Poznato je da se u narodu odomaćila izreka “da polovina građana slavi Svetog Nikolu, a druga polovina ide u goste”. Međutim, treba znati da pored slava koje u Srbiji praznuje veliki broj porodica, poput Svetog Đorđa, Svetog Jovana, Svetog Nikole, postoje i slave koje obeležava tek nekoliko desetina porodica u Srbiji.



SLAVA - Iskustva i kazivanja u narodu pokazuju da se te porodice najčešće iz ličnih razloga opredeljuju da proslavljaju ime određenog sveca.

 - Iz različitih ličnih razloga jedan broj porodica opredelio se da slavi takozvane retke slave. Razlozi su to što im se u životu nešto krupno dogodilo, poput toga da su preživeli neku nesreću, da im se vratio sin iz rata, da su dobili dete posle dugog iščekivanja. Neki od njih su i svoju seosku ili crkvenu, kolektivnu slavu preneli u novi zavičaj kao svoju krsnu slavu. Konkretno, za praznik Aleksandra Nevskog u okolini Kragujevca postoji predanje da je stanovništvo koje je iseljeno sa severa Crne Gore, po dolasku u novi zavičaj počelo da slavi kao kućnu slavu ovaj praznik kao znak sećanja na dobre odnose s Rusima - kaže za “24 sata” etnolog dr Vesna Marjanović iz Etnografskog muzeja.

 Takođe, ona napominje i da je čest slučaj u porodici da se sin koji je osnovao svoju porodicu opredelio da slavi letnjeg Svetog Nikolu, 22. maja, jer otac slavi Svetog Nikolu 19. decembra. Takođe, kazivači iz Žarkova i Mladenovca prenose i da ljudi često leti slave, jer tada mogu da ugoste više prijatelja i rođaka u dvorištima porodičnih kuća.

 Beograđanin Vojkan Milutinović slavi Svete vrače, slavu koja je ređa u Srbiji.
 - Ne znam ko je odlučio da se u mojoj porodici slave Sveti vrači, ali pretpostavljam da je zbog toga što je moj deda bio doktor. Ja se ne bavim medicinom, ali poštujem tradiciju, prenosim slavu i na moju decu - kaže za “24 sata” Milutinović.

 U porodici Lazarević koja živi u Loznici više od jednog veka proslavlja se Sveti Avramije.

 - Nije mi poznato zašto su moji preci za slavu uzeli Svetog Avramija. U Loznici ova slava nije retkost, ali kad je pomenemo nekome iz drugih krajeva Srbije ili prestonice, većina ljudi se začudi - kaže Milan Lazarević (57), napominjući da ovu slavu slavi još nekoliko porodica u Srbiji.

 

Slave koje se ređe slave
 Sv. Jeremija - 14. maj
 Sv. Kozma i Damjan - 14. nov.
 Mala Gospojina - 21. septembar
 Prepodobni Kirijak Otšelnik - 12. okt.
 Mratindan - 24. novembar
 Sveta Petka - 27. oktobar
 Sv. Tekla - 7. oktobar
 Sveti apostol Toma - 19. oktobar
 Sv. Aleksandar Nevski - 12. sep.

 

Širenja slave raseljavanjem po Srbiji
 HRAM - Dr Vesna Marjanović kaže da nije jednostavno odrediti zašto ljudi slave određene slave. ”Čak ni u nauci nije sasvim razjašnjeno zbog čega su pojedine slave toliko raširene. Ipak, mislim da je u pitanju veza s hramovima i manastirima koji su u nekoj davnijoj prošlosti bili uzor u narodu. Kasnijim raseljavanjima porodice su se razdvajale i prenosile te slave kao svoje krsne slave pa je i to jedan od razloga što danas ima mnogo porodica koje slave Svetog Nikolu, Svetog Jovana, Svetog arhangela Mihaila, Svetog Dimitrija”, kaže dr Marjanović.

Izvor: Politika

A sveti Alimpije - eto on pada na 26ti Novembar.

Jednom sam isao na slavi u okolini Trstenika 28. jula - Sv. Kirik i Julita.

A Sv. Luka?

Pa to bas i nije retka slava, bar ne u Kragujevcu i okolini. Kaze se Sveti Luka sneg do kuka

Сви знамо како се обележава Св. Пророк Јеремија.

Разновсност Србских Слава треба неговати и подстицати.
Св.Алимпије, Томиндан, Мратиндан...нису баш ретка Крсна имена.
Св.Врачи се све више слвае. Многи здравствени радници их после повратка Богу узимају за крсно име. Домови здравља, болнице, кбц-ови...славе их као заштитнике.
Слави се.
Св.Лука је један од мојих омиљених светитеља.

Sveta Petka se retko slavi? 

Ma mislila sam na to nije spomenuta gore u onim slavama koje se najvie slave. I ovo slavi bas dosta ljudi. Skoro kao i Djurdjevdan
Ili mozda ja poznajem mnogo ljudi koji slave tu slavu.

Bas i nikakav sneg.

Sv. Luka, Nikola i Jovan su vise "nase" slave...

Npr. ja ne znam nikoga iz onih krajeva ko slavi Djurdjevdan... ali mi je zato porodica podeljena na Nikolu i Jovana... Luku slavi, opet, deo babine porodice... kod nas Lazareva subota... i tako...

Ako su S, Vraci ustvari Vracevi, onda ni to nije retka slava. Ja idem kod jednih na vraceve a kod dvoje na Djurdjic...

РЕДОМ како се славе у години:

1. Новембар
 
1. Св. Козма и Дамјан. Бесребреници и чудотворци. Браћа по телу и по духу, родом негде из Азије, од оца незнабошца и мајке хришћанке. По смрти оца њихова мајка, Теодотија, посвети све време и труд, да синове своје васпита и подигне као истините хришћане. И Бог јој поможе, те синови њени израстоше као две слатке воћке, и као два светилника света. Беху научени лекарској вештини, и бесплатно помагаху болесним не толико лекаријама колико именом Господа Исуса Христа. И беху прозвати безмездним врачима, тј. Бесплатним лекарима, јер бесплатно лечише и тако испунише Христову заповест: бадава примисте, бадава дајите (Мат. 10, 8 ) . Толико беху опрезни у бесплатном лечењу људи, да се Козма истински наљути на брата свог Дамјана, што овај узе три јајца од неке жене Паладије, и нареди Козма, да после смрти његове не сахране га до брата му Дамјана. У ствари Дамјан свети не узе та три јајца као награду за то што он исцели болесну Паладију, него што га ова закле Пресветом Тројицом, да узме та три јајца. Ипак по смрти њиховој, у месту Фереману, беху заједно сахрањени сходно откровењу Божјем. Беху ова браћа света чудотворци велики и за живота и после смрти. Некоме тежаку при спавању увуче се змија кроз уста у стомак, и имаше бедни човек у највећим мукама издахнути, да у последњем часу не призва у помоћ св. Козму и Дамјана. И тако прослави Господ за увек чудотворством оне који Њега прославише на земљи вером, чистотом и милошћу.

1. Јул
 
1. Св. муч. Козма и Дамјан. Безмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа,родом из Рима, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога, да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку.Засвој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа. Наследивши велико имање, они су га милостиво раздавали бедним и невољним. У то време цароваше у Риму цар Карин. Пред њега доведу гонитељи хришћанства ову свету браћу, оковану у ланце. После дугог испитивања цар им нареди да се одрекну Христа и принесу жртве идолима. Но Козма и Дамјан не само не послушаше цара него га још саветоваху да он одступи од мртвих идола и да призна јединога истинитога Бога. „Наш Бог није створен, но Он је Створитељ свега, а твоји су богови измишљотине људске и дело руку уметника. И кад не би било уметника да вам направе богове, ви се не би ималикоме клањати." После чуда учињенога над самим царем, - јер га чудесно исцелише од тешког недуга - цар и сам изјави своју веру у Христа и отпусти браћу свету с миром. И они продужише славити Христа Бога и исцељивати болне, и беху сами од народа прослављани на све стране. Позавиди им на слави неки лекар, негдашњи учитељ њихов, и под изговором да беру лековите траве изведе их у планину и поби камењем. Чесно пострадаше за веру Христову 284 год. Њихов спомен поста трајан у цркви на земљи, а њихове душе преселише се у царство Господа, да вечно живе у слави и радости.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=7&d=1&a=1&date=7-2006

---

Поштовање Св.Врача(Врачева) је развијено и међу јеретицима:

Моја слава је Свети Аврамије Затворник, такође веома ретка...слави се 27. октобра по Јулијанском а 11. новембра по Грегоријанском..

Znam da je najčešća Sveti Steram