Tokom mnogih vekova u prošlosti, titula neosporenih gospodara neba i zemlje pripadala je rasi zmajeva. Ovi drevni reptili, stvorenja istinske magije, objedinili su u sebi vrhunske osobine mnogih bića.
Ogromno telo zmaja prekriveno je sjajnim krljuštima, koje u boji variraju od sunčano zlatne, preko rubinski crvene, do sive, poput hladnog čelika ili svetlosti Meseca. Krljušt mladog zmaja je lagana i meka, ali kako zmaj stari, postaje neizmerno čvrsta i gotovo neprobojna. Rep, koji je duži od tela, debeo i mišićav u korenu, a tanak i oštar poput koplja na kraju, sposoban je da jednim udarcem usmrti i najjačeg protivnika. Prednje noge naoružane su dugačkim, zakrivljenim kandžama, a snažne čeljusti oštrim zubima, koje u tren oka mogu iskidati na komade i najžilaviji plen.
Opremljeni krilima ogromnog raspona, iako naizgled previše veliki i nespretni za letenje, zmajevi su puno vremena provodili u letu iznad svojih zemalja, u potrazi za lovinom, ili naprosto uživajući u pogledu, vetru i suncu. Zmaj u letu zaista jeste jedan od najelegantnijih i najčudesnijih prizora.
Ali ono što izdvaja zmajeve od ostalih stvorova nisu ove neverovatne fizičke sposobnosti, već magija, koja je suština njihovog postojanja: lišeni magije, zmajevi bi bili samo nerazumna čudovišta, reptilski užasi poslati na svet, da ga prvo prestraše, a onda bez milosti prožderu. Niko nije u potpunosti siguran kako je došlo do takve povezanosti između zmajeva i magije.
Jedno od drevnih predanja govori o želji samog Tvorca da stvori bića koja će predstavljati vrhunac njegove kreativnosti i mašte, skoro savršena, povezana sa duhom Tvorca, iz kojeg će crpsti mistične Unutrašnje Moći i njima vladati svetom. Drugo, pak, govori o nameri Kreatora da sačini nešto što bi trajnije povezivalo dva sveta: fizički, koji je bio stabilan u svom postojanju, ali suviše ograničen svojim rigidnim zakonima, i magijski, mnogo lepši, čudesniji i sa više mogućnosti, ali nestabilniji.
Tako je od Tvorčeve misli, magijske energije i ognja zemlje stvoreno Prvo Jaje, iz kojeg se izlegao Prvorođeni Zmaj, a svi ostali behu njegov nakot. Ta bića su bila tu da svojim postojanjem podsećaju na vezu dva sveta, realnog i imaginarnog, običnog i čudesnog, i biće tu dokle god su tokovi magije kroz Vaseljenu živi (ili se bar tako misli).
Treća verzija legende o njihovom postanju govori da su u početku i bili nerazumne zveri, koje su vremenom narasle i počele da prete opstanku svega živog, te da su Više Sile, umesto da ih unište, odabrale da im udahnu razum i nauče ih da čine čuda, kako bi čarolijama mogli da iscele i ponovo sagrade ono što je uništeno njihovom zaslugom. Kada je posao isceljenja završen, dopušteno im je da zadrže čaroliju u sebi i skladno upravljaju njome, koristeći se novoprimljenom mudrošću. Bilo kako bilo, lutajući nebesima, prizivajući čini velike moći i uzdižući svoje umne sposobnosti na sve više nivoe, zmajevi su, kao najsnažnija ali i najinteligentnija stvorenja, bili neprikosnoveni vladari sveta. A onda su se na istorijskoj sceni pojavila nova deca Tvorca, i njegovi miljenici - ljudi.
Isprva ljudi nisu bili ništa posebno, samo još jedna skupina besvesnih, balavih, dlakavih bića koja će činiti isto što i većina ostalih: jesti ili biti pojedena. Kratkog veka i još kraće pameti, naprosto nisu bili u stanju da učine išta što bi privuklo pažnju Velikih i Moćnih. Zmajevi su vremenom uočili napredak ovih novih, smešnih kreatura. Veoma brz napredak. Za svega par hiljada Ciklusa, ljudi su se svojim radom izmetnuli u vrlo spretna, lukava i, nadasve, izdržljiva bića. Razvili su i neku sopstvenu formu društva i inteligencije. Nezaustavljivo su širili svoje teritorije, usput uništivši ratobornije (sada bezimene) rase a pokorivši sebi manje borbene vrste životinja. Sve to donekle je zbunjivalo zmajeve. Za svojih dugih života (a jedan zmaj, ako ne pogine u prirodnoj katastrofi ili u borbi oko teritorije, mogao je živeti neodređeno dugo, desetinama hiljada Ciklusa), videli su mnoge promene i često rast jednih, a opadanje drugih. Ali ovo se odigravalo previše brzo, i oni su se pitali da li ta nova bića takođe u sebi nose neku vrstu njima svojstvene čarolije. Rešili su da na njih obrate posebnu pažnju.
Prvi susret između jednog Čoveka i jednog Zmaja nije ostao u sećanju njiedne od ove dve rase, ali je sigurno da se u čoveku javio strah ali i poštovanje: nikada pre ljudske oči nisu ugledale tako veličanstven & a u zmaju se javi još veće čuđenje, ali i zainteresovanost i podozrivost. Tokom Ciklusa koji su usledili, ljudska rasa se uspinjala vrtoglavom brzinom, čak ovladavši samostalno veštinom korišćenja magije, dok je rasa zmajeva već odavno bila prošla svoj zenit, zaputivši se ka zalasku. Međusobni kontakti pripadnika ove dve rase neminovno su postali uč& a u to doba zmajevi su nad ljudima imali veliku moć. Ljudske uši nisu se mogle odupreti zovu zmajskog glasa, i njegovi melodični tonovi dovodili su čoveka u stanje prijatnosti, opijene poslušnosti ili čak ekstaze, dok bi grublji i oštriji tonovi donosili strah, paniku i ludilo.

A Reči Moći koje su odzvanjale iz dubokih grla zmajeva mogle su prizvati sile o kojima su ljudski čarobnjaci mogli sanjati samo u najsmelijim snovima. Neki od zmajeva su ponekad odavali tajne tih reči najmudrijima od magova, i zajedno sa njima izučavali tajne Vaseljene. Postale su im drage priče, pesme i igre ljudi, uživali bi u njihovoj muzici, ili bi se (sa najpametnijima, naravno) igrali drevne zmaj-igre Zagonetki. Ovi zmajevi, nazvani Plemeniti, odlučili su da prenesu svoje znanje i mudrost rasi ljudi, i pomognu njihovoj civilizaciji da se uspne u neslućene visine postojali su i oni drugi, kasnije nazvani Nižim, koji su zaključili da su dovoljno posmatrali ljude kako, vođeni pohlepom i poremećenom željom za vlašću nad svime što postoji, pokušavaju da zmajevima otmu ono što je po pravu njihovo od stvaranja sveta, čak i da oteraju ili unište zmajeve, ako uzmognu.
Svakako nije moglo biti dopušteno da ovi mali organizmi tek tako preuzmu sve. Treba ih zbrisati, neka na sebi osete Pravedni Gnev Velikih i Moćnih kao prikladnu kaznu za svoju drskost! I Niži zmajevi započeše svoj obračun sa rasom ljudi. Veliki Crveni zmajevi uzdizali su se iz svojih legla u grotlima vulkana, nadletali naselja i svojim vatrenim dahom pretvarali sve, i seljačke kolibe i ponosne bele kule, u ugljenisane ruševine. Stubovi crnog dima bojili su nebo kojim su gospodarili razgnevljeni zmajevi.
Ali ljudi su i tu pokazali svoju veštinu preživljavanja, i neuništivu nadu. Kada bi uništiteljske zveri odletele dalje, slegli bi ramenima i krenuli u pažljivo, strpljivo i uporno izgrađivanje svojih naselja. Ostaci starog straha i nepoverenja prema čudovištima bljesnuše ponovo u ljudskoj svesti, suviše nerazvijenoj ili kratkotrajnoj da bi u sebi nosila i sećanje na početnu tolerantnost, a zatim, i blagonaklonost Vladara Sveta u kome su oni bili novopridošli gosti. Velike vojske su naoružavane i upućivane u kaznene ekspedicije, u staništa zmajeva, čarobnjaci su crtali čarobne krugove, dizali magijske barijere oko gradova i prizivali elementarne nepogode da satru zmajeve. Veliki ratnici i heroji su se uzdizali da hrabro jurišaju na zlotvore, i svojim začaranim sečivima proseku neprobojne krljušti.
Plavi zmajevi ustali su iz dubine okeana i potapali ponosne carske galije koje su jedrile okeanima, Crni zmajevi su bljuvali svoju kiselinu u izvore i njihov podmukli smeh razlegao se praznim, otrovanim gradovima. Ali ljudi su i dalje uporno preživljavali stalno praveći naprednija oružja i smrtonosnije načine borbe, dok je međusobna mržnja rasla. Smrtonosne ratne sprave obarale su zmajeve sa neba, a čarobnjaci, čija je moć postala jednaka njihovoj, Rečima Moći terahu ih u zaborav. Drevna i uzvišena rasa izgubila je sve prednosti u borbi sa ljudima, naoružanim izopačenom magijom i tehnologijom, kojima su mogli da silom potčine sve.
Što se tiče Plemenitih zmajeva, oni su mogli samo tugovati, žaliti zbog opadanja, gubitka mudrosti i pretvaranja njihove braće u agente haosa i uništenja, i pretvaranja ljudi u nove okrutne gospodare. Gospodare koji će, ne obazirući se na prirodne zakone, sve izopačiti i potčiniti sebi, a ono što ne mogu shvatiti, ili čime ne mogu vladati, uništiti.
Plemeniti, ne naišavši na razumevanje ni zmajeva ni ljudi, nemajući nikakvog mesta u ovoj suludoj borbi za vlast nad svetom, lagano su odletali ka horizontu, da nađu svoj mir i ponovo nauče izgubljene mudrosti. Ovaj svet je pripao drugima kojima više nisu bili potrebni mudri saveti, ni zaštita, ni tuđe Reči Moći da stvore čuda, niti ikakva čudesna bića da budu predmet priča i legendi, da ih inspirišu i vode.
Tako su zmajevi, deca magije, poraženi i oterani u nepoznate krajeve, van domašaja smrtnika. Prognani od strane ljudi, koji su se samouvereno ustoličili kao novi Gospodari sveta. Ljudi, koji nikada nisu mogli shvatiti ono što je različito, a plašili su se onoga što nisu shvatali, i uništavali ono čega su se plašili.




*******
astro-perspektiva


Mjesecevi cvorovi inkorporirani su u zapadnu astrologiju iz indijske astrologije. Oni su kod indijskih astrologa bili toliko vazni da su cak dobili ulogu tako zvanih sjenovitih planeta koje vladaju nekima od Mjesecevih kuca (nakshatre). Po mitologiji radi se o jednom demonu koji se ugurao izmeðu Mjeseca i Sunca kako bi popio napitak besmrtnosti (amrita). Za kaznu je raskoljen macem na dva dijela, pa otuda dolazi i citava simbolika odvojene glave i repa. Ista simbolika ponavlja se i u babilonskom mitu o bogu Marduku i zmaju Tiamat, ali i u svim ostalim svjetskim mitologijama, gdje su zmajevi i zmije kljucni nosioci evolucije ili deevolucije, ovisno o gledistu. U indijskoj astrologiji sjeverni Mjesecev cvor se naziva Rahu i ima izrazeno materijalni karakter. On je ta zmajeva glava koja guta materiju. On nas veze uz ovaj fizicki svijet i osudjuje na kontinuitet inkarniranja. On pruza slavu i uspijeh, ali nas ujedno time i vezuje. Juzni Mjesecev cvor zove se Ketu i, za razliku od Rahua, ne obecaje nista dobroga na materijalnom planu. On jednostavno uzrokuje velike probleme i odvaja nas od fizicke stvarnosti. Zanimljivo je da indijski astrolozi Ketuu pridruzuju karakteristike moksha karake, to jest cinioca koji pruza mogucnost oslobodjenja od sveukupne iluzije koju zivimo. No, s druge strane one je jednako izvor i ludila, bilo ono duhovno, seksualno, ili mentalno.

Svidja mi se onaj prvi zmaj. Istetoviracu se tako  :wink:

Uvek su me zmajevi privlacili i fascinirali. Zaista predivna prica. Hvala, Buba- maro!