Nova astronomska pretpostavka - Mnoštvo Zemalja u kosmosu

Najmanje trećina zvezdanih porodica u susedstvu ima stenovite planete s vodom

Ako je život na Zemlji nastao u velikim okeanima, tada se začeo na hiljadama drugih svetova. Prema novom obrascu, najmanje trećina zvezdanih porodica u susedstvu ima stenovite planete sa velikim površinama tekuće vode.

Nova pretpostavka je u suprotnosti s pređašnjim da su retki sunčevi sistemi s pratiljama nalik Zemlji. Deo zagonetke ticao se gasovitih divova koji su bliže svojim zvezdama nego Merkur Suncu, a oblikovali su se prilično brzo iz prašine i gasa protoplanetarnog oblaka.

Astronomi su pretpostavili da ti vrući Jupiteri pri prolasku kroz građu od kojeg je načinjen disk usisavaju mnogo prašine i stena ili ih izbacuju. Zbog toga bi ostalo malo materijala za nastanak planeta s tekućom vodom.
Najnovije oponašanje ukazuje da su to pogrešne zamisli, kaže planetolog Šon Rejmond sa Univerziteta u Koloradu (SAD), koji je sa saradnicima osam meseci izvodio proračune na više desetina računara.

Zasnivajući početne uslove na važećim teorijama nastanka planeta u Sunčevom sistemu, istraživači su posmatrali kako se ostali u nastanku menjaju (evoluiraju) tokom 200 miliona godina. I otkrili su da, kada divovi počnu da se sele, izbacuju znatno kamenih ostataka zvezda i u području pogodnom za život, gde tekuća voda može postojati na površini planete. Tamo se ti ostaci često spajaju u planete veličine Zemlje.

Ova vrsta rane evolucije, takođe, presloži protoplanetarni disk, tako da komete udaljene milijardama kilometara počnu da tonu prema zvezdama. U stenovite planete pri tome udari sasvim dovoljno tih ledenih kugli dostavljajući velike količina vode.

Šon Rejmod ističe da su bili veoma iznenađeni kada su ustanovili da su te planete bogate vodom i, verovatno, pokrivene globalnim okeanima. A to nagovešćuje da naša galaksija, Mlečni put, može biti dom hiljadama planeta nalik Zemlji.

Ali, ključno pitanje jeste koliko planetarnih porodica ima vruće Jupitere. Današnje procene su, možda, prevelike: postojeći načini otkrivanja izvan Sunčevog sistema veoma su naklonjeni ovoj vrsti planeta, a izuzetno nenaklonjeni nalaženju zvezdanih porodica nalik našoj.

-----------------------------------------------------------

Najudaljenija galaksija

Ekipa japanskih astronoma objavila je da je otkrila najudaljeniju i najstariju galaksiju koju je čovek ikada opazio, jer je njena svetlost koju danas vidimo nastala pre 12,7 milijardi godina.

„Veliki prasak” se dogodio samo 750 miliona godina ranije, naglasio je Masanori Idže iz Državne astronomske opservatorije u Tokiju u članku u naučnom časopisu „Priroda” (Nature). Otkriće je potvrđeno spektroskopijom teleskopa Subaru na Havajima.

Najudaljenije galaksije se i dalje udaljavaju sve većom brzinom od središta svemira. Što se više udaljavaju, svetlost koja do nas stiže je sve bliže crvenom kraju spektra.

U martu 2004. francusko-švajcarska ekipa je pomoću velikog teleskopa VLT na planini Paranal u Čileu objavila da je otkrila galaksiju udaljenu 13,2 milijarde svetlosnih godina, ali to kasnije nije potvrđeno.

„Veliki prasak” se desio pre oko 13,7 milijardi godina, a posle nekoliko stotina miliona godina pojavile su se prve zvezde, zatim prve galaksije. Astronomi žele da ustanove tačno vreme tih promena.

S. P.

Izvor: Politika