Hronologija događaja koji su se desili u martu u poslednja dva veka, na specifičan način otkrivaju svu tragičnost istorije srpskog naroda i države. Njihove posledice, nažalost, osećaju se i danas.
U martu 1878. Srbija je pobedonosno završila rat s Turskom koji je rezultirao dobijanjem nezavisnosti Kneževine Srbije u proširenim granicama na Berlinskom kongresu, iako srpskim predstavnicima nije omogućeno da prisustvuju sednicama. Posle, više od 120 godina od tog događaja Srbija je na dobrom putu da se vrati na granice iz 1878. godine, i tako zatvori kretanje ukrug.

2. marta 1991. sukob u Pakracu. Danas Srba tamo gotovo da i nema.
6. marta 1882. knez Milan Obrenović proglašen je za kralja Srbije da bi na isti dan 1889. abdicirao u korist svog maloletnog sina Aleksandra Obrenovića.
7. marta 1945. formirana je zajedinička vlada od predstavnika kraljevske vlade i Titovog pokreta.
9. marta 1953. donet je Zakon o zemljišnom maksimumu koji je određen na 10 hektara. Tada je započet proces rasformiranja seljačkih radnih zadruga i konačno napuštena kolektivizacija sela.
9. marta 1991. velike demonstarcije u Beogradu protiv Miloševića, posebno njegovog monopola na medije.
10. marta 1991. počeli studentski protesti na Terazijama, koji su trajali do 14. marta. Lideri tih protesta kasnije su bili na vlasti, neki i ministri, drugi rukovodioci, pa se ispostavilo da je lakše demonstrirati nego raditi.
11. marta 1943. u Gornjem Vakufu i kasnije u Zagrebu su pregovarali Nemci i partizani. Kad su četnici pregovarali sa Nemcima to je dokaz kolaboracije, kad je to činilo partizansko vođstvo to su samo „martovski pregovori“, koji su inače dugo bili skrivani od javnosti.
11. marta 1981. studentske demonstarcije u Prištini. Počelo je od uslova u menzi do darivane nezavisnosti 2008. godine.
11. marta 2006. u ćeliji haškog tribunala preminuo je Slobodan Milošević
12. marta 2003. u Beogradu ubijen premijer Zoran Đinđić ispred zgrade Vlade Srbije.  Neposredni izvršioci ubistva osuđeni, a prava i stvarna pozadina ubistva i dalje tajna.
13. marta 1912. potpisan je ugovor Srbije i Bugarske kojim je predviđeno proterivanje Turaka sa Balkana, ali i podela Makedonije.
13. marta 1946. u istočnoj Bosni uhvaćen je general Draža Mihailović, koji se uspešno skrivao od 1944. kada je Srbija oslobođena od Nemaca. Danas se opet jedan general skriva, a juri ga čitav zapadni svet i domaće službe.
13. mart 1962. amnestirano je preko 150.000 jugoslovenskih građana u emigraciji i oko 1.000 političkih zatvorenika u zemlji.
15. marta 1969. na 9. kongresu SKJ izvršena je federalizacija i partije. Kohezioni faktori ostali su samo JNA i Tito.
15. marta 1981. pod još nerazjašnjenim okolnostima izgoreli su konaci u Pećkoj patrijaršiji.
15. marta 1999. pregovori u Rambujeu, koji su SAD poslužili kao alibi za napad na Srbiju.
16. marta 1962. vrh KPJ je prvi put raspravljao o nacionalnom pitanju kada nije postignuta saglasnost. Krenulo se u pravljenje Jugoslavije bez Jugoslovena i jačanje suverenosti republika i pokrajina. Taj proces je ozvaničen razbijanjem zemlje.
17. marta 2004. pod zaštitom NATO snaga Albanci su dovršavali proces etničkog čišćenja i zatiranja srpskih tragova na Kosovu i Metohiji. I nikom ništa.
17. marta 1902. propao je pokušaj puča pristalica dinastije Karađorđevića, ali nešto više od godinu dana kasnije svrgnuta je dinastija Obrenovića.
19. marta 1971. potpisan je Trgovinski sporazum sa Evropskom zajednicom. Dakle mi smo bili sa njima još daleke 1971. a danas nas neprestano ucenjuju.
24. marta 1999. samo za nedelju dana posle pregovora su se spremili NATO saveznici da napadnu SRJ, bombarduju vojne i civilne objekte širom zemlje, pokrenu mase albanskog stanovništva na bežaniju koja je kasnije pripisana srpskim vojnim i policijskim snagama i koja je ušla kao sudska istina u presudama političkom i vojnom rukovodstvu Srbije u Hagu. Ožiljci od bombardovanja vidni su na svakom koraku, civili koji su poubijani namerno kao što je voz u Grdeličkoj klisuri, vojnici i policajci, nisu dobili nikavu satisfakciju. Njih nema, a mi se sve vreme izvinjavamo Amerikancima, koji su nas bombardovali.
25. marta 1991. tajni sastanak Tuđman - Milošević u Karađorđevu, na kome je navodno dogovorena podela Bosne i Hercegovine.
26. marta 1913. palo Jedrene u zajedničkoj akciji bugarskih i srpskih jedinica predvođenih vojvodom Stepom Stepanovićem.

Tokom marta 1917. u Pustoj Reci, Jablanici i Toplici buknuo je ustanak protiv okupatora izazvan akcijom regrutovanja srpskih mladića u bugarsku vojsku. Osveta bugarskih i austrougarskih okupatora bila je drastična, preko 20.000 ljudi je na ovom prostoru stradalo, a danas su ti prostori ne samo u ekonomskoj već i u etničkoj depresiji.
26. marta 1984. razočarani komunista i poznati pisac Branko Ćopić izvršio je samoubistvo.
27. mart 1941. je značajan datum jer je u dva dana došlo do drastične promene politike u zemlji, što je rezultiralo njenim zločinačkim i surovim kažnjavanjem već 6. aprila, bombardovanjem uglavnom srpskih gradova. Takva kazna zadesiće Srbiju i 1999. sada od združenih snaga pod firmom Nato, kada je opet zbog politike i odbijanja ultimatuma Srbija zločinački bombardovana, a civilne žrtve eufemistički označavane i opravdavane kao kolateralna šteta.
28. mart 1989. proglašeni su amandmani na Ustav Srbije kojima je Srbija iz tri dela ponovo postala cela.
30. marta 1909. posle pritiska velikih sila Srbija je bila primorana da prizna austrougarsku aneksiju Bone i Hercegovine.
30. marta 1975. osam profesora Beogradskog univerziteta izbačeno sa posla zbog kritičkih stavova.


Izvor: Novosti