Kad vas prijatelji/ica pokrade

Prijatelji bi trebalo da su vam, pa, prijatelji. Oni su neko na koga možete da se oslonite, neko ko će vam pomoći u nevolji i s vama podeliti lepe trenutke; neko kome ćete vi pomagati u nevolji i s njim/njom deliti lepe trenutke; neko kome beskrajno verujete, s kim vam je super, kome smete da poverite i one tajne koje nikome drugom ne poveravate. Zbog svega toga, veoma boli kada vam prijatelj ili prijateljica učine nešto ružno - a nekada se desi i to. Recimo, kada vas pokradu.

Na primer, drug ili drugarica su ostali da prespavaju kod vas, vi slučajno oborite njihov ranac ili tašnu i iz nje ispadne nešto vaše (nepotrebno je reći, nešto što im niste dali). Druga mogućnost: nakon što su prijatelj ili prijateljica otišli od vas, otkrijete da vam je nešto nestalo iz kuće, a pouzdano znate da je to nešto pre njihovog dolaska bilo tu i da nije ko drugi imao to da uzme. Napola u strahu, napola u nadi, pretražujete kuću, tražeći nestali predmet, nadajući se da je negde zaturen - i na kraju morate da se suočite s činjenicom da vas je osoba kojoj verujete pokrala. Ili vam ostane sumnja, ali i sumnja je dovoljna da vas psihički i emotivno namuči: da li vas je zaista pokrala vama draga osoba?

Naravno, tu se postavlja pitanje šta učiniti. Možda želite da se rasplačete, možda želite da besnite, ali ni jedno ni drugo ne pomaže. Ono što možete pokušati jeste da razgovarate s tim prijateljem ili prijateljicom, za početak bez optuživanja. Možete ih pitati kako je vaša stvar dospela u njihov ranac (verovatno će reći "slučajno", bilo da je stvarno ispalo slučajno ili da se radi o pokušaju krađe), ili da li znaju nešto o predmetu koji vam je nestao, da ga nisu oni greškom uzeli, smatrajući ga za svoj. Naravno, najverovatnije će poricati da bilo šta znaju, ali im na učtiv način stavljate do znanja da su vam glavni osumnjičeni, što ćete, opet naravno, vi poricati ako vas pitaju i dati im samo savršeno logične razloge zašto baš njih pitate o celoj stvari.

its no friend of mine for sure