Zoran Dašić ugostio Glas pred još jedan tradicionalni koncert grupe "Legende"
Gitarista na tamburi
Ceo život sam proveo između knjiga i rokenrola, u nekom polusnu, u svom svetu. I time sam se najviše branio od svega što nam se dešavalo

Teško da će se bilo ko na prvu loptu setiti šta bi to zajedničko bilo Aleksi Šantiću, Đuri Jakšiću, knez Mihailu i Zoranu Dašiću. Tek stihovi koje su napisali počeli su da se pevaju i ušavši u "eustahijevu trubu" bar jednog pokoljenja postali su deo kolektivnog sećanja.

Poređenju za ljubav, tek, nema skadarlijske kafane u kojoj se isto veče neće čuti "Mila", "Što te nema", "Emina" i "Obriši suze draga", ali i "Zbog tebe" ili "Ne veruj".

Autor poslednje dve, za razliku od onih koji su odavno deo školske lektire ili istorije, živa je legenda budući da grupa "Legende", čiji je Dašić lider, ove godine stiče punoletstvo. Za 4. februar u Centru "Sava" zakazan je njihov 33. koncert u ovom zdanju, a ako bude interesovanja, publika će moći da ih sluša i 10. februara.

Malo je poznato da je Daša, kolekcionar gitara, što, možda, nije ni neobično, ako se zna da je svirao neku drugu vrstu muzike od one koju smo u poslednje vreme navikli da od njega slušamo. Svirao je rok, džez-rok, sving, svirao u Big bendu. Prošao razne faze i svirao sa mnogo poznatih ljudi. Svirao je Daša i u grupi "Opus" sa Džindžerom iz "Čorbe", Miletom iz "Ju grupe".

- Ja sam gitarista na tamburi - opisuje sebe Zoran Dašić.
- Samo koristim autentični zvuk tambure, ali sviram je gitarski, tako ih i štimujem. Logična je moja vezanost za gitaru.

Inspiracija za neke nove klince

- U naše vreme knjige su se preporučivale, pričalo se o tome ko šta čita, voleli smo poeziju. Današnje generacije su drugačije - toga više nema. Setim se kako je Rale Damjanović snimao ploče na kojima recituje "Mostarske kiše" Pere Zupca, Preverovu "Barbaru", "Gavrana" Edgara Alana Poa i slične pesme. Pa Radeta Šerbedžije koji je snimio "Ne daj se Ines". To je ostavilo veliki uticaj na mene. Poželeo sam da se objavi jedan takav nosač zvuka sa mojim pesmama kada su me već svrstali u moderne pesnike, pa da ostvarim još jedan svoj dečački san. Da moje pesme, neki drugi klinci slušaju i da im to bude inspiracija. To će mi biti najveće zadovoljstvo!

Daša je, kaže, pokušao da, pomalo, ispuni neke od dečačkih želja. Nekad je maštao da ima razne gitare. I ima ih.
- U kolekciji imam šest gitara i sve su posebne. Jedna je prava retkost, a za koju godinu postaće, što bi se reklo, muzejski primerak. Za taj "džipson les pol" iz 1973. nekada se govorilo da je neprevaziđena. Ta gitara ima svoju priču. Imala je do sada tri vlasnika i kako se to kaže ima dobar pedigre. Na njoj su svirali Dragi Jelić iz "Ju grupe" u vremena kada su imali najveće hitove i Džindžer iz "Riblje čorbe". Treći sam ja - ističe, ne bez ponosa, frontmen "Legendi". To se, kaže, zove dobra berba, kao i vina i gitare imaju godišta koja su "jaka".

- Taj primerak jedan je od najboljih, "gaston šop", ona je vanserijski model, izgleda kao ona koju svira Ed van Halen, zebrasta sa svim tim prugama. U kolekciji je i "fender strokaster". To je gitara koja se računa kao etalon, to je model najviše upotrebljvan u svetu. Na takvoj su svirali Hendriks, KleptonÖMalo sam je "sredio" da bude kao Ingvi Malsmtinova ili kao kod Stivija Vaja, sa tom elektronikom. Takva je gitara najbolja za onaj ultrahevimetal zvuk. I samim tim najneobičnija za, kako bi neki rekli, jednog narodnjaka koji svira strogradske pesme i tambure.

To su samo neke od Zoranovih gitara, a imaće ih kaže još.
- Napravio sam u kući kutak koji je moj i pored gitara tu su i sve nagrade koje je grupa, svojevremeno, dobijala i sve stvari koje su vezane za muzička dešavanja. Bilo bi glupo da sve stoji u dnevnoj sobi i smara ljude koje ne zanima - ističe Daša.

Pored šest gitara u Dašinoj kući postoji i bas, a tu su i bubnjevi i klavijatura i svo potrebno ozvučenje.
- "Legende" vežbaju u mom stanu i jednu sobu sam potpuno sredio u tu svrhu. I moji klinci se bave muzikom, imaju svoju grupicu-kaže prva legenda grupe. Mlađi sin Marko je treća godina muzičke gimnazije, svira klavir, a stariji Andrija svira gitaru-bas i peva.

- Kada momci iz grupe krenu na probu, dođu sa rukama u džepovima-šali se Daša na račun svojih kolega.
Naglašava da su "Legende" jedna od retkih grupa koja nije imala neki predrad, uslov je bio je da naprave nešto. Ploču. A bile su i njegov prvi kontakt sa narodnom muzikom.

Skroman, pa to ti je

Mnoge kolege misle da je Daša, iako jedan od najkvalitetnijih kompozitora u Srbiji, hendikepiran zbog izbora RTS-a za izdavača.
- Možda bi da nisam na RTS-u "Legende" daleko više bile u medijima nego što su. Sve manje smo zastupljeni. Ali tako je bilo i kad sam radio na TV Politika - bilo nas je najmanje na toj televiziji - kaže kompozitor i pesnik Zoran Dašić, zbog čije je skromnosti oštećena najviše publika koja ne sluša muziku koju voli. Naime, RTS ima emisiju sa "Legendama" koja je snimljena u Belom dvoru i koja je prigodna za prikazivanje u vreme praznika koji su za nam, a koju Daša nije stavio među predloge za omiljeni tv program, ne želeći da ga optuže da favorizuje svoju grupu.

- Svirao sam kao instrumentalista sa mnogima na pločama, a onda je došao kraći period koji sam 1978. proveo u "Ribljoj čorbi". Nazvao bih to danas pokušajem posle kog smo se definitivno razišli. Pokazalo se da je to dobro, jer da sam ostao u "Čorbi", ne bi bilo "Legendi". Bora je, kasnije, krstio oba Dašina sina.
- Kada sam sa Lazarom Marinom pokušao da napravim nešto drugačije, polazna osnova je bila starogradska muzika. Bora se tada pojavio kao džoker iz rukava, i odmah dao dosta svojih pesama. Učestvovao je na snimanju ploče, bio nam producent, pevao sa nama. Finansirao nam prvu ploču. Doveo Marka Nikolića da sa nama snimi jednu pesmu. Bili smo novi na sceni i trebalo nam je neko ime da skrene pažnju. A Marko je bio opštepopularan, glumio Gigu Moravca - priseća se Daša početaka grupe koje je obeležila pola njegovog profesionalnog života.

Nikolić je tada sa njima otpevao pesmu "Moja draga luda je" i pobediše na tom "Beogradskom proleću", a ostalo je, što bi se reklo, istorija. Imenu grupe kumovao je niko drugi do Bora Đorđević. On je na konto Dašinog rokerskog pedigrea "Legendama" smislio ime.

- Imao sam dugu kosu, bio mršaviji ličio sam zaista na rokera. Interno su me zvali "Daša legenda". Boki me je najčešće tako oslovljavao. Kad sam napravio grupu, hteli smo da se zove drugačije, a ne da bude ono "Biseri" ili "Perle", ili još gore, nešto bezlično i njanjavo. Hteli smo da bude nešto žestoko, da miriše na rok. Bilo je i drsko, u krajnjem slučaju, ali bilo je bitno da skreće pažnju. Bora je rekao: "Ti si legenda, kad su oni s tobom i oni su legende". Bilo je pretenciozno, ali su godine pokazale, nadam se, da smo opravdali ime - kaže Dašić.

Posle dobrog početka, stiglo je zatišje, a kada je na red došla druga ploča, ispostavilo se da su se previše oslanjali na Boru, koji je tada radio svoju ploču i nije imao vremena za "Legende".

- Nisam nikada očekivao da ću praviti pesme. Muziku sam pravio ne neke Borine tekstove, ali nisam ni pokušao da pišem. Bora je imao samo dve pesme za nas. I silom prilika počeo sam da pišem. Ispostavilo se da će prva pesma biti "Ne veruj", koja se i danas sluša, postala je evergrin. Druga je bila "Zbog tebe", koju još sviramo na koncertima. To me je ohrabrilo. Počeo sam da pišem slučajno, a doživeo paradoks - da me mnogi smatraju boljim tekstopiscem nego kompozitorom. Desilo se da je narednih 13 godina grupa izvodila samo moje pesme. Ljudi kažu da smo izgradili autentičan stil, a Lazar bi rekao da sam Goran Bregović naše grupe - opet se šali na svoj račun.

- Ceo život sam proveo između knjiga i muzike, u nekom polusnu, u svom svetu. I time sam se najviše branio od svega što nam se dešavalo, od života. Jedini način da ostaneš normalan u svemu ovome je da pobegneš u neku paralelnu stvarnost. Često sam u svom svetu fantazije, sanjar sam i u ovim, zrelim godinama. Preterano emotivni ljudi, a meni se to vidi po onome što radim brzo "puknu", zato svaki slobodan trenutak koristim da se "izvučem" i živim neki drugi život kroz knjigu ili muziku. Kada bi me pitali kako zamišljam idealan dan, bilo bi to ovako: Napolju pada sitna kišica, sipi polako. Ti sediš unutra prigušeno svetlo, i čitaš nešto dok neka lepa muzikica ide lagano. Tu je i fontana, pošto me zvuk vode smiruje, mašta.

A Daša, verovatno ne bi bio to što jeste da uz njega godinama nije supruga Nena, koja je sve ove godine podržavala svog romantika i sanjara.

- Nena je navikla. Znala je šta je čeka kad se spetljala sa mnom. Bilo je uzmi ili ostavi. Znaš u šta si ušla. Meni je jako bitno to da je ona sa mnom prošla sve. Bila uz mene i kad sam bio niko i ništa, kad sam bio bez čestitog dinara u džepu. I kad sam uspeo. I ona ima neki svoj svet. U zrelim godinama počela je da piše. Izašle su joj već tri knjige, četvrtu priprema za štampu-završava Zoran Dašić.

Muzika pre skandala

Za muziku koju stvara, zli jezici, kažu da je nekomercijalna, da nije in, da nije aktuelna. Legendi nema po novinama bez povoda i nema euforije za njima.
- Šta sve ne rade današnje "moderne" zvezde narodne muzike. A zašto? Da bi se pojavljivali. Tu su raznorazni skandali, tračevi, nameštene priče, izmišljene stvari samo da ih ima u medijima. Kao da se boje da će ih svi sutradan zaboraviti, ako ih danas nema u novinama. A mi idemo kontra. Ako muzika i pesme ne nađu put do trajnosti i pobede vreme, ako ne opstanu posle pet godina, nemaju trajnu vrednost. Idemo logikom da će ono čime se bavimo da donese trajanje, pre nego neki skandali i tračevi.
      
Olivera Stojimirović

Izvor: Glas Javnosti