Objasnio ti ja u prosloj poruci sa cim ova tema ima veze.                                                                                                                                                                                                     .                                                                                                                                             Ako neko ko se razume u astrologiju ima iskustva i primere iz prakse o delovanju ovih aspekata u horoskopima izmedju pojedinih planeta u pojedinim situacijama, neka ostavi komentar i neka napise svoja zapazanja!!!

Aplikacioni ili ulazeci aspekt je najjaci bash zato sto je telo polozno aspektnu ne samo prvi dan vec josh sedmicu dana. Uz prirodu naglo opadanje s vih upliva jer pocetni start organizacije celeije postepeno dobija cvrsci sistem.

 Egzaktni, puni aspket kada su dva tela na geometrski tachnoj razadaljini.

Separacioni kada se dva tela odvajaju od oba obrisa i napusta puni aspekt. Praksa je pokazala da puni aspekt pripada karakteru i sudbini , separacioni pokazuje teznju i neodlucnosti, tako da onoi sto nam nude zvede moze i propasti. Dok aplikacioni aspekti redovito donose ipsunjavanje onoga sto znace

aplikacijski su važniji iz još jednog razloga.

kad gledamo progresije i primarne direkcije pogotovo taj aspekt se tada izvršava, dobiva najveću snagu dok kod progresija separacijski aspekti nemaju neku veću važnost.

   Odlicno si se nadovezao @ dzordje , ali ja bi nesto dodao. Nije da separacioni aspekti nemaju neku vecu vaznost kod direkcija, jednostavno nemaju nikakvu vaznost jer se separacioni aspekti u direkciji nece ni odigrati, planete pomeramo samo unapred kod direkcija (znamo da kod direkcija imamo prognoziranje dogadjaja kada planete naprave egzaktan aspekt, po nekima sa odstupanjem najvise do jednog stepena). Znaci aplikacioni aspekti nam pomazu kod prognosticke astrologije pre svega kod direkcija.                                                                        ako neko ima jos neke primere iz prakse u vezi ovih razlika neka ucestvuje - ovo je tema jako vazna da bi astrolog usao u srz analize necijeg horoskopa   Pozdrav.

Planetarni aspekti (separacija, aplikacija) i zemljotresi

Tokom mnogo godina astroloskog istrazivanja, primeceno je da zemljotresi stvarno izgleda da su vezani za aspekte i mnogi znacajni zemljotresi izgleda da se vezuju za glavne planetarne aspekte. Jos jedna astroloska premisa glasi da su aplikacioni aspekti (to jest aspekti izmedju planeta koji se jos uvek nisu u potpunosti formirali pod savrsenim uglom) aktivniji od separacionih aspekata (tj. onih koji su vec bili u tacnom uglu). Kao primer moze posluziti zemljotres jacine 5.7, koji se desio na Javi u Indoneziji 12. marta 2001. godine u 23.35.08 UT, na 07S02 106E05, koji ima: aplikacioni aspekt polusekstila izmedju Sunca i Urana; aplikacioni aspekt polukvadrata Sunca i Neptuna (orbisa 24 minuta); i aplikacioni aspekt kvadrata Merkura i Saturna (orbisa 58 minuta). Stoga se smatra da je taj zemljotres pod aplikacionom aspektom, jer Sunce aplicira preko polusekstila ka Uranu pod uglom od 30 stepeni i 7 minuta.

Astroloska teorija tvrdi da bi nivo aktivnosti inicirane aplikacionim aspektima morala biti vidljiva u povecanom nivou geosezmicnosti. Broj zemljotresa koji se desavaju tokom aplikacionih aspekata trebalo bi da je znacajno veci nego broj zemljotresa koji se desavaju tokom perioda separacionih aspekata.

Posmatrani su nasumice izabrani zemljotresi tokom perioda koji se proteze na mnogo godina, kako bi se ustanovilo da li postoji korelacija izmedju ugaonih pozicija planeta i pojave zemljotresa na zemlji. Zakljuceno je da broj zemljotresa izgleda veci kada postoji mnostvo planetarnih aspekata. Iz te tacke poceo je program pokusaja da se predvidi vreme pojave zemljotresa. Rezultati nisu bili bas obecavajuci, ali je korelacija bila prisutna u dovoljnoj meri da se nastave dalja ispitivanja. Sprovedena je analiza serije nasumicno odabranih velikih zemljotresa koji su se odigrali tokom dvadesetog veka. Izgledalo je da postoji veca ugaona povezanost medju planetama nego sto bi se to ocekivalo, ali to je stanje koje je u sustini mnogo teze odrediti nego sto to deluje na prvi pogled. Teskoca se javlja zbog cinjenice da kretanje planeta, posmatrano sa zemlje, prati prilicno vijugavu stazu i nije lako odrediti kakva je verovatnoca bilo koje date planetarne pozicije. Te prividne pozicije nazivaju se geocentricnim koordinatama planeta. Pozicije planeta posmatrane sa Sunca, njihove heliocentricne pozicije, mnogo se lakse predvidjaju. I one, bas kao i geocentricne pozicije, takodje izgleda da ukazuju na postojanje obilja planetarnih aspekata u trenutku desavanja zemljotresa, mada je izuzetno tesko utvrditi sta se tacno desavalo tokom tih perioda. Pokusaji da se proizvedu kontrolni horoskopi, kako bi se uporedili sa horoskopima zemljotresa, u ocetku su bili uglavnom neuspesni. Razlog za to bila je cinjenica da su ponavljajuci ciklusi planetarnih pozicija posmatranih sa zemlje i neravnomerna prividna kretanja planeta mutila sve rezultate. Bilo je donekle lakse napraviti kontrolnu grupu za heliocentricne pozicije planeta. Ta poredjenja jesu ukazala da se vise aspekata odigrava tokom zemljotresa nego tokom nasumicno odabranih vremena, mada statisticki odnosi nisu bili snazni.

Jedan od problema koji su se javili jeste to sto tacna vremena zemljotresa koji su se proucavali nisu bili poznati, i taj faktor je razultatima dodao previse neizvesnosti. Kada je prikupljanje podataka o zemljotresima zapoceto 1970-tih godina, nije bilo lako pribaviti tacno vreme i mesto pojave zemljotresa. To je bilo pre ere interneta i objavljivanja podataka od strane U.S. Geology Survey i drugih o tacnom vremenu, poziciji i magnitudi zemljotresa. Internet je uvecao dostupnost relevantnim podacima i to je potpomoglo proucavanje na hiljade zemljotresa, olaksavajuci napore da se pronadju bilo akve korelacije izmedju vremena njihove pojave i odgovarajucih pozicija planeta u prostoru.

Prvo su pribavljeni podaci o najznacajnijim zemljotresima 1998. godine, kako ih je objavila U.S. Geological Survey. Set tih podataka sastojao se od osamdeset i cetiri dogadjaja. Astroloski program Solar Fire koriscen je za racunanje pozicija planeta i njihovih prividnih pozicija na nebu u tacnom trenutk (do u najblizu sekundu) i na mestu na zemlji (do u najblizni lucni minut longitude i latitude). Potom su izracunate tacne geocentricne pozicije planeta u trenutku svakog zemljutresa. Na osnovu tih vremena i datuma generisana je kontrolna grupa horoskopa koja je napravljena koriscenjem generatora nasumicnih brojeva, kako bi se dobili datumi za podjednaki broj nasumicnih nebeskih horoskopa za 1998. godinu. To je generisalo datoteku planetarnih pozicija i odnosa koji bi dali vrlo slicne konfiguracije planetarnih pozicija kao i podaci za zemljotrese, ali bi bili dovoljno razliciti od vremena zemljotresa da obezbede potpuno razliciti set planetarnih konfiguracija.

Pocetni rezultati koriscenja datoteke zemjotresa i nasumicne datoteke, koriscenjem uglova od 60, 120, 180 i 0 stepeni (sekstil, trigon, opozicija i konjunkcija) ukazali su da je vise aspekata bilo prisutno tokom trenutaka odigravanja zemljotresa nego tokom nasumicnih perioda. Razlika izmedju ta dva seta podataka nije bila velika, ali je ukazala da postoji podrska pocetnoj pretpostavki o tome da se veci broj aspekata odigrava tokom zemljotresa nego tokom ostalih perioda. Nasumicna grupa imala je 781 aspekt, a grupa sa zemljotresima imala je 800 aspekata.

Drugi set, koriscenjem istih kriterijuma za aspekte, generisan je na osnovu heliocentricnih pozicija planeta za nasumicna vremena i vremena pojave zemljotresa, pokazujuci slicne rezultate uz 539 aspekata tokom zemljotresa i 511 aspekata u nasumicnoj grupi. To je bila nesto veca korelacija nego u slucaju geocentricne grupe i ponovo je podrzala teoriju da veci broj aspekata deluje tokom zemljotresa nego tokom nasumicnih perioda vremena.

Standardni orbisi, tokom cijeg opsega se smatra da je aspekt na snazi, bili su komparativno veliki i bili su delotvorni nekoliko dana pre i nakon sto se zemljotres desio. Da bi se poblize proucio tacan period stvarnih zemljotresa, "orbis" je smanjen na plus do minus jedan stepen luka. Generisano je jos dve datoteke aspekata, i one su potom uporedjene. Zemljotresi su imali 132 geocentricna aspekta, a nasumicna datoteka je proizvela 125 aspekata. To je tacno isti odnos kao i u prvoj grupi geocentricnih pozicija sa standardnim orbisima, i to je dalje potvrdilo teoriju da su aspekti prisutniji tokom perioda desavanja zemljotresa, nego tokom nasumice odabranih vremena. Statisticka snaga ovih odnosa nije bila bas naglasena i sugerisala je da bi rezultati mogli biti proizvod nasumicne greske. Da bi se dalje umanjila ta mogucnost, generisan je jos jedan set dogadjaja koji se sastojao od devedeset i sest najznacajnijih zemljotresa koji su se desili tokom 1997. godine, prema tvrdjnju USGS. Izvrsena je ista analiza tih dogadjaja kao i u slucaju zemljotresa iz 1998. godine. Set nasumicnih podataka je, medjutim, generisan na drugaciji nacin. Nasumicna grupa generisana je tako sto su uzeti isto vreme i mesto stvarnog zemljotresa, a potom od tog trenutka oduzeta tri dana, generisuci novi set planetarnih pozicija za novo vreme. Rezultati su ponovo pokazali da je, koriscenjem standardnih orbisa, ponovo na snazi bilo vise aspekata nego tokom perioda tri dana pre, pri cemu je tokom zemljotresa na snazi bio 341 aspekt, a tokom nasumicnih perioda 307. Rezultat ovih otkrica je sugerisao da odnos izmedju zemljotresa i planetarnih pozicija deluje kao da dobija na snazi.

Da bi se odredilo da li su aplikacioni aspekti dominirali u odnosu na separacione aspekte tokom zemljotresa, pogledao sam aspekt koji je u trenutku pojave zemljotresa imao najmanji orbis, i pribelezio da li je aplikacioni ili separacioni. Za grupu iz 1996. godine 42 zemljotresa desila su se tokom alikacionog aspekta, a 38 tokom separacionog. Tokom 1997. godine, bilo je 58 zemljotresa s aplikacionim aspektima, a 38 sa separacionim. Tokom 1998. godine bilo je 46 zemljotresa koji su se desili dok je dominirao aplikacioni aspekt, dok je ponovo bilo 38 zemljotresa sa separacionim aspektom. To je ponovo pojacalo utisak da su aspekti generisali visi nivo seizmicke aktivnosti nego u poredjenju s vremenima u kojima nije bilo aspekata.

Vremenom je generisano 38 grupa zemljotresa koji su se desili izmedju 1975. i 2000. godine, pri cemu je svaka imala oko 30 dogadjaja. (Pogledaj tabelu 1.) Procenti svake grupe uporedjeni su s nasumicno generisanim procentima. Ta dva seta podataka potom su uporedjena, a na rezultate je primenjen t-test. Taj t-test je ilustrovao da je verovatnoca da su rezultati nastali usled nasumicnih gresaka izuzetno slaba. (Pogledaj T-test 1.) Napomena: u svim t-testovima, varijabla 1 je nasumicna.


Molimo vas da imate na umu da je sadrzaj studije vlasnistvo gospodina Brajana T. Dzonstona (Brian T. Johnston), koji zadrzava sva autorska prava.

Izvor