Širom sveta katolici danas slave svoj najveći praznik.



Svake godine nakon 40-dnevne korizme tako koristimo priliku okupiti se s' najbližima za prazničkim stolom, najčešće tradicionalno najbogatijim uskršnjim doručkom. Kako to obično biva za velike praznike, upravo je hrana ta koja mnogima najviše obеležava svetkovinu, s' obzirom na to da se običaji s' godinama sve više napuštaju, a vera sve manje praktikuje.
A baš kao što je to slučaj i s' drugim katoličkim praznicima, naročito Božićem, običaji koji se vežu uz Uskrs korene vuku iz predhrišćanske, odnosno poganske tradicije. I ono malo što nam ih danas ostalo: bojenje jaja, "dolazak" uskršnjeg zeca ili paljenje kresova (u severozapadnim krajevima) "ostaci" su upravo nekih davnih verovanja, a ako ste kojim slučajem zaboravili što simbolizuju, sad je pravo vreme da se prisetite.

Bojenje jaja

Uz šarene uskršnje pisanice vežu se brojni običaji, od poklanjanja devojci, do popularnog "tucanja", ali one su temeljno simbolizovale plodnost i novi život, rođenje novog proleća. Obojena jaja pronađena su još u pretpovesnim grobovima, a tradicija bojenja među iranskim narodima traje oko 2500 godina.

Razlog bojenja verovatno leži u činjenici da će se sama jaja simbolično, dodatno "pojačati" ispisivanjem magijskih reči ili motiva, te, naravno, dodavanjem boje. S' vremenom se to pretvorilo u zabavu za čitavu porodicu koja se najčešće prepušta deci, a u većini naših krajeva ukrašavanje je na rasporedu na Veliku subotu.



Hrišćanstvo je ukrašena jaja kao simbol novog rođenja, dakle, preuzelo iz ranijih tradicija, pa ona, prilagođeno "novom" verovanju simbolizuju Isusov izlazak iz groba, odnosno Uskrsnuće. Zanimljivo je spomenuti da je jedan od najčešćih motiva na staroslovenskim jajima bila svastika, univerzalni simbol plodnosti, koja se s' vremenom (razumljivo) u potpunosti izgubila s' ukrašenih jaja.

Uskršnji zec

Uskršnji zeko, koji se najčešće prikazuje upravo kako nosi jaja, takođe je simbol plodnosti, a iako se ne spominje u Bibliji s' vremenom je postao jedan od zaštitnih znakova Uskrsa. A ako se pitate zašto baš on nosi kokošja jaja, odgovor verovatno leži još u antici gde je on zbog svog brzog i čestog razmnožavanja bio sveta Afroditina životinja. Takođe, anglosaksonskim je narodima predstavljao zemaljsko utelovljenje boginje plodnosti Eastre. A iako nije imao veze s' Crkvom, bio je toliko utkan u narodne običaje da ga je s' vremenom i ona prigrlila pa se od 1690. godine spominje i u hrišćanskim spisima, dok su ga prvi s' Uskrsom počeli povezivati Nemci stotinu godina pre toga.

Uz zeca i njegovo donošenje (ili odnošenje) jaja tako se veže još jedan običaj koji uveseljava decu: pravljenje gnezda. Ova "prolećna jelka" služi istomu čemu i božićno drvce - mesto je na kojem se dobrim mališanima ostavljaju darovi.

Vatra

Iz poganskih je običaja Crkva prihvatila i paljenje vatre na Uskrs te mu pridala novo značenje. Tako je paljenje uskršnjih kresova u severozapadnoj Hrvatskoj poznato kao vuzmica, vuzmenka, vuzelnica ili krisi vrlo srodno paljenju drugih prolećnih kresova prethrišćanskog porekla, s' vremenom dobilo dodatak blagoslova vatre u uskršnjoj noći, koji takođe simbolizuje uskrslog Hrista. Ponegde se s' blagoslovljenog ognja ispred crkve kući donosio ugarak ili živa vatra, čime se trebalo osigurati sreću i blagostanje, a u nekim se podnebljima njime obnavljalo kućnu vatru koju se pokušavalo održati do idućeg Uskrsa.

U nekim se krajevima još uvek pred Uskrs grade velike lomače koje se pale u uskršnjoj noći i služe kako bi se meštani okupili na jednom mestu i zajedno uz druženje obeležili ovaj katolički praznik.



A ako vam ovo nije bilo dosta detalja o tradiciji i obeležavanju Uskrsa, proverite šta Wikipedija piše kako se to radi u drugim zemljama:

U Severnoj Americi najpoznatiji je običaj lova na jaja - roditelji ih sakriju, a potom ih deca, koja veruju da ih je zec preko noći ostavio zajedno s' darovima, traže.

Belgijanci deci tvrde da uskršnja jaja donose zvona iz Rima. Naime, ona na Veliku subotu ne zvone jer su "otišla u Rim", a ta je predaja poznata i u nekim delovima Hrvatske.

U istočnom delu Nizozemske pale se uskršnje vatre u sumrak. U okolini nemačkog Magdeburga dečake se nalupalo po stražnjici kako bi se iz njih isteralo loše ponašanje. Taj je običaj bio čest i u Škotskoj gde postoji izreka "istučen kao na Uskrs" što znači da je za neki prestup dobijena preblaga kazna.

U Norveškoj se na Uskrs rešavaju ubistva - na televizijskim su programima detektivski filmovi, časopisi objavljuju kriminalističke priče, čak se i na kartonima mleka otiskuju priče o nerešenim ubistvima. Druga je tradicija igranje takozvanih Yahtzee igara. Norvežani i Danci na Veliku subotu u džepovima nose komadiće beskvasnog hleba umotanog u belo platno da bi ga pojeli u ponoć. Taj je običaj preuzet od Vikinga koji su sa sobom nosili zimzelene bobice koje su simbolizovale život.

U Finskoj i Švedskoj tradicija je takođe bojenje jaja, ali tamo deca odjevena kao veštice skupljaju slatkiše od vrata do vrata u zamenu za ukrašene "cice mace" odnosno grane vrbe ive. To je rezultat mešanja tradicije blagoslivljanja kuća grančicama i skandinavske veštičje tradicije.

U Bugarskoj i Rumunskoj na Veliku se subotu stavljaju na prozore stavljaju brašno, sol, kvasac i jaja, od čega se na Uskrsni ponedeljak zamesi hleb. Potom se hleb blaguje da bi godina bila plodna.

Na Lampedusi, italijanskom otočiću, na Uskrs se zaboravljaju sve svađe i nesporazumi. Na Veliku subotu Sicilijanci kući nose cvet pasjeg zuba za koji se veruje da tog dana ima magične moći te donosi veselje i ispunjavanje želja.



Osim spomenutih načina da se obeleži Hristovo uskrsnuće, koji još uvek živi u velikom broju domaćinstava u Hrvatskoj, ali i širom sveta, nemoguće je još jednom ne napomenuti da ćemo svi zajedno praznik sigurno ponovo obeležiti šunkom, hrenom, rotkvicama, pincom i brojnim drugim delicijama, a čak i ako ste sve drugo napustili, još uvek stignete nekome pokloniti jaje i duh "starog vremena" tako još barem malo duže održati na životu. Srećan Uskrs!

Izvor

Текст је мало дужи, али је врло занимљив..

Lepo, svi imaju nesto svoje    Jedino mi Srbi bi da slavimo i Sv. Valentina i Sv. Trifuna(primera je mnogo)