I. У делу Србије под Бугарском

1. Манастир Риљски Србина свеца Јована Риљског, а општи храм св. Богородице задужбину краља Дечанскога и Реље Омућевића, где му је и вечна кућа. Манастир је овај у Самоковској нахији;

2. Манастир Бањски, храм св. Стефана Архиђакона, у данашњој Бањи, или Ћустендилу, задужбина краља Милутина, подигнута у његовој бившој престолници. Сада је тај манастир као црква и преокренут му је храм, те је главни св. Богородици;

3. Премудрости Божије, или св.Софија, у данашњој Софији, или прастаром срп.Средцу, потурчен па разорен и доцније метох му обрнут у мирску цркву. Задужбина је и вечна кућа  српског краља Милутина; те је се и прастари српски Средац, од те Милутинове задужбине, прозвао Софија. У Софији находе се још и данас целокупне мошти светог краља српског Стефана Уроша II. Милутина;

4. Драгомански манастир св.Аранђела, задужбина Неманића, такође сада у Софијској, а до постанка кнежевине Бугарске, у Пиротској нахији;

5. Рујански св. Аранђео у Трнској нах., задужбина из доба краља Драгутина,

6. Мислотишки манастир , храм св.Богородице, задужбина српска из доба Деспота српских;

7. Добрешевски (или Погановски) манастир св. Јована Богослова, — задужбина краља Уроша
великог, такође у Трнској нахији;

8. Белградчишки манастир св.Богородице, задужбина српских владалаца још пре Немање:

9. Браничевски св.Никола (Врачански сада), задужбина српских владалаца и место становања Браничевског митрополита основаног још св. Савом;

10. Бојановски,св.Богородице, у софијској нахији, задужбина Неманића.

II. У Србији под Турцима, или Правој (старијој)Србији.

11. Жички, а и Загорички, манастир у Јанинској нахији у Епиру, храм св.Богородице,задужбина Краља Дечанскога;

12. Јанински тако звани манастир, код вароши Јанине, на јанинском језеру храм св.Аранђела, задужбина, и вечна кућа српсксог краља Стефана Владимира Неманића, где му се и целокупне мошти находе. Тако звани сада Метеорски а у старини Тивајидски, или по пределу Сташки, манастири у Трикалској нахији, у Тесалији и то:

13.  Св.Симеона, или Стефана Немање, задужбина последњег Императора и Цара Српског,грчког и т.д. Стефана Јована Неманића, вечна кућа где бораве мошти Јоасафа Неманића, сина Синишиног, и св. Ангелине;

14. Св.Варлама, задужбина предпоследњег Императора и Цара Грчког, Српског и т.д.  Синише Неманића, вечна кућа моштију му под именом св. Варламе;

15. Метеор манастир, тако звани задужбина Стефана Душана;

16.Св.Тројица;

17. Сретење;

18. Св. Никола Кофински и

19. Св.Обитељ, или грчки звана ''Aksia mona,'' задужбина Дечанскога, а остале све, као и бивших
још 17. манастира, па разорених, задужбина св. Неманића, потомака Стефана Синише, брата Душановог. Сви ови Метеорски манастири, као и она два Епирска, већ су коначно пропали за српство, јер је се народност српска тамо већином угасила, и још се сада, по околинама са свим гаси и изумире, преливајући се у Грке и Арнауте. Ваљало би барем мошти српских светаца, које се тамо находе, као: св. Стефана Владимира., св. Синише Варламе, св. Стефана Јоасафа, св. Ангелине, и т.д. са тамошњим старинама српским, као и изумирућим народом српским, пренети и преселити овамо у кнежевину Србију;

20. Манастир Хилендар, у св.Гори,хр.св. Богородице Троручице, — задужбина св.Симеона новог Мироточца српског и сина му св. Саве, који већ отимају браћа Блгари, као што су они и други, већ сасвим и отели нам још 5. бив. српских манастира у св. Гори, и

26 и 27 помињата два у Јерусалиму св. Саве и Аранђела, која ће нам оба уступити Грци, али да и дугове манастирске примимо на се,— то је свега 27 манастира .

Ови су даље манастири у још потпуној Србији под Турцима, тако званој Правој (старој) Србији, у којој је и вера и народност српска, очувала надмоћност над осталим и свима укупним и заједно узетим и верама и народностима и то:

28.  Криворечки, а од неких и Кривопаланачки,манастир, храм св Богородице и Србина свеца Аћима Осоговског у Криворечкој (Кривопаланачкој) нахији,— задужбина краља Драгутина, вечно становање моштију св. Аћима, обнављан Деспотом Ђорђем Бранковићем и вечна му кућа и боравлење;

29.  Пчински манастир, храм и вечпо боравлење моштију св. Оца Прохора, — Србина свеца, пре у Врањској нахији, а сада, пошто је тај део отргнут од Врање, као и сва Пчиња, при последњем ограничењу кнежевине Србије, подпада под ново основану тако звану Биљачку нахију, која је у
Кумановској; манастир је овај задужбина краља Милутина и цара Лазара;

30. Матејевачки манастир, храм св.Богородице, у Кумановској нахији, подигнут још пре Немање, а изнова величанствено сазидан царом Урошем и царицом Јеленом, женом истога, где јој је и вечна кућа и боравлење заједно са још једном женском од лозе Неманића. Место крунисања краља Милутина,— манастир је у Кумановској нахији;

31. Карпински манастир, храм св,Богородице, задужбина краља Владислава;

32.  Нагорич, храм св.Ђурђа, задужбина, краља Милутина, вечна кућа Шишмановића погинулог у борби на Каменчи

33. Лесновски манастир, у Кратовској нахији, храм св.Аранђела, задужбина Јована Оливера и Душанова, место боравлења моштију Србина свеца, св. Гаврила тако званог Лесковског. Старешине Лесновских калуђера, више станују у Кратову, месту вечне куће Неманића, од пре Немање, па до изумирања те свете српске породице, у коме још и данас има целокупних 9. Неманићских гробница. У овој породичној Неманићској гробници, која је се и састојала од самих цркава подигнутих над гробовима знатнијих умрлих чланова Неманићске породице, који за живота, свога, нису одсечно, било то усмено, или писмено,
наредили, где ће се сахранити, као што је речено, још стоје 9 целих и млого разваљених
Неманићских надгробника;

34. Кочански манастир, у Кочанској нахији, храм св. Пантелије Целебника, задужбина Стефана Немање, доцније обнављан околним народом српским;

35.  Овчепољски манастир, сада скоро сасвим разорен, у Штипској нахији, пределу Неманици;те се још зове и Неманићски манастир, храм св. Николе задужбина Стефана Дечанског;

36. Неманићски Манастир, храм св. Аранђела Михаила у Неманици, Штипске нахије,такође скоро запустео и у развалинама,— задужбина Неманића још пре Стефана Немање. У пределу садање Неманице, која је у старини била већа, захватајући сву Кратовску, већи део Кочанске и Штипске, један део Кумановске и Велешке нахије и т. д. има више од 50. развалина и урвина, од бивших српских цркава и манастира, бивших подизатих не само свима члановима владајуће лозе Немањине од почетка па до свршетка њеног, него и пре управо од постанка њеног, као и развалине, чисто тако да се изразим бивше породичне Неманићске епискупије, тако зване Морозвиждске, на ново подигнуте и обновљене
Душаном. Овај се предео може још назвати Прва и најстарија срп. св. Гора из1. в. по Христу.

37.  Бошавски манастир, Успења св.Богородице, у Тиквешкој нахији, задужбина српског краља Радослава, сина Стефана Првовенчаног краља српског крунисаног по други пут круном православном донесеном св. Савом из Никеје, док су до њега па као и он сам први пут, били српски краљеви венчавани, или крунисавани, крунама српских краљева, које доводе свој почетак из Рима и папа; те је тиме св. Сава са свим прекинуо све духовне везе и саобраћаје српског народа, државе и владаоца са папама и римокатолицизмом: и због тога се овај српски краљ и зове Првовенчани и Правовенчани;

38. Полошки манастир, у Тиквешкој нахији, храм св. Аранђела Михаила, задужбина српског краља Стефана Немање;

39.  Велешки, храм св.Пантелије, задужбина српског краља Стефана Немање;

40. Велешки манастир, храм св.Димитрија, задужбина и вечна кућа срп. жупана и брата Немањиног Страшимира.

41.  Велешки,манастир. храм св.Спаса, задужбина Краљевића Марка;

42. Ветрски манастир, у Велешкој Нахији, храм св. Јована, задужбина српског краља св. Дечанског;

43. Билски манастир, код Богомоље, па се често и Богомилски зове, у Велешкој нахији, храм св. Богородице, задужбина краља Српског Уроша Великог

44. Топлички манастир, у Битољској нахији, храм св.Николе, задужбина краља српског Уроша великог, а обнављан и обдржаван преко 200. година породицом Чардаклијћа, који су имали своја имања овде, и у Ленову, Маврову и Нићиворову, хтетовске нахије;

45. Слепчевски манастир, xрам св.Јована, у Битољској нахији, задужбина српског краља Стефана Дечанског, у ком је манастиру суђено јеретицима Бабуњанима, Патаренима и другима;

46. Серески манастир, у епархији сереској изнад вароши Сереза, храм св. Јована Крститеља, задужбина цара српског Душана, његове жене царице Јелене, где јој је и вечна кућа;

47. Ковински манастир у истој епархији, храм св. Аранђела Михаила., задужбина цара Душана;

48. Струмнички манастир, у Струмничкој нахији задужбина краља српског Стефана Уроша Дечанског,

49. Лисалојски манастир, у Битољској нахији, храм св.Богородице, задужбина краља српског Уроша великог

50. Свети Ђурађа, у Битољској нахији, задужбина краља српског Радослава;

51. Св.Илија, у Битољској нахији, задужбина краља српског Вукашина;

52. Улишки манастир, у Костурској нахији, хеам Успења св.Богородице,заду жбина,српског
краља Михаила;

53. Костурски, тако звани манастир, изнад Костура, у нахији тога имена, храм св.Илије, задужбина Краљевића Марка;

54. Бивкућски манастир, у Корчанској (или Горичкој) нахији, храм св. Апостола Петра и Павла, задужбина српског краља Петрислава, оца св. српског краља Јована Владимира, и вечна кућа свога основаоца краља Петрислава;

55. Зоранички манастир, у Елбасанској нахији, више Елбасана, па често и Елбасански називани, храм св. Духа,— задужбина српског светог краља Јована Владимира, обнављан доцније владаоцима из дома Карла Анжујскога. У њему су целокупне мошти св. Краља српског Јована Владимира, кога је, на превари, убио, у отетој од светог краља Владимира бив. му престолници Преспи у сред бивше његове краљевске саборне цркве, отмичар и разбојник Владислав, владалац Маћедонско-Српски;

56. Бигарски, а и Речки, манастир у пределу реке Радике, због које се околни становници зову Радичани, и Речани, код нас Рекалије,— у Дибарској нахији, храм св. Јована, задужбина српског светог Краља Јована Владимира,

57.  Калчишки, или Калчистски манастир, на западно-северном крају Охридског језера,у Охридској нахији, храм чисте Пречисте, задужбина Младсиа Бранковића, обнављан ћерком деспота Ђурђа Бранковића, султаницом Маром,

58. Св.Наум, у југоисточном врху Охридског Језера, у Охридској нахији, задужбина српског краља Михаила;

59. Лешански манастир, у Дебрци Охридске нахије, не далеко од развалина града Београда краља Владимира, храм Свих Светих, задужбина св. Ангелине краљице српске;

60. Света Богородица, више Охрида, у нахији Охридској, задужбина султанице Маре,ћерке деспота Ђурђа Бранковића, доцније поправљена;

61. Крњино манастир, у Кичевској нахији, храм Чисте Пречисте, изнад Кичева,задужбина,краља Милутина, доцније обнављан и поправљан;

62. Поречки манастир, у Поречу, Кичевске нахије, храм св.Богородице, задужбина краља српског Стефана Уроша великог.

63. Русачки манастир, у Призренској нахији, храм св.Богородице, задужбина св.Неманића,

64. Коришки манастир, у призренској нахији, храм св. еванђелиста Лука;

65. Дечански манастир, у Ђаковачкој нахији, храм св.Спаса, задужбина краља српског св. Стефана Уроша III Дечанског, вечна му кућа и св. Српске Краљице Јелене, где се налазе целокупне свете мошти његове и св. Јелене.
Папе непрестано нуде калуђерима овог манаст. по 3000 дук. ц. год., да остане
православни, али само да их признају и помињу, као хтиторе и приложнике; Екзархат
блгарски опет непрестано нуди им по1000 дук. ц. год. помоћи само да, га, признају
Дечани, а они су међутим тако презадужени да, само годишње по, 25.000 гроша интереса
плаћајући,— на то све не пристају. Дечани ће скоро пропасти на стид и срамоту васцелог
и укупног садањег нараштаја српског народа. Док није била кнежевина Србија
ослобођена, ишли су му на поклоњење и Срби па и владике и из кнежевине Србије и из
Србије под Аустро-Угарском; те их тиме одржавали: а од ослобођења не иду ни један ни
други. До оснивања бугарске екзархије издржавали су га Срби из Праве Србије, јадно и
тужно робље турско,— од кад се основа екзархија, само су га обдржавале и то не целе
(који се непобугарише)нахије:Охридска,Дибарска,Кичевска,Призренска,Ву читрнска Пећска, Новопазарска, Прокупљанска, као и делови непотпавше под Бугаре: Скопљанске,
Кумановске, Врањске, Пиротске, Нишке, Бањске, Софијске, Видинске и т.д. а од кад се
основа бугарска кнежевина, и рашири српска кнежевина ратом, скоро са свим утаманише
и осиромашише горње још заоставше под Турцима нахије; наши дивни и чудни св. Дечани пропадају и губе се!

65а. Пећски манастир, или Патријаршија изнад Пећи, у Пећској нахији, а и манастир св. Арсенија, задужбина св. Саве првог Патријарха и Архијепискупа српског, и св. Арсенија, бивша Престолница Патријараха Српских, са целокупним моштима млогих Архијепискупа и патријараха српских, као и светим главама 5 светих Целебника: Ореста, Мардарија и т.д.

66. Црноречки манастир, у Рожајској нахији, храм и чувар моштију св. Србина Петра Коришког;

67. Берански манастир, у Гусињској нахији, храм св.Ђорђа, задужбина Вукана сина Немањина.

68. Девички манастир, у Обилићу, вучитрнске нахије, храм св.Јанићија, Србина испосника, задужбина Деспота Ђурђа Бранковића

69. Градчаница манастир на Косову изнад Приштине, у Приштинској нахији, храм св. Богородице, задужбина краља српског Стефана Уроша II. Милутина;

70. Неродимљски манастир, у приштинској нахији, храм св. Цара српског Уроша Нејачког, задужбина мајке му царице Јелене, доцније обнављан, но још потпунце не пева;

71. Лешачки манастир, у Хтетовској нахији, храм св.Атанасија, задужбина Стефана Немање, обнављан, царем српским, Лазарем;

72. Златовршки манастир, а и Трескавац звани у прилипској нахији, храм св.Богородице, задужбина српског краља Стефана УрошаII Милутина,

73. Слепчевски манастир у Прилипској нахији, храм св.Николе, задужбина Стевана Уроша III. српског краља. сина Милутиновог, св. краља Дечанског;

74. Прилипски манастир, у тако званој вароши Прилипу, храм св.Аранђела,задужбина Краљевића Марка, и жене му краљице Јелене, и место Марковог крунисања;

75. Зрза манастир у Прилипској нахији, задужбина краља српског Војслава па обновљен Вукашином краљем, место у ком је овај цареубица и упропастилац српске државе крунисан.

76. Сухоречки манастир, у Скопљанској нахији, храм св.Димитрије, задужбина и вечна кућа краља Вукашина, цароубице и упропастиоца српске државе, жене му и сина краља Марка Мрњавчевића;

77. Нерезски манастир, у Скопљанској нахији, храм св. Пантелије Целебника, задужбина Стефана Немање и императора источно-римског Алексије Комнена;

78. Манастир св. Илије у истом месту, задужбина српске краљице Неде;

79. Големоречки манастир, у Скопљанској нахији, храм св.Андрије, задужбина српског краља Андреаша Мрњавчевића, сина цароубице и утаманиоца српске државе краља Вукашина;

80. Трескавачки манастнр, у Скопљанској нахији, храм св.Василија, задужбина Дмитрашка Мрљавчевића, сина помињатог цароубице и упропастиоца Србије и српског народа, краља Вукашина;

81. Чучарски манастир, у скопљанској нахији и Црној Гори, храм св.Никите, задужбина краља српског св. Стефана Уроша Милутина;

82. Кучевишки манастир, такође у Скопљанској нахији, и Црној Гори, храм св.Аранђела, задужбина српског цара Стефана Уроша Нејачког;

83. Побушки манастир, такође и у нахији и Црној Гори Скопљанској, храм св.Богородице,а задужбина српског краља Стефана Немање; обнављан духовником Нифоном;

84. Бањански манастир, такође у нахији и Скопљанској Црној Гори, храм св.Илије,заду жбина неког војводе Стефана високог Деспота српског, па опет доцније обнављан;

85. Драганачки манастир, у Гниланској нахији, храм св. Аранђела Михаила,задужбина Константина сина краља Милутина, као што је његова и задужбина и гробница скоро целе урвине, за непуна 3. часа истоку одавде, од бившег, сада тако званог Проклетог манастира, такође у Гниланској нахији

III. Манастири српски у Србији под Аустро-Угарском:

86. Бездински манастир, у области Баната, православној српској епархији Темишварској, прастари је храм био Ваведења, а од обновљења овог српског манастира, старијег још и од доба Неманића, деспотима Бранковићима и војводама Јакшићима, храм је Успенија св. Богородице. У њему је вечна кућа Горњо-Карловачког православног владике српског Сергије Каћанског.

87. Манастир тако звани Сент-Ђурђски (св.Ђурђски), у истом пределу и православној епархији српској, храм је св. Ђурђа, због чега се тако и зове, задужбина је српска из доба Неманића, али је доцније обновљен Деспотом српским Јованом Бранковићем, сином Деспотице Српске св. мајке Анђелине;

88. Ходошки манастир, у истој горепоменутој области и епархији православној српској, храм је Ваведења св. Богородице. Подигнут је још за време Неманића, али је доцније војвода српски Стефан Јакшић, из данашњег Брезника, који отеше од нас за Бугаре, обновио; и ту је вечна кућа тих славних Срба Јакшића. На велику тугу и жалост, мало је било зла и несреће, уништења и искорењивања народности српске у Србији под Аустро-Угарском и подвргнућа под оцепљену од Срба, тако звану Романску митрополију, народа српског, у целој епархији Арадској и осталима, него хоће још и овај споменик народа српског, да предаду у руке Романима; те да и њега,околину му српску, као и остали толики народ српски, заједно са костима Јакшића, поромане и засрпство вечно и за навек униште;

89. Војиловица манастир, такође у области Баната, у Србији под Аустро-Угарском,ау православно-српској епархији Вршачкој, храм је, као што је раније казано, св. Аранђела Михаила;

90. Златица манастир, у поменутој области и православној српско епархији, храм је светог Саве Српског Архијепископа и Патријарха. Задужбина је Стефана Немање, оца св. Саве.

91. Месић манастир, у истој поменутој православној српској области и епархији, храм је рођење св. Јована, подигнут је у време Стефана Немање владаоца српског, трудом св. Саве и монахом Арсенијем Богдановићем,— манастир је овај више пута Турцима паљен и пљењен; те је јеромонах Мојсије Стефановић ишао 1743. год у братску нам Русију, и од благочестиве Императорице руске Јелисавете израдио годишње по300 рубаља помоћи, а остала му браћа Руси дали: књига, св. утвари, икона, одежда и црквену заставу,— у њему је вечна кућа православног владике српског Вићентија Поповића;

92. Свето-Ивањски, или Ковиљски,манастир, у области Бачкој, у Србији под Аустро-Угарском,а у православној српској епархији Бачкој, храм му јe и ко га јe подигао, ранијe напомепут;

93. Бођански манастир, у православној српској епархијии и области Бачкој, у Србији под Аустро- Угарском, храм му је раније, као и ко га је подигао напоменут. Овде је вредно споменути то: да је породица славног бившег слависте и професора на московском универзитету, пок. Јосифа Максимовића Бођанскога одавде; то је се и звала, а и сада зове, ако је још има, по овом месту ''Бођански''. Она је била од властеле српске и спахија овог места,па, нехтев се поунијатити,за време ужасног гоњења Срба и њиховог православља од римокатоличких Немаца и Маџара у прошла3. века, преселила се у Малу Русију, као што ми је и сам пок. Бођански причао

94. Габровац манастир у области Барањској, у Србији под Аустро Угарском, а у православној српској епархији Будимској, храм је св. Аранђела Михаила, задужбина још из доба Неманића, али је око 1738 год. обновљен, пошто је, као што је већ напред казано, порушен и уништен Ковински манастир,

95. Гомирје манастир у Србији под Аустро-Хрватима, у православној српској епархији Горњо- Карловачкој, манастир је овај основан још у доба Неманића, али је у16 веку, бивши порушен, обновљен;

96. Манастир Ораховица, у Србији под Аустро-Хрватима, а у православној српској епархији Пакрачкој, такође је из доба Неманића, али је бившиТУРцима рушен у16 веку обновљен. 97. Манастир Љепавина, у истој области и православној српској епархији, такође је основан још у доба Немањића, али је, бивши порушен, 1550 год обнављан јеромонахом Јефремом Букидабовићем пострижеником у српском Хиландарском манастиру;

98. Крушедол манастир, у Србији под Аустро-Хрватима, у области православног српског Срема, а под управом православног српског патријарског карловачког престола. Храм и кад је и ким подигнут, напред је наведено. У њему су делови светих моштију: св. Анђелине српске; св. Максима владике Јована и Стефана Деспота српских од лозе Бранковића,— вечна кућа патријарха АрсенијаIII и IV православног Архијепископа српског: Исајије Ђаковића; Јована и Вићентија, Митрополита Никанора Петоцркванског(Печујског). који је умро1751 год. бившег Митрополита Београдског и кнежевине Србије Петра Јовановића; Књагиње Љубице Милоша Обреновића I. Књаза српског, последњег Деспота српског Ђурђа Бранковића умрлог у заточењу Швапском у Егри 1711 год. а пренете му кости Танасијем Рашковићем Обрштаром српским 1744 год. и вечна кућа и овог Рашковића, који је умро1753 год. и Стевана Шупљикца последњег војводе Српског1848 год. умрлог као и горњи Обрштар по предању од отрова. Ту је сабља и одело војводе Стефана Шупљикца, хаљине Књагиње Љубице, слике разних, као: Дуке Фелдцајг-мајстера, генерала Путника, Давидовића, пок. Кнеза Михаила и Кнегиње Љубице у природној количини и слика Деспота ЂурђаII. Бранковића и т.д.;

99. Манастир велика Ремета, у истој области и православној српској управи, о храму и кад је и ким подигнут, напред је казано. Само је значајно ово, да је се овде, међу млогим другим старинама, чувала слика Петра Великог Руског Цара, снимљена, кад је он овде долазио, и да је се у њему венчао Хилфердинг.

100. Манастир Гргетек, у истој области и црквеној православној српској управи, као и горњи,ао храму и кад је подигнут напред је напоменуто. Значајно је ово, да овај манастир на своја имања плаћа годишње држави самог данка 5000 форината, да је најбогатији од свију манастира онд., и вечни камен спотицања за оне, који желе да су му управници и т.д. Сада је у њему чувени бугарофил и издајник српске народности настојатељ Архим: Руварац, који је у свом бугарофилском фанатизму и калуђерском заносу дошао чак и до тог безобразлука и беснила, да је и св. Петку Параскеву српску у; ''Летопису'' побугаривао, на стид и срамоту истине и науке, док у стотинама старих срп. грчких, руских и т. д. рукописа па и руских и грчких печатаних патерика стоји, као што и јесте, да је Српкиња, и само у делу владике руског Филарета''Јужни свеци'' стоји да је Бугарка. Да му је Богом просто све остало, па и што о трошку и зноју јадног и кукавног нашег ропског народа у Србији, под Аустро-Угарском, издржава Бугаре, док се српска сиротиња и нејач, римокатоличи и пропада са, глупости и сиротиње, јер је и то издаја своје народности, за коју би га требало под громилу, само да нам није дирао нашу св. Петку Параскеву;

101. Манастир Хопово, такође у истој православној српској области и црквеној управи, а о храму и постанку његовом, раније је напоменуто. У овом се манастиру Доситије покалуђерио, где се и сада чувају и показују две ћелије, у којима је он живео;

102. Манастир Врдник, у истој православној српској области и под истом црквеном управом.О Храму, кад је и ким подигнут, казано је раније. Прозван је Раваницом, од кад је тело Цара Лазара у њега донесено. Осим огромних целокупних моштију, разуме се, са осеченом главом, Цара Лазара и других старина и знатности, овде се чува долама његова, у којој је погинуо, позлаћени пехар с натписом године 1388. мањи царице Милице и један мач од1414. год. по причању деспота Стефана Високог;

103. Манастир Јазак, у истој православној српској области и под истом духовном управом,више поменутој. О храму и кога је, као и кад, подигао, напред је казано. Значајно је то: да је овди близу
био православни женски српски манастир, па кад је уништен, иконе из истога1678 год. калуђерице су дале овом манастиру. У њему су мошти цара Уроша Неманића Нејачког, и млоге старине из њега су однете у Беч, а неке се од бив. жен. манастира још чувају, као прастаре двери и т.д.

104. Манастир Бешеново, у истој православној српској области и под истом управом, као и горњи,— а о храму, и кад је подигнут напред је напоменуто. У овом манастиру има највише сачуваних слика знатних Срба светских разних и духовних звања и чинова, међу којима је и слика подвојводе српског Александра Рашковића, где му је и вечна кућа. Међу осталим знатностима има један прастари крст из доба краља Драгутина, појас Патријарха Арсенија IV од1740.год.ит.д.

105. Манастир Шишатовац, у истој православној српској области и под истом црквеном управом, као и горњи. О Храму, и кад је подигнут раније је казано, само га је обновио1520. год. игуман Теофил из Жиче, а пређе је се звао Реметско. У манастиру су овом целокупне мошти Деспота Српског св. Стефана Штиљановића у ћивоту украшеном благородним металом. На моштима је скупоцени крст помињатог епископа Вићентија Поповића, медаља војводе српског Јована Манастирлије и грб Деспотов. Осим моштију св. Стефана Штиљановића, међу многим старинама oвде се чува: и чаша Деспотова од сребра и чаша Деспотице Јелене, жене светог Стефана, војводе Манастирлије, Витковића Секуле, регементског обрштера и т.д.;

106.  Манастир Кувеждин, у истој православној српској области и црквеној управи, као и горњи.О Храму, и кад је подигнут више је напоменуто, али је обновљен1805 год. игуманом Генадијем Кириловићем, с братством и околним народом. Његов је филијал у Фрушкој Гори, прастари, пре Немањића доба, сада мали манастирчић тако звани Ђипша;

107. Манастир Прибина Глава, у истој православној српској области и под истом духовном управом. О Храму, кад је и ким подигнут, раније је поменуто, али је и овај манастир1741. г. обновљен. Северу је, за не пун час, Беркасово, Престолница Српског Деспота Јована Бранковића, са чесмом, која се зове''Деспотовац'', у којој вода никад не пресише.;

108.  Манастир Беочин, у истој православној српској области и под истом духовном управом,као и горњи. О храму, и кад је подигнут овај манастир, напред је напоменуто, али је обновљен1732 и 1733.год. Има своју капелу, храм св Ђурђа;

109. Манастир Реметица, у истој области, под истом духовном управом, као и горњи. О Храму,и кад је подигнут, раније је напоменуто; 110. Манастир Раковац, у истој православној српској области, и под истом духовном управом, као и горњи. О храму, и кад је подигнут, такође је раније напоменуто. Бивао је више пута Турцима паљен и опет Србима обнављан. И овај је манастир помаган братском нам и
јединоверном Русијом. У њему је вечна кућа, отрованог епископа Бачког, Пантелија Живковића,
и говори се бив. поунијаћеника, Архијепискупа коме нека се и име затари, и ако су му издајничке
кости скупљене и у једној малој труњи на тавану звонарином чувају се;,

111. Манастир Фенек, у истој поменутој горе православној српској области и под истом црквеном управом. О храму и кад је подигнут, већ је напоменуто. У њему је вечна кућа млогим знатним Србима одавде, као 1848 год. Вршачког владике Стефана поповића, Новића пуковника Петроварадинске пуковније, и млогих, као и из садање кнежевине Србије и праве Србије. Пред манастиром је капела, коју је подигла била св. Српска мајка Анђелина, а у овој је лековити кладенац. У овом су манастиру лежалс мошти свете Петке Параскеве српске, коју као што је већ напоменуто, чак и побугарица Иларијон Руварац Архимандрит и некакав вајни српски списатељ побугарава, нека му је счастљив свршетак, као мухамедовом другу Ресулу! Нека му се достојно општенародски плати и врати!

112. Манастир Крка, у области српској Далмацији и православне српске Далматинске епархије,у Србији под Аустријом, храм св. Аранђела Михаила, задужбина српских краљева још и пре Неманића, јер је обнављан 1402 и1577 године;

113. Манастир Крупа, у истој области и православној српској епискупији, као и горњи, храм је Успења св. Богородице, задужбина српског цара Стефана Душана силног 1345 год. а обнављан 1642.год.

114. Манастир Подластва, у српској области Далмацији и православне српске епархије Бококоторско-Дубровачке, у Србији под Аустријом, Храм је рођења св. Богородице;

115. Манастир Бања, у истој српској области и истој православној српској епискупији као и горњи, храм св.Ђорђа

116. Манастир Савина, у истој српској области и православној српској епискупији као и горњи, храм је Успења св. Богородице;

117. Манастир Градиште,у истој српској области и под управом поменуте православне српске епискупије, као и горњи— храм је св. Николе,

118. Манастир Режевић, у поменутој горњој православној српској области, и православној српској епискупији,— храм је Успења св. Богородице;

119. Манастир Прасквица у поменутој више српској области и православној српској епискупији, храм св.Николе;

 120. Манастир Дуљево, у поменутој, као и горњи, српској области и православној српској епискупији,— храм св. Стефан Архиђакон;

121. Манастир Подмајина, у поменутој, као и горњи, српској области и правосл.срп.еписку пији, — храм св. Петке Параскеве Српске;

122. Манастир Житомислићски, у православној српској епархији мостарској, у српској области Херцеговачкој у Србији под Аустријом,— Храм Благовештења, задужбина Милорадовића;

123. Манастир Пивски, у истој српској области и православној срп.епархији, — храм Велика Госпођа 15. Августа;

124. Манастир Косијерово, у Баљанима, у истој срп. области и под истом православном српском црквеном управом, као и горњи,— храм је Мала Госпоја 8. Септембра;

125. Манастир Добрићево, у Завођу, и истој православној српској епискупији и области, као и горњи,— храм Ваведења 21. Новембра;

120. Манастир Бијела, у Дробњацима, у истој, као и горњи, православнојој српској области и епискупији;

127. Манастир Дужи, код Требиња, у Шуми, и у истој православној српској области и епискупији,— храм је Велика Госпођа;

128. Манастир Завала, у Попову, у истој православној српској области и епискупији као и горњи, — храм Ваведења;

129. Манастир Пљеваљски, у истој српској области и под истом православном српском црквеном управом, као и горњи,—храм св. Тројица;

130. Манастир Милешево, код Пријепоља, у истој срп. области и под истом православном српском епархијом црквене управе, као и горњи,— храм Спасов или Вазнесења, задужбина Српског краља Владислава, сина Стефана Правовенчанога, бивша вечна кућа моштију св. Саве првог Архијепискупа и Патријарха Српског;

131. Манастир Бања, у истој српској области и под истом црквеном православном поменуте епискупије српске, управом, као и горњи, у нахији Нововарошкој— храм св. Николе,— задужбина краља српског Стефана УрошаI Великог;

132. Манастир Тамна, у нахији зворничкој, у српској области Босне, и Србији под Аустријом,ау православној српској зворничкој епархији,— храм св. Троица,— задужбина краља српског св. ЈованаВладимира, доцније краља српског Драгутина, Краљице му и деце Краљевића,— обнављан и поправљан царем Лазарем и царицом Милицом;

133. Манастир Озрен, у истој српској области и под истом црквеном православном српском управом, као и горњи, у нахији Маглајској,— задужбина Стефана Немање краља српског;

134. Манастир Папратња, у власаничкој нахији, у српској области Босне, и Србији под Аустријом, у православно-српској епархији сарајевској,— храм св. Тројице,— задужбина Краља Српског Стефана Драгутина;

135. Манастир Ловница, у истој срп. области и под истом православном српском црквеном управом, као и горњи,— у Власаничкој нахији,— задужбина такође Краља Српског Стефана Драгутина;

IV. Манастири српски у кнежевини Црној Гори Православни манастири српски у области тако званој кнежевини Црној Гори, у делу Србије под управом слободних и независних Црногорских Кнежева:

136. Манастир Цетињски, на Цетињу, у Србији, под управом Кнежева Црногорских, а под православном српском црквеном управом митрополита црногорског,— храм Мала Госпођа;

137.  Манастир Острошки, у истој срп. области и под истом православном српском духовном управом, као и горњи у нахији Белопавлићској,— Храм св. Тројице;

138. Ждребчаник манастир, у Белопавлићима, у поменутој српској области и православној српској духовној управи, као и горњи;

139.  Манастир Пиперска ћелија, у у истој српској области и под истом православном-српском духовном управом, као и горњи;

140.  Манастир Морача, у православној српској области поменуте кнежевине Србије и под поменутом православ. српском управом,— храм је Успења св. Богородице, задужбина и вечна кућа Вукана, сина Немањиног;

141. Никшићски манастир, у истој православној српској области и епископији, као и горњи, — храм св. Апостола Луке;

142.  Манастир Брчела, у истој православној српској области и епископији, као и горњи, —у нахији Црмничкој,— храм св. Николе;

143. Манастир Дуга, код Мораче, у истој православној српској области и епископији, као и горњи;

144. Манастир Добриловина, код Колашина;

145. Манастир Под Малинском и

146. Манастир Довоља, код Таре,храм св.Аранђела, — сва три у горе поменутој православној српској епархији и области, као и горњи.

V. Православни српски манастири у кнежевини Србији Православни српски манастири у области тако званој кнежевини Србији, или Шумадији, у делу Србије, под управом слободних и независних Кнежева Српских:

147. Манастир Студеница, у округу Чачанском, срезу студеничком, православној српској епархији Ужичко-Крушевачкој,—храм Успење св. Богородице— задужбина Стефана Немање, још као Великог Жупана српског:1172. год.

Осим осталих знатности, овде су мироточиве мошти Св. Симеона Стефана Немање, целокупне мошти сина му Стефана Правовенчаног краља Српског, св. Симеона, вечна кућа жупана Димитрија синовца Немањиног и т д.

 148.  Манастир Жича, у округу чачанском, истој епархији, храм Вознесења Господова, — задужбина Стефана Правовенчанога краља српског 1210. год. а обновљен пок. Јаничијем(Јањом) бив. епископом, где му је и вечна кућа

149. Манастир Сретење, у истом округу и епархији — храм је Сретења Господња 2.Фебруара, — задужбина Доба Неманића, обновљен1818 год. бив. епископом Ужичко-Крушевачким Нићифором, где му је и вечна кућа;

150. Манастир св.Тројица, у истом округу и епархији, — храм Силаз.св.Духа,св.Троице,из доба пре Неманића;

151. Манастир Благовештење, у округу Рудничком, —храм је Благовести св.Богородице, — задужбина српска још из доба Неманића;

152. Манастир Вујан, у истом округу, храм је св.Аранђела, такође из доба Неманића обновљен 1805год.

153. Манастир Јовање, у истом округу, храм св. Јована Претече, такође задужбина српска,из доба још пре Неманића, обновљен1848 год;

154.  Манастир Никоље, у истом округу, — храм св.Николе, задужбина из доба српских деспота; Осим Студенице, Жиче и Вујана, остали поменути манастири између планина Овчара и Каблара, кроз које се Моравица, или сада тако звана''западна'' Морава, пробила,као и још10. развалина и урвина од манастира, били су српска тако рећи последња света,или Црна, Гора, основана Деспотима, која је и својом печатњом, за време Турака, иписањем књига и т.д. одржавала православље и народност српску међу околнимпотлаченим српством;

155. Манастир Рача, у округу Ужичком, — храм Вознесења Господња, или Спаса, —задужбина краља Драгутина1275 год., а обновљен1795. год.;

156. Манастир Клисура, у истом округу и епархији, — храм св. Аранђела Михаила, —задужбина из доба краља Драгутина, а обновљен 1798 год. Више њега је, у разореном граду, црквица Преображења Господња, која је негда била женски манастир, од које је и постао овај манастир св. Аранђела;

157. Манастир Велуће, у округу крушевачком, истој епархији, као и горњи, храм Ваведења св. Богородице, задужбина Деспота Српског Јована Бранковића, а обновљен1833. год.;

158. Манастир Наупара, у истом округу и епархији, храм Рођења св.Богородице, задужбина цара Лазара и сина му Високог Стефана, Деспота Српског;

159. Манастир Лепчински, у округу Врањском, под административном православном српском црквеном Врањском управом, храм св. Стефана Архиђакона, задужбина српска из доба Деспота Српских;

160 Манастир св.Пантелија, у истом округу и под истом духовном управом такође задужбина из доба Срп. Деспота;

161. Манастир Кацапунски, у истом округу,: и под истом духовном управом, као и горњи,храм св. Илије, задужбина српска из доба пропасти српске, кад су Турци порушили бивши огромниженски манастир Лепенац, на место његово основали своје Теће, које се још и сад види цело, а тако исто и у самотвору камену укопан бивши манастир, ћелије и, неколико цркава, под планином Преображењем;

162. Манастир Дивјански, у округу пиротском, православној српској - нишкој епархији —храм св. Димитрија, задужбина Мрљавчевића;

163. Манастир Суховски, у истом округу, и под истом духовном управом, храм Рођења,св. Богородице, задужбина Деспота српских, а обновљен пре неколико година;

164; Манастир Темски, у истом округу, а под истом духовном управом, као и горњи, — храм св. Ђурђа, задужбина српска из доба Неманића, обновљен Деспотом Српским Стефаном Високим;

165. Манастир Ржански, у истом округу, и под истом духовном управом, као и горњи,храм Рођења св. Богородице, задужбина српска из доба последњих Деспота Српских;

166. Манастир Базовички, у истом округу, и под истом духовном управом, као и горњи, храм св, Онуфрија, такође задужбина српска, из доба последњих Деспота Српских;

167. Манастир Габровац, у округу нишком, и епархији нишкој, — храм св.Ду ха,задужбина Стефана Душана, цара Српског, скоро обнављан;

168. Манастир Накривањски, у истом округу и епархији, — храм св. Николе задужбина српска, из доба Деспота Српских, доцније обнављан;

169. Манастир Јашунски, у истом округу и епархији, храм св. Јована Крститеља;

170. Манастир Сићевачки у истом округу и епархији, — храм Входа св.Богородице,заду жбина из доба Неманића

171. Манастир Матејевачки, у истом округу и еиархији, храм св. Јована Претече,задужбина српска још пре доба Неманића;

172. Манастир Просечки, такође у истом округу и епархији, као и горњи, храм св.Николе,такође задужбина српска још из доба пре Неманића;

173. Манастир Буков, у округу и православној српској епархији Крајинској, храм св.Николе, задужбина српска из доба првих краљева српских, од лозе Немањине, а по некима краља Стефана Дечанског;

174. Манастир Вратна, у истом округу и епархији као и горњи, — храм св.Спаса, или Вознесења Господова,— такође задужбина српска из првог доба Неманића, по некима св. Владимира краља српског,— обновљен1804. године

175. Манастир Манастирица, у истом округу и епархији, — храм св. Спаса задужбина краља Милутина;

176. Манастир св.Тројица, у округу Књажевачком, и горњој православној срп.епархији —храм св. Спаса, задужбина краљева српских од лозе Немањине, а по некима обновљен од последњег Деспота Српског Михаила Абоговића;

177. Манастир Суводол, у истом округу и епархији, храм рођења св.Богородице, задужбина из доба Деспота Српских, обновљен1865 год.

178. Манастир Липовац, у окр. Алексиначком и истој епархији, у којој је и горњи, — храм је Преображења Господња,— задужбина Деспота Српског Стефана Високог и брата му Вука, по учињеном неком миру између браће и мајке им 1399. год.

179. Манастир св.Роман, у истом округу и епархији, као и горњи, — храм је Велика Госпођа 15. Августа,— задужбина цара Лазара;

180. Манастир Чокешина у округу и православној српској епархији Шабачкој — храм рођења св. Богородице, задужбина Милоша Обилића,— обновљен 1832. год.;

181. Манастир Петковица, такође у истом округу и епархији, као и горњи, храм св.Петке Параскеве Српске, задужбина српска из доба Неманића;

182. Манастир Радовашница, у истом округу и епархији као и горњи, — храм св.Арханђела Михаила,— задужбина из доба Неманића,— обновљен1799. год. а по причању из доба цара Лазара;

183. Манастир Боговађа, у истој епархији, а округу Ваљевском, — храм св.Ђурђа, —заду жбина српска из доба Неманића, обнављан1554. и1849.год.;

184. Манастир Троноша, у истој епархији, а округу Подринском, — храм Входа св.Богородице, — задужбина Краља Српског Драгутина, жене и деце му 1270.год.

 185. Манастир Раковица у округу и православној српској епархији Београдској, — храм св. Аранђела,— задужбина Неманића,— обновљен1864. год. трошком њеног сијателства госпође Томаније Јев. Обреновића, где јој је и вечна кућа са ћерком г. Анком и зетом ћериним ђенералом М. Блазнавцем. И овај је манастир примао помоћ из братске нам православне Русије;

186. Манастир Рајиновац, у истом округу и епархији, као и горњи,—храм Рођења св.Богородице, — задужбина Душанова, по одржаној победи над Маџарима, —обновљен 1507год.;

187. Манастир Враћевшница у округу Рудничком,— храм св.Ђурђа, — задужбина српска 1131 год., — обнављан1860. год.;

188. Манастир Благовештење, у округу Крагујевачком у ''подкриљу Штрбца,'' —храм Благовести,— задужбина из доба Цара Лазара1 380. год.;

189. Манастир Вољавча, у истом округу и епискупији , као и горњи, — храм св.Аранђела Михаила,— задужбина из доба краљева српских пре Немање 1050. год.

190. Манастир Драча, у истом округу и епархији, као и горњи, — задужбина из доба Неманића, —обновљен 1735.год.

191. Манастир Грнчарица, у истом округу и епархији, као и горњи, — храм св.Николе, — задужбина српска из доба Неманића, но садањи је манастир изнова сазидан1871 год.

192. Манастир Горњак, у округу Пожаревачком, поменуте епархије, храм Ваведења св. Богородице,— задужбина српска из доба цара Лазара1378 год.

193. Манастир Витовница, у истом округу и епархији, као и горњи, —храм Успења св. Богородице,— задужбина Краља Милутина;

194. Манастир Туман, у истом округу и епархији, као и горњи, храм св.Аранђела, —заду жбина Милоша Обилића;

195. Манастир Љубостиња, у округу Јагодинском, поменуте епархије, храм Успења св. Богородице, задужбина Царице Милице, бивши женски манастир, вечна кућа њена и млогих знатних госпођа и госпођица српских, по битци Косовској, бив. покалуђерених;

190. Манастир Каленић, у истом округу и епархији, као и горњи, — храм Ваведења св. Богородице,— задужбина из доба Деспота Српског Стефана Високог 1411. год.,такође бивши женски манастир;

197. Манастир Јошаница у истом округу и епархији, као и горњи, — храм св.Николе,задужбина Цара Лазара;

198. Манастир Манасија, у округу Ћупријском, а поменутој епархији, — храм св.Духа (сашествије св.Духа), — задужбина Деспота Стефана Високог и вечна кућа истога;

199. Манастир Раваница, у истом округу и епархији, — храм Спасов, (Вазнесења Господња), — задужбина Цара Лазара, и бивша му вечна кућа,

200. Манастир св.Петка, у истом округу и епархији, као и горњи, -— храм св. Петке Параскеве Српске,— задужбина српска из доба пре Неманића,— обновљен1767. год.

201. Манастир Миљков, у истом округу и епархији, као и горњи —храм, Ваведења св. Богородице,— задужбина српска из доба Деспота Српских, такође бив. женски манастир,— обновљен 1856. године.


 Ја овде нисам напоменуо још стотинама бивших српских манастира, који су, или сада са свим опустели, због немања калуђера, или у кнежевинама, обраћени у мирске ЦРКВЕ као и у Правој(старој) Србији, што је Никољача у Новопазарској нахији, храм св. Николе, задужбинакраља српског Михаила. који је био пре Немање. Дољачки бив. манастир и још млоги други пасве и сада још постојеће незнатније манастире којих има најмање у свима српским земљама још преко 50 нисам напоменуо, што немогах, за време писљња овог чланчића за 2 дана и 1 ноћ, тражити и претурати по мојим путничким прибелешкама.


Калуђери су дакле наши, помоћу нашег јадног и кукавног препаћеничког народа српског, очували нам до данас и предали нам тековину наших праотаца у махом дивним и сада недостижним грађевинама, створеним рукама српским, српским рукотворинама, осим цркава, које су такође помагали, непоменув још млоге манастире, који су сада, или метоси, као Гориоча  итд. или већ са свим изумиру; очували су нам дакле до данас и предали у руке данашњег српског поколења најмање 250 манастира

од М.С.Милојевића НАШИ МАНАСТИРИ И КАЛУЂЕРСТВО