НЕВОЉЕ СРПСКИХ ПОВРАТНИКА

Отимачина на највишем нивоу

Хрватски судови пресудили да породица Рапаић
плати туђе инвестирање у сопствену кућу

(Од нашег сталног дописника)
КОРЕНИЦА, маја – Хрватски судови су на свим нивоима пресудили да породица Рапаић, која је избегла из Коренице 1995. године, плати туђе инвестирање у сопствену кућу. Рапаићима је кућа недавно враћена, али пошто они немају 90.000 евра (30.000 евра наводно су инвестиције, а 60.000 евра затезне камате), колико је пресуђено у корист привременог корисника њиховог стамбеног објекта, кућа мора на бубањ да би њен привремени станар Станица Николић била „праведно обештећена”, како је записано у судској пресуди општинског суда у Кореници и њеној касније потврђеној верзији од стране жупанијског, врховног и уставног суда Хрватске.

Са овом отимачином на највишем нивоу хрватску јавност је, на седници Хрватског сабора, упознао и српски представник у хрватском парламенту Ратко Гајица.

Исправити неправде

„Ово је само један од 26 сличних примера, па питам председника владе Иву Санадера, хоће ли хрватска држава нешто да предузме како би се овакве неправде исправиле?” – обратио се Гајица премијеру који је обећао да ће се озбиљно позабавити тим случајевима.

„Та госпођа није ни становала у нашој кући већ ју је изнајмљивала. Дошла је у Кореницу из Пуле заједно са својим невенчаним супругом Маринком Николићем, који је овде до пензије био начелник полиције, и све то време су становали у његовом стану. Не знам по којој је основи нашу кућу уопште добила на коришћење кад није избеглица, а ми треба да платимо њихова улагања у нешто што је само наше и ничије више. Ко их је могао овластити да у нашој кући изводе било какве радове осим нас самих?” – изјавила је за „Политику” Јадранка Рапаић, која се овог момента једина од своје уже породице налази у Кореници. Јадранкин отац Јован, мајка Мира и сестра Сњежана су у Београду и не могу натраг у Кореницу – било да обиђу свој дом, било да се у њега трајно врате – јер се боје да ће их из куће избацити управо због тога што је најављена њена продаја.

Битка дуга пет година

Рапаићи су тужили Станицу Николић због неовлашћеног коришћења тог стамбеног објекта и незаконитог инвестирања, али све њихове тужбе су одбијене. Тражили су и да им се посебно плати коришћење њихове породичне куће у пословне сврхе. Али и тај је њихов захтев одбијен.

Образложење наведено у одговору на тужбу Рапаићевих је: „Станица Николић је морала у кућу да инвестира да би у њој уопште могла да станује”. Тај став су касније прихватиле и више судске инстанце. Рапаићи су, међутим, огорчени и због тога што су сви судови занемарили чињеницу да узурпатори њихове имовине нису имали ниједан докуменат са којим би доказали све те силне инвестиције „које је судски вештак тако надувао као да је на том месту изграђена малтене нова кућа”, каже нам Јадранка.

Пет година је трајала ова њихова битка док им кућа прошле године није враћена. И то само привремено, како се може закључити из целе ове приче.

„Нису могли друкчије да нам је отму, па сада то раде и уз тако морбидна образложења, попут оног написаног у одговору Врховног суда Хрватске на нашу жалбу, који гласи: „Тужена није дужна да обештети власника куће зато што је веровала да јој та кућа припада”, изјавила је за „Политику” Јадранка Рапаић.

Милан Јакшић


http://www.politika.co.yu/cyr/tekst.asp-t=29015&r=10.htm

Svaka cast onome ko moze da poveruje da ce mu onaj isti HDZ koji mu je spalio kucu pre deset godina sad tu istu i napraviti. Bilo bi do jaja komicno da nije tuzno....

Ova kuca nije bila spaljena.

Radi se o necem sasvim drugom, o potpuno protivpravnom postupku, neverovatnom krsenju prava na svojinu gde se uzurpator protezira na ustrb vlasnika, koji ce, ako se ne obori na sudu u Strasbourgu, kasnije moci da se koristi kao presedan.

Doduse, evropsko pravo ne priznaje presedan kao apsolutni model, ali ga ipak uvazava.