Đinđić: Rekonstrukcija i moguće zatvaranje četiri banke 

Beograd, 6. decembar 2001. godine - Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je da je Vlada Srbije usvojila socijalni program za zaposlene koji ostaju bez posla u četiri velike banke za koje je predviđena rekonstrukcija.
Na konferenciji za novinare u Vladi on je rekao da će, verovatno, neke od tih banaka biti zatvorene.
Srpski ministar finansija Božidar Đelić rekao je da program za rekonstrukciju bankarskog sistema podrazumeva iste uslove za one koji rade u tom sektoru i ostalim.
On je kazao da je obrazovan i poseban savet za bankarski sistem, u kojem su, pored njega, ministri Dragan Milovanović, Aleksandar Vlahović, kao i predstavnici saveznih institucija, uključujući i guvernera Narodne banke Jugoslavije Mlađana Dinkića.
Đelić je rekao da je Vlada, u odgovoru Saveznom ustavnom sudu, podržala i zakon o uvođenju jednokratnog poreza na ekstradohodak. Taj porez, od koga se očekuje prihod od oko sto miliona maraka, bio je jedno od ključnih predizbornih obećanja DOS-a. Do sada je prikupljeno 29,7 miliona maraka, a oko 70 miliona će biti obezbeđeno prinudnom naplatom.

Obezbeđene garancije za nemačka ulaganja u Srbiju

Beograd, 30. novembar 2001. godine (Beta) - Premijer Srbije Zoran Đinđić izjavio je posle razgovora sa nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom da su obezbeđene garancije osiguravajućeg društva Hermes za ulaganja nemačkih preduzeća u Srbiji.
Hermes je državna institucija pod nadležnošću nemačke vlade, rekao je Đinđić i preneo da je nemački kancelar obećao da će već u decembru ona početi ponovo, posle deset godina, da radi u Srbiji.
- To znači da sve firme koje imaju ozbiljne namere da investiraju u našoj zemlji mogu da računaju sa garancijama za investicije - rekao je Đinđić, dodajući da su njegova gledišta i gledišta kancelara o glavnim političkim pitanjima na Balkanu "podudarna" i da Šreder smatra da je podrška reformama u Srbiji doprinos stabilnosti u regionu.
Delegacija republičke vlade razgovarala je sa nemačkim partnerima o nastavku svih ekonomskih projekata pomoći SRJ, a tema razgovora bile su i "olakšice u trgovini i plasiranju domaćih proizvoda na nemačko tržiste".
- Ključni su bili pregovori o podršci Nemačke Jugoslaviji u nameri da do 2004. godine postane kandidat za prijem u Evropsku zajednicu - rekao je premijer Đinđić.
Tokom razgovora je konstatovano da su investicije neophodne za stabilnost u SRJ, ali i da bi Srbija i Crna Gora trebalo da ostanu u zajedničkoj državi, dok bi Kosovo i Metohija trebalo "što pre da se integrišu u međunarodne institucije".

Đinđić je još rekao da se u februaru i martu očekuju posete dve velike delegacije privrednika iz Bavarske i Saksonije koji su zainteresovani za zajednička ulaganja u nekim oblastima.

- Neke konkretne rezultate možemo da očekujemo u proleće sledeće godine, ali to su projekti koji će praktično da traju kroz naredni period od nekoliko godina i ja se nadam da smo time postavili temelje za jednu saradnju koji će dugo da traju - rekao je Đinđić.

Đinđić: Mi vodimo Balkan u Evropu

Minhen, 29. novembra 2001. godine - Premijer Vlade Srbije Zoran Đinđić je u intervjuu za današnje izdanje minhenskih dnevnih novina Zi Dojče Cajtung (Sueddeutsche zeitung) govorio o ekonomskoj pomoći Jugoslaviji i kosovskim izborima. Prenosimo prevedene delove ovog intervjua:
"Nakon deset godina provedenih van međunarodnih organizacija, mi smo bili u dilemi da li da čekamo dok ne dođemo do finansijskih sredstava, preko Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda i drugih finansijskih organizacija. Dilema je bila da li odmah početi sa reformama, uz rizik da nas deo populacije ne razume. Mi smo se ipak odlučili za brze reforme. Za hrabru fiskalnu i budžetsku politiku, za slobodne cene i smanjena socijalna davanja. Zbog toga su se pojavili deficiti koje pokrivamo borbom protiv crnog tržišta i šverca".
O ekonomskoj pomoći koja stiže sa Zapada:
"Mi primamo humanitarnu pomoć. Ali nije stigla konkretna ekonomska pomoć i nije bilo ozbiljnih investicija. Rat na Kosovu je naneo direktnu štetu ekonomiji i infrastrukturi u iznosu od približno 10 milijardi maraka. Logično bi bilo da smo dobili bar milijardu maraka za infrastrukturu, za rekonstrukciju mostova i saobraćajnica. Naš narod to očekuje. A nama je to i obećano. Bez te pomoći mi ćemo da izgubimo ulogu posrednika na putu ka Evropi za ceo Balkanski region".
O kosovskim izborima i situaciji na Kosovu:
"Mi nudimo koegzistenciju i široku autonomiju kosovskim Albancima. Nezavisno Kosovo vodilo bi ka cepanju Makedonije i sukobima u multietničkoj Bosni. Pored toga, kosovski Albanci bi imali problema na putu u Evropu, ako bi im u budućnosti Srbija bila protivnik. Ostala bi im samo Albanija i Jadransko more, pa bi mogli samo da plivaju u Evropu".

Patrijarh Pavle osveštao zvona za hram Svetog Save


Beograd, 24. novembar 2001. godine - Patrijarh srpski Pavle, uz sasluženje više episkopa, sveštenika i đakona Srpske pravoslavne crkve, osveštao je danas zvona za hram Svetog Save na Vračaru.
Službi, koja je održana ispred ulaza u Hram, prisustvovali su premijer Srbije Zoran Đinđić, republički ministri pravde i vera Vladan Batić i Vojislav Milovanović, potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus, kao i nekoliko stotina građana.
Patrijarh Pavle poručio je okupljenima da su zvona osveštana kako bi i ona "slavila Boga i pozivala na slavljenje Gospoda, kao što su to činili naši preci i u vreme mira, i u vreme ratova za slobodu, i u vreme ropstva i svagda".
Poglavar SPC je pozvao vernike da se ugledaju na svete pretke i velikomučenike kako bi na taj način izvršili smisao i ispunili cilj svog života, pomogli i proslavili svoje porodice. Prema njegovim rečima, na taj način pomogli bi i svom narodu u teškoćama i nevoljama koje ga snalaze.
Premijer Đinđić izrazio je zadovoljstvo što je stogodišnja gradnja Hrama nastavljena, ističići da je Vlada Srbije izdvojila deo sredstava za završetak radova i da novac "više neće predstavljati prepreku". On je izrazio nadu da će kripta biti gotova do prvog Božića, a da će uskoro početi i oblaganje unutrašnjosti Hrama kamenom, čime bi se ušlo u završnu fazu.
- Ova zvona oglasiće se za Božić 2002. godine i očekujem da će to biti poseban praznik za ceo srpski narod - rekao je Đinđić posle osvećenja 49 zvona, koja su izlivena u austrijskoj livnici "Grasmajer" uz pomoć novca mnogobrojnih donatora.

Problemi ostaju i posle izbora




Beograd, 17.novembra 2001.godine - Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije, je rekao u obraćanju novinarima u Sava Centru, da od kosovskih izbora očekuje "da prođu", dodavši da su mnogi iz međunarodne zajednice mislili da su izbori "čarobni štapić za rešenje svih problema na Kosovu".
"Važno je da Srbi ne budu optuženi za blokadu političkog procesa", ocenio je on. "Život ide dalje, a problemi će ostati i posle izbora", zaključio je srpski premijer.

Srbija dobila podršku Amerike 

Beograd, 11. novembar 2001. godine - Ekonomija je bila glavna tema naše petodnevne posete. Ali, s obzirom da je politika igrala vrlo važnu ulogu u uništavanju naše ekonomije, jasno je da bez političke aktivnosti ne bi bilo reči ni o oporavku naše ekonomije - rekao je predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić na konferenciji za novinare održanoj po povratku naše delegacije iz posete Sjedinjenim Američkim državama.
Prema njegovim rečima, delegacija se vratila sa mnogo više optimizma nego što je imala pred odlazak u zvaničnu posetu Vašingtonu.
- Dobili smo dodatne ekonomske stimulanse i trenutno smo jedina zemlja kojoj takozvana američka asistencija nije smanjena od 11. septembra i terorističkih napada. Naprotiv, pomoć našoj zemlji je povećana - rekao je Đinđić, navodeći da će ukupna pomoć Jugoslaviji iznositi 115 miliona dolara. Od 42 miliona dolara, koliko je potrebno za pokrivanje naših troškova prema Americi na ime Pariskog kluba, polovina će biti pronađena u nekom drugom fondu, a samo polovina će biti prebijena od obećanih 115 miliona dolara.
Kao najvažniji deo političkih pregovora, Đinđić je naveo otpis našeg duga Pariskom klubu, čije zasedanje počinje za dva dana.

- Na dobrom putu smo da povoljnije od bilo koje druge zemlje u novijoj istoriji regulišemo naša dugovanja. Još pre dva meseca dobili smo obećanje da neće biti samo reprogramiranja, jer bi to svake godine koštalo našu zemlju milijardu maraka, već i otpisa dela duga. U Ameriku smo krenuli sa projekcijom da se otpiše između 50 i 70 odsto duga, a po povratku smo bliži cifri od 70 odsto.
Premijer je ponovio da bez povoljnog ishoda pregovora sa Pariskim klubom nema ozbiljnih investicija i ulaganja u našu privredu, naše banke i preduzeća ne mogu da uzimaju investicione kredite, nema pristupa međunarodnim finansijskim tokovima. To blokira naš ekonomski razvoj, s obzirom da u našoj zemlji nema sredstava za investicije, istakao je Đinđić.
- Politička poruka svih naših susreta je, međutim, najvažnija. Jer mi smo sada zemlja koja ima podršku SAD, a iznos koji ćemo dobiti na ime pomoći i otplate dugova je simboličan u odnosu na ono što možemo da očekujemo od direktnog investiranja. A to su milijarde dolara - rekao je Đinđić.
Saradnja sa Haškim tribunalom bilo je, kako je istakao Đinđić, važno političko pitanje koje je pokrenuto u razgovorima sa američkim zvaničnicima.
- Za naše sagovornike to je temelj svih pregovora i test da li smo spremni da se suočimo sa problemima, da pogledamo u prošlost i da prihvatimo odgovornost, sa čime se suočavaju i sve druge zemlje bivše Jugoslavije.
Delegacija Vlade Srbije, koju su sačinjavali, pored Đinđića i ministri za finansije i ekonomske odnose sa inostranstvom Božidar Đelići i Goran Pitić, razgovarala je i o dobijanju statusa najpovlašćenije nacije u trgovini sa Amerikom. Dobili smo obećanja najvažnijih odbora Senata i Kongresa da će se stvoriti uslovi za realizaciju po ubrzanom postupku.
Kako je Đinđić istakao na konferenciji za novinare na Surčinskom aerodromu, američka administracija i predstavnici Senata i Kongresa dobro ocenjuju proces demokratizacije u Srbiji i očekuju da ćemo nastaviti da radimo na poštovanju ljudskih i manjinskih prava. Razgovaralo se i o daljem toku suzbijanja zloupotreba i korupcije, liberalizaciji izvozno-uvoznih poslova, ukidanja uvoznih kontigenata i dozvola, jedinstvena kursna lista, transparentnoj i korektnoj privatizaciji.
- Konstruktivnim je ocenjen naš odnos prema kosovskom i crnogorskom pitanju. Ponovljen je stav da Crna Gora treba da ostane u Jugoslaviji, ali naravno da će to zavisiti od volje njenih građana - rekao je premijer na konferenciji za novinare po povratku iz posete Sjedinjenim Američkim Državama.
Srpska delegacija dobila je garancije da posle izbora i tokom mandata nove kosovske skupštine neće biti govora o nezavisnosti.

Sastaju se Đinđić i Buš

Vašington, 6. novembar 2001. godine (B92, SENSE)- Delegacija Vlade Srbije, koju predvodi premijer dr Zoran Đinđic danas će razgovarati sa predsednikom SAD Džordžom Bušom i američkim dražavnim sekretarom Kolinom Pauelom. Prema programu posete, predviđeni su razgovori u Savetu za nacionalnu bezbednost, Stejt departmentu, Ministarstvu finansija i u Kongresu.
- Očekujem da će američki predsednik podržati naše ekonomske reforme. Za nas je najvažnije regulisanje starih dugova, zatim dobijanje podrške za srpska prava na Kosovu i Metohiji i treće, generalno, da se Balkan i pitanje sigurnosti Balkana ne svrsta u neki drugi red prioriteta posle svega što se desilo nakon 11. septembra. Veza između sigurnosti i stabilnosti u regionu i svetu treba da se fokusira i na nas, kao važnog faktora te stabilnosti - izjavio je srpski premijer.
Delegacija Vlade Republike Srbije juče je u sklopu zvaničnie posete SAD, učestvovala u tribini vašingtonskog Insituta za mir, gde je razgovarano o obezbeđivanju dalje, još izraženije američke podrške kursu demokratskih i ekonomskih reformi.
I da su imali dva puta više vremena predviđenog za svoje prvo javno istupanje u okviru radne posete Vašingtonu - 90 minuta, Đinđić i ministar finansija Božidar Đelić ne bi stigli da potpuno odgovore na pitanja s kojima su u ponedeljak pre podne bili suočeni na tribini američkog Instituta za mir. Počeli su i najviše govorili o onome što se, među pobrojanim pitanjima, nalazi na kraju, a što je za delegaciju Vlade Srbije u ovom trenutku i na ovom terenu apsolutni prioritet: obezbeđivanje dalje i još izraženije američke podrške - ekonomske, finansijske, diplomatske, ekspertske i sve ostale - kursu demokratskih i ekonomskih reformi.
-Američka podrška našim reformama ide u više pravaca i ona je za nas od izuzetnog značaja. Najpre, u okviru međunarodnih finansijskih institucija, gde će prva proba biti Pariski klub, od kojeg se očekuje značajno otpisivanje nasleđenih dugova Jugoslavije. Naravno, i posle toga, svaka važnija odluka o kreditima i ostalim aranžmanima zavisi od izjašnjavanja SAD, koje su tu izuzetno važne kao zemlja koja daje ton razmatranju i odlučivanju - rekao je Đinđić.
-Pored toga, tu je rešavanje krize u regionu Balkana, gde očekujemo podršku SAD konceptu koji mi zastupamo. To se odnosi na krizu na Kosmetu i naš zahtev da se kosovskim Srbima, na jedan uređen način, daju kolektivna prava. Ne samo jednokratnim sporazumima, već jednom dugoročnijom koncepcijom - rekao je Đinđić.
Poseta delegacije Vlade Srbije, koju pored Đinđića i Đelića čine i republički ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić i pomoćnik saveznog ministra inostranih poslova Aleksandra Joksimović, počela je danas i trajaće do četvrtka.
Posebno je značajan susret s predstavnicima kongresnog Predstavničkog doma i Senata, imajući u vidu pripremu na Kapitol hilu zakona o američkoj pomoći Srbiji za fiskalnu 2002. godinu -predviđena vrednost 105 miliona dolara, kojoj preti zamrzavanje posle 31. marta - ukoliko Beograd, u međuvremenu, ne uspostavi traženu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji.
Đelić je za Radio B92 rekao da naša delegacija od američke strane pre svega očekuje ispunjenje već postojećih dogovora, kao i utvrđivanje nekih novih oblika saradnje.
-Amerika je u ovom momentu veoma okrenuta sebi i onih tri A - Avganistan, Al-kaida i antraks. Međutim, interesantno je ponoviti da je reakcija u američkoj administraciji daleko od nove izolacije. Mislim da je ideja Srbije kao faktora stabilnosti na Balkanu jako važna za njih i možda još važnija nego što je bila pre ove jeseni. Međutim, sigurno je da dalja podrška jeste uslovljena sa tri stvari, a to su dalja saradnja sa Haškim tribunalom, sprovođenje dejtonskih ugovora i treća stvar je respekt prava manjina i slobode medija. Mi ćemo pokazati da smo nastavili i dalje da u sve tri stvari ispunjavamo ono što mislimo da je važno, što je način da se priključimo međunarodnoj zajednici, tako da ja ne očekujem većih problema oko svega toga - naglasio je Đelić.

Značajna rekonstrukcija puteva u Srbiji 

Beograd, 1. novembar 2001. godine - Ugovor o popravci 50 ulica u 50 gradova širom Srbije potpisali su u četvrtak, prvog novembra Republička direkcija za puteve i preduzeća za puteve iz cele Srbije. Potpisivanju Ugovora prisustvovali su premijer Srbije dr Zoran Đinđić, ministar za saobraćaj i telekomunikacije Marija Rašeta-Vukosavljević i ministar za građevinu i urganizam dr Dragoslav Šumarac.
Time je započela akcija presvlačenja asfaltom jednog kilometara glavnih saobraćajnica, koje su istovremeno i delovi magistralnih i lokalnih puteva. Vrednost radova iznosi 278 miliona dinara, a Direkcija, kao zastupnik Vlade Srbije, će novac izvođačima isplatiti tokom naredne godine. Asfaltiranje bi trebalo da bude okončano do 25. novembra.
Prioritet svake Vlade koja razmišlja o razvoju, jeste ulaganje i poboljšanje putne mreže. Ali to nije profitabilno ulaganje i zahteva dugogodišnje investicije. Očekujuem da će potrebni krediti i investicije početi da dolaze i u našu zemlju, odmah po okončanju pregovora sa Pariskim i Londonskim klubom - rekao je dr Zoran Đinđić.
- Ove godine je potrošeno 4,7 milijardi dinara za popravku i izgradnju puteva, što je duplo više nego tokom 2000. godine - rekla je Rašeta-Vukosavljević, dok je direktor Direkcije za puteve Tihomir Timotijević naveo nekoliko najvećih gradilišta - auto-put, Ibarsku magistalu, obilaznice oko Niša, Kruševca, Subotice, Zrenjanina, izgradnja lokalnih puteva kod Pešterske visoravni...

Unapređenje odnosa Srbije i Litvanije 

Beograd, 15. oktobar 2001. godine - Predsednik Vlade Republike Srbije dr Zoran Đinđić primio je u ponedeljek, 15. oktobra ministra inostranih poslova Republike Litvanije Antanasa Valionisa, koji se nalazi u zvaničnoj poseti SR Jugoslaviji.
Kako se navodi u saopštenju izdatom posle sastanka, pozitivno je ocenjena dosadašnja međusobna saradnja. Tokom razgovora dogovoreno je unapređenje budućih odnosa, pre svega na ekonomskom planu.
U razgovorima su učestvovali i ambasador Litvanije u Italiji Edminas Bagdonas, načelnik Uprave za privredu MIP Litvanije Romas Svedas i direktor Direkcije za centralnu Evropu MIP Litvanije Izolda Brickovskiene

Đinđić se sastao sa Koštunicom 

Beograd, 22. avgusta 2001. (Beta-Rojters) - Premijer Srbije Zoran Đinđić potvrdio je danas agenciji Rojters da se sastao sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom u utorak kako bi razgovarali o situaciji nastaloj nakon odluke Demokratske stranke Srbije da izađe iz republičke vlade. "Saglasili smo se da je politička stabilnost uslov za opstanak reformi", rekao je Đinđić agenciji Rojters.
Ocenjujući da su dvojica ključnih političara u zemlji "poslali umirujuću i pomirljivu poruku posle susreta u četiri oka koji je usledio posle više dana međusobnog optuživanja", agencija navodi da je Koštunica prilikom obraćanja novinarima u Gornjem Milanovcu odbacio mogućnost da njegova stranka zatraži izglasavanje nepoverenja republičkoj vladi.