лични документи.

Послиjе четрнаестомjесечног трновитог пута доказивања истине, Jанковић jе дочекао слободу. Вjеруjе да jе наjвише захваљуjући свjедочењу комшиjа Бошњака коjи су пред судом потврдили гдjе се налазио кобног дана, успио да докаже да ниjе одговоран за злочин за коjи jе оптужен.

Jанковић каже да послиjе више од годину дана неизвjесности и пакла jош ниjе свjестан да jе ослобођен.

Тешко ће му бити да настави нормалан живот, али се нада да ће временом уз помоћ супруге, петнаестогодишње кћерке и приjатеља коjи су му помагали у току процеса успjети да настави даље.

В. JЕВТИЋ

ПОМОЋ

Зоран Jанковић jе рекао да га боли и чињеница да нема никога да стане у одбрану неправедно оптужених бораца Воjске Републике Српске коjи су градили ову државу, у шта се увjерио када jе тражио помоћ, jер су многа врата за њега била затворена.

Иако има само риjечи хвале за комшиjе Бошњаке, коjи су потврдили на суду да jе у вриjеме злочина био у своме селу, у Дубницу не намjерава да се врати.

У њему данас живе тек четири српске повратничке породице, од око 300 домаћинстава колико их jе било приjе рата. Зоран Jанковић jе у Биjељини изградио своj нови дом.

http://glas.cms-go.com/481/1887.html