sve zavisi kako se interpertira
besk - besk . u teoriji skupova
(mrzi me sad da trazim) postoji
vishe vrsta beskonacnosti.
poshto se ovde radi o beskonachnosti
u skupu realnih brojeva (2 takve beskonacnosti)
sigurno je da rezultat ovakvog oduzimanja
u limesu tezi nuli.
sto se tice djoletovog izvodjenja
napravio si malu greshku :pravilo distribucije
deljenja ne vazi kad se deli nulom tj
(a-b)/c nije jednako a/c -b/c kad je c=0 .
zato sam je i preshao na logaritme da bih izbegao
deljenje nulom.


inache matematika "ne voli" te
izraze "neodredjeno" "nije dozvoljeno"
i ono shto je recimo u srednjoj
shkoli neodredjeno ,na faksu
je vec drugacije resheno.

broj podeljen sa samim sobom = 1. Da li to vazi i za nulu?
Provera: 1*0=1  Bravo, odgovor je tacan!
Od skole sam zavrsio samo prvi razred OS i to sam zapamtio
Ako ima ko nesto vise skole neka mi objasni
Unapred zahvalan

a*1=a . vazi i ako je a=0. 0/0 =? . moze da bude 1, ali
zavisi ...

0*1=0

ok ali  0*2=0

što znači 2=1 !

takodje chika pokushava da nas prevari i da koristi matematichki nedozvoljene radnje:

(4-4)/(2-2) = (2²-2²)/(2-2) = [(2-2)*(2+2)]/(2-2) = 4 ali to je netachan odgovor jer je u matematici nedozvoljeno deljenje sa 0 pa na samom pochetku postoji uslov da imenilac razlomka mora biti razlichit od nule!

pravo reshenje ove jednachine je beskonachno  jer ako se pretstave izrazi kao funkcije, gornja funkcija ce moze prikazati kao funkcija visheg reda koja dominira! recimo kao odnos x² i x

nije nedozvoljeno delenje sa nulom ,tj
rezultat je + ili - besk. jedino je problem
0/0 , mada se kao shto rekoh moze uzeti da
je rezultat 1.

0/0 je neodredjen broj, tj. nije konkretana vrednost. Ovo je tako definisano, tj. matematika se ogradjuje od ovakvih situacija. Bas zbog toga sto se u prethodnim postovima pokazalo da ovaj izraz kad krenete da resavate na razlicite nacine, dobijate razlicite vrednosti.
Ovde se sve matematicke dogme zakucavaju. Sledi Ctrl+Alt+Delete.....................


Matematika je idealisticka nauka koja ima izrazit esencijalisticki pristup stvarima. Ona tezi definisati prirodu po svojoj dosadasnjoj axiomatici. Mislim da ce se u 21. veku sa matematikom desiti isto sto i sa fizikom u 20. veku. Neki genije ce napraviti takav preokret i relativizovati dosadasnji pristup.

To kazem, jer matematiika pliva u skladu sa osnovnim polaznim tvrdnjama - axiomima. Kad neko sistemski bude pobio sadasnju axiomatiku, nastace veliki problem. Naime, i ako se dokazu rupe u dosadasnjoj, tradicionalnoj matematici, umnogome nece odgovarati implementacija novih paradigmi jer citava porodica prirodnih nauka egzistira na sadasnjim matematickim dogmama.



To je moje malo, subjektivno predvidjanje.

 @Lale   vrlo hrabra izjava

Ovo je filozofsko pitanje i Laletovo tumačenje mi je najbliže. Odmah da kažem da nisam matematičar već inž. el.teh. i nemam tu potrebnu širini da bi mogao filozofski pristupiti problemu. na prvu loptu bi rekao da je rezultat beskonačno, a na drugu bi rekao da je neodređen. međutim u elektrotehnici se trudimo da izbegnemo to stanje neodređenosti i ako taj matematički izraz posmatramo kap funkciju i probamo da ga rešimo inženjerski, ja bi rekao da je to onda broj 1 ( priča o limesima i lopitalovom pravilu itd...)

  Gadno, gadno... Toliko toga bezveze... Ja bih se prema onom prvom slozio da "nema resenja", ali onda bih bio matematicki gej... Pa zato stajem u stranu bf_109_g_6 i slazem se da ovo sa log moze da prodje nekako i da bi 1 moglo biti resenje... Ali opet ako uzmemo

(4-4)/(2-2)=x {pomnozimo sa (2-2)}
4-4=(2-2)x
0=0*x
Pa x moze biti bilo koji broj...(Znam da ne sme ovako, ali lepo je...)