Otvaranjem ove teme nije mi cilj da opravdavam zlocine koje su cinile clanice Trojnog pakta. Za ove zlocine niko nikad nije odgovarao, a radi se o milionima mrtvih, silovanih, opljackanih... Pa se zbog toga pitam u cemu je razlika izmedju Hitlera koji je ubijao zbog svojih ciljeva i Saveznika ciji su zlocini sada kada pogledamo mozda i suroviji od zlocina sila Osovine. Da li je pobednicima bas uvek dozvoljeno da pisu svoju istoriju onako kako njima odgovara.



Jedan od mozda najpoznatijih zlocina od strane Saveznika i jedan od retkih o kome je bilo diskusije u javnosti kasnije. U danima izmedju 13. i 15. februara 1945. grad je potpuno unisten. U napadu su bile kriscene posebne bombe da broj civilnih zrtava bio sto veci. Nemacke procene zrtava se krecu od 50 000 - 100 000 dok su Saveznici posle rata najcesce spominjali cifru od oko 20 000.



Ovaj dogadjaj je za mnoge nepoznat, kada se govori o Japanu i Drugom Svetskom ratu svi se uvek prvo sete Hirosime, a mnogi ne znaju da je Tokijo pretrpeo gotovo ista razaranja kao i Hirosima. Grad je bio potpuno unisten, procenjuje se da je poginulo preko 100 000 ljudi dok su milioni ostali bez kuca. Istu sudbinu su doziveli i mnogi drugi Japanski gradovi. Amerikanci su u Japanu primenjivali takozvano "Tepih bombardovanje"

Zlocini Sovjeta

Sovjeti su na svim teritorijama koje su oslobadjali od Nemaca vrsili zlocine. Cak je i u Jugoslaviji poznato da je bilo dosta slucajeva silovanja. Zajedno sa drugim saveznicima su potpuno unistili Berlin. Prilikom okupacije Berlina procenjuje se broj od oko 125 000 mrtvih civila i oko 100 000 silovanja. Veliki broj ljudi, uglavnom nemaca je odvedeno u Staljinove logore odakle se vecina nije vratila.


U italiji nije bilo toliko masovnog stradanja civilnog stanovnistva kao u Nemackoj i Japanu, ali je bilo dosta "manjih" zlocina. Verovatno najgori od svih jeste onaj koji se dogodio posle jedne od bitaka za Monte Kasino kada Saveznici, pre svega Francuske trupe medju kojima bio veliki broj arapa iz Maroka silovali i ubili oko 12 000 ljudi, uglavnom zena i devojcica u oblasti oko grada Frazinonea. Silovanja su oglavnom bila vrsena od strane Marokanaca koji su se u Italiji borili pod francuskom komandom.



Verovatno nastrasniji, najbezobzirniji i najsuroviji zlocin Drugog Svetskog rata. Vrhunac genocida koji je Amerika sprovodila nad japanskim narodom. Od 250 000 ljudi koji su ziveli u Hirosimi 140 hiljada je poginulo istog trenutka, dok se procenjuje da je isto toliko poginulo od posledica radijacije.

Pa  gledaj uvek stoji da pobednici pisu istoriju i tako traje odredjeni period ali ipak na kraju se sazna prava istroija mislim da drustvo jos nije spremno da tako nesto dokaze, jos uvek ima ljudi koji ne bi verovali u to a masa je tih, nedela su cinjena svakako, uglavnom su to bile odmazde na nedela clanica Trojnog pakta, i to se verovatno i tada pominjalo ali verovatno u kontekstu da je tako moralo biti i da je to samo odbrana, za atomskom bombom se nije moralo posezati, moglo se lakse to odraditi, ali sta da se radi, ko zna kako bi ko postupio u takvim situacijama kada je veliki pritisak na tebe, pa zamisli hiljade roditelja cija su deca nastradala na Perl Harboru od strane japanaca-kamikaza kako je u tom trenutku njima moglo da bude lakse osim ako bi se uradila odmazda, druga svest je tada bila, rat je surova stvar i moze da promeni coveka iz korena !

Damn those allies ..... 

Zlocin iz osvete za mene licno nije toliko strasan koliko je zlocin gde neprijatelj hoce da demostrira svoju silu i kada na taj nacin pokusava da unisti moral. Japanci ni jednom nisu napali americke civile iako su posle napada na Perl Harbor bili u mnogo boljoj vojnoj poziciji od Amerike i da su hteli bez problema su mogli da priblize svoje nosace blizu ameirickog kopna i da bombarduju americke gradove, ali to ipak nisu ucinili. Za razliku od japanaca koji nisu ubili ni jednog americkog civila, amerikanci su ubili na milione japanskih civila, a o unistenoj imovini i da ne govorimo.
Jedan od razloga zasto je Hirosima izabrana za atomsku bombu je bio taj sto je to bio jedan od retkih gradova u celom Japanu koji nije pretrpeo vece razaranja od bombardovanja. Tako da su hteli da na najstrasniji moguci nacin pokazu moc svoje nove bombe.
Ako su rusi i imali neko opravdanje za zlocine koje su cinili u Nemackoj koje su opravdanje imali Amerikanci da na primer posle bitke za Okinavu siluju na desetine hiljada zena. Mnoze zene su izvrsavale samoubistvo da bi izbegle sramotu da budu silovane, a mnoge su se ubijale posle silovanja od sramote.
Ja najvise kritikujem Ameriku od svih drzava pobednica koje su cinile zlocine (a sve su ih cinile) iz razloga zato sto smatram da su oni imali najmanje prava da to rade i zato sto mislim da Americko izivljavanja prema ostatku sveta pocinje upravo od Drugog svetskog rata kada su postali glavna vojna sila.

Amerika je imala i drugi nacin da okonca 2. svetski rat, kopnenom invazijom Japana, medjutim ti bi odnelo mnogo vise zivota nego sto su odnele 2. atomske bombe , i mislim da se to ne moze svrstati pod zlocin.Iako je svakako grozno .

Значи ови други су будела што ратују ?

Drugacije i mirnije je moglo se staviti do znanja Japancima da je zavrseno i da nemaju sanse, ali Amerima se zurilo i hteli su nesto novo da probaju ali tada ih nije niko mogao osudjivati jer je sve bilo za dobrobit svih naroda, danas je drugo vreme oni to priznaju kao svoj zlocin kurac-palac izvinjavaju se Japancima i to je to...

Невозможно!

Japanci drugacije razmisljaju. Nisu oni evropski narod pa da se predaju tek tako.

Drugi nacin za brzi kraj rata nije postojao , rekao sam u 1. postu , postojala je ta mogucnost kopnene invazije , ali koliko bi to kostalo i jedne i druge....Japanci su ludi 

A niko ne spominje savezničko bombardovanje Srbije i Crne gore?  

Pa jebes ga onda neka ispastaju kad su tvrdoglavi...

---

Pa ispada da je ovako kako je bilo najbolje resenje i za Japance i Saveznike, posto bi gubitci bili samo veci...

Da,kada bi se gledala statistika.

Pa ta statistika je realna, Japanci ne bi imali sanse protiv ostatka sveta, tako da je realno, statisticki ovo najbolje resenje, a mozda je jedino bilo bolje resenje da se pregovara i da se Japancima da neka teritorija i tu bi bili bez bilo kakvih velikih ljudskih gubitaka, ali to je samo domen teorije posto na to tesko da li bi bilo koja strana pristala...

Bitnije je reci sta se dogodilo posle bacanja 1. bombe. Pocelo je nuklearno doba , svaka mocnija drzava je zelela da se docepa  tih bombi, pa smo 80-ih mogli imati i 3. svetski rat , samo sto bi ovaj bio katastrofalniji nego 2 prosla.

Japan je pred kraj rata bio potpuno unisten, gradovi razruseni, vojska unistena, privreda nije postojala, ljudi bukvalno nisu imali sta da jedu, ali cak ni tada nisu hteli da se predaju. Mada danas ima nekih prica da su pojedinci u Japanu predlagali da se pokusa da se potpise mir. Sa druge strane bilo je samo pitanje vremena kada ce se Rusi, a mozda i ostali ukljuciti u rat. Japan u svakom slucaju nije imao sanse.
E sad se postavlja pitanje da li je bolje baciti 2 atomske bombe i ubiti 300, 400 ili 500 hiljada civila i tako prekinuti rat ili ici kopneno gde bi mozda poginulo i milion vojnika. Neko ce reci bolje je da pogine 500 hiljada ljudi nego 1 milion, ali to onda znaci da su civili, zene i deca sasvim legitimna meta u ratu. Plus treba imatu u vidu cinjenicu da Japanci nisu ni jednom napali americke civile.
Napad atomskom bombom je bio samo jedna demonstracija sile.

'Ajd prva atmoska bomba još kako tako. Opravdanja tipa bolje par tisuća civila, nego milijun i vojnika i civila tu i stoje.

No drugu je već moralno i humano teško opravdati.

bez namere da pravdam upotrebu atomskih bombi, ali cini mi se da svi zaboravljate kako su izgledali saveznicki ratni zarobljenici koji su imali prilike da uzivaju u japanskom gostoprimstvu.

mnogi takodje tvrde da japanci nisu ubili nijednog americkog civila, mada je nemoguce da ih nije bilo na Filipinima, tako da stvarno ne znam odakle ta tvrdnja. ali, cak i da je to istina, ne treba zaboraviti da su postojali i civili u singapuru, malaji, kini, koreji... ko god  je makar malo upoznat sa ratom na pacifiku zna kako su lepo  prosli isti ti civili.

a na stranu sve ono sto se dogadjalo u sssr. kad malo razmislim, uopste mi nije jasno zasto su rusi ostavili u zivotu i jednog jedinog nemca!
o situaciji u jugoslaviji, poljskoj, ceskoj i sl. da i ne govorim.

ono sto hocu da kazem je da je ww2 bio totalni rat, ali i da je bio rat izmedju Dobra i Zla i da mi je drago sto se zavrsio takokako se zavrsio bez obzira na sve

Ta prica o upotrebi atomske bombe, da ne bi poginulo ne znam koliko vojnika, je odavno postala smesna. To bi moglo proci da je bacena samo jedna.

Te bombe su bile demonstracija ciste sile i nista vise od toga. Demonstracija japanskom narodu, a i Sovjetima, da im se pokaze ko je glavni.

Japan bi pao i tu nema nikakve dileme. Crvena Armija ih je vec napala u Mandzuriji i postalo im je jasno da kad nisu mogli protiv Amerike, tek nece moci protiv Amerike i Sovjetskog Saveza zajedno.

Da li je zločin saveznika bilo i bombardovanje Srbije na Vaskrs 1944. godine i zašto ne bismo malo to iskomentarisali? Ja lično mislim da je bio zločin. Evo malo podataka sa Wikipedije

Savezničko bombardovanje Srbije i Crne Gore u Drugom svetskom ratu trajalo je od 20. oktobra 1943. do 17. septembra 1944. godine.

Anglo-američki saveznici su više puta bombardovali naseljena mesta i komunikacije u Srbiji i drugim delovima Jugoslavije, u kojima je poginulo ili ranjen veliki broj civila i pričinjena znatna materijalna šteta.

Bombardovanje je uglavnom izvođena tokom dana, ali je bilo i noćnih bombardovanja koje je izvodila 205. grupa RAF-a.

Prvi je na meti zapadnih saveznika bio Niš, koji je bombardovan 20. oktobra 1943. godine, a zatim još 15 puta; Beograd 11 puta; Zemun i Alibunar po 4 puta; Novi Sad 3 puta, Smederevo, Ćuprija i Popovac kod Paraćina po 2 puta, Sremska Mitrovica, Ruma, Veliki Bečkerek (Zrenjanin), Kruševac, Peć, Kragujevac, Kovin, Pančevo, Velika Plana, Prijepolje, Kuršumlija, Prokuplje, Vučje, Lebane, Grdelica, Leskovac, Podujevo, Raška, Stalać, Kosovska Mitrovica, Priština i drugi.

Posebno je zapamćeno bombardovanje na Vaskrs 1944. godine - najpre su 15. aprila, na Veliku subotu američki bombarderi napali Niš. U prvom savezničkom bombardovanju poginulo je 700 građana Niša a od toga 150 radnika samo u Železničkoj radionici u Nišu. Bombardovanje su izvele 446, 447. i 448. bombarderske eskadrile - 321. bombarderske grupe - 12. vazdušne komande Ratnog vazduhoplovstva Sjedinjenih Američkih Država.

Sledeće bombardovanje Niš je zadesio 30. marta 1944. godine. Izvlačenje mrtvih i ranjenih trajalo je 7 dana. Treće bombardovanje usledilo je 5. aprila 1944. godine kada je oštećen i Saborni hram.

Na prvi i drugi dan Uskrsa 16. i 17. aprila 1944. godine razaran je Beograd. Život je izgubilo 2.000 ljudi, žena i dece, a teže i lakše je ranjeno oko 5.000 Beograđana. Potom slede bombardovanja 24. aprila, 7. maja, 18. maja, 6. juna, 3. jula, 3., 6., 8. i 18. septembra.

Najteže bombardovanje doživeli su stanovnici Leskovca koji su saveznici 6. septembra 1944. godine sravnili sa zemljom, od 28.000 stanovnika život je izgubilo 6.000 ljudi, žena i dece.

I jedan post sa foruma Krstarice:

Београд је пре 66 година на Ускрс бомбардовала савезничка авијација у Другом светском рату. У нападу учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено више од 1.500 тона бомби.

ускоро се навршава 66 година откако је Београд у Другом светском рату, на православни Ускрс 1944, бомбардовала "савезничка" авијација, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију.

Евидентирано је да је погинуло 1.160 српских цивила, као и 18 Немаца, али тачан број никада није утврђен, док је у бомбардовању рањено 1.400 становника престонице.

У нападу је учествовало на стотине бомбардера, а првог дана напада на Београд бачено је више од 1.500 тона бомби, чији су "теписи" широко захватали стамбене четврти.

Никакве праве селекције циљева очигледно није било, па су разаране болнице, а породилиште у Крунској улици је до темеља разорено.

У згради данашњег Завода за заштиту здравља студената у то време су се налазили Градско породилиште и Станица за хитну помоћ и, према доступним подацима, у бомбардовању су настрадале 22 породиље и 22 новорођенчади млађих од осам дана и две породице које су им биле у посети.

Погођени су и једно обданиште, трг Славија, Немањина и Дечанска улица, Бајлонијева пијаца, Пашино брдо, Зелени венац, Железничка станица, Народно позориште, Сењак и улице Милешевска, Кнез Михајлова, Краљице Наталије, Милоша Великог и Сарајевска.

У "савезничким" бомбардовањима Београда од 16. априла до средине септембра 1944, погинуло је, према проценама, више од 4.500 становника престонице, која је од Ускрса 1941. до краја Другог светског рата



„Од Енглеза они се надаху слободи, не знајући да та нада право у смрт води”. Овај, помало скривени натпис са београдског Новог гробља подсећа на један, данас готово заборављени догађај – савезничко бомбардовање Београда које се догодило пре тачно 64 године, на православни Васкрс 16. и 17. априла 1944.

Подсетимо, тог 16. априла освануо је леп, пролећни дан. Била је недеља, први дан православног Васкрса, па су улице и храмови били пуни људи. А онда се, на небу изнад града појавио велики број авиона Б17 и Б24 познатијих као „летеће тврђаве”. Они су и раније прелетали Србију на свом путу према Румунији где су бомбардовали нафтне платформе, тако да на њих у почетку нико није обраћао велику пажњу.

Али, овога пута мета „летећих тврђава” био је Београд на који су, убрзо почели да падају теписи бомби. Оне су погодиле све делове града, па су тог и наредног дана страдала читава стамбена насеља (укључујући и Пашино брдо, радничко предграђе у којем није било војних циљева), као и породилиште у Крунској, Болница за унутрашње болести, дечји домови у Звечанској и Млетачкој улици, школе, цркве, па и логор Старо сајмиште, где је смрт нашло 60 логораша. Сматра се да је у бомбардовањима 16. и 17. априла погинуло око 1.500 Београђана, тако да је, по последицама оно било погубно као и нацистичко из 1941. године.

Београд је поново био мета „савезника” 18. маја, као и 6. и 8. септембра, а њихови авиони разарали су и друга места. Посебно тешко страдао је Лесковац, а бомбардовани су и Ниш, Смедерево, Краљево, као и градови у Црној Гори, пре свих Подгорица и Никшић.

Зашто су савезници бомбардовали градове у Србији? Око тог питања историчари ни данас не могу сасвим да се усагласе. Свако бомбардовање, кажу стручњаци, има свој економски, војни и политички циљ. Војни циљ у овом случају могао је бити уништавање појединих фабрика које су радиле за Немце и пресецање комуникација пред очекивано повлачење немачких трупа из Грчке. Политички циљ био је, по мишљењу већине историчара, показивање премоћи у ваздуху, али и давање подршке једној од страна у рату у Југославији (у овом случају партизанима). С тим у вези неки историчари сматрају да су мете и циљеви бирани уз сагласност Врховног штаба, па и Тита лично, док други кажу да за то нема доказа.

Наравно, било би неозбиљно тврдити да су 1944. бомбардовани само српски градови. Страдала су (додуше у мањој мери) и друга места са простора бивше Југославије, попут Задра, као и градови у Француској, Румунији... Али, то не умањује значај и трагику ових догађаја, које су пратила велика разарања, мали губици окупатора, као и одређена симболика, попут циничне пароле „Срећан Ускрс” која је, тврде неки од сведока, нађена на једној неексплодираној бомби.

Могу ли се из ових догађаја извући и неке поуке применљиве у наше време? Ма колико то изгледало необично, због промењених историјских околности стиче се утисак да донекле ипак могу. Једна од главних поука могла би бити да нема вечних савезника, да „велики играчи” на светској сцени углавном воде рачуна само о својим интересима и да се, у склопу њих, позиција, а тиме и судбина малих народа лако може преокренути.

С тим у вези намеће се и питање (које је данас, такође, веома актуелно) да ли је у тешким ситуацијама паметније поступати онако како најјачи кажу (што неки наши суседи, изгледа одавно примењују) или је боље остати веран својим идеалима и принципима без обзира на жртве. На то је питање много теже одговорити, а трагичне жртве, попут оних из савезничког бомбардовања дају аргументе и „прагматичарима” и „идеалистима” за њихове тврдње. Оно што, међутим, можемо је да тим жртвама, данас бар запалимо свећу.

Broj žrtava:

Po nemačkim izvorima poginulo je 1.160 Beograđana, 343 nemačkih i 96 italijanskih vojnika, od toga 250 nemačkih vojnika na glavnoj železničkoj stanici, a u skladištu Banovo Brdo 46 Nemaca i 96 Italijana. Povređeno je preko 5.000 civila. Preliminarni podaci do kojih je došla Jugoslovenska vlada u izbeglištvu govorili su o oko 3.000 žrtava u Beogradu i 1.200 u Zemunu. Arhivska građa u Zemunu govori o 154 poginula i sahranjena čoveka. Po podacima beogradskih groblja, sahranjeno je 453 identifikovana leša, 104 neidentifikovanih muških, 93 ženskih i 28 dece (ukupno 668).

Naravno da je ogroman zlocin.....to bombardovanje je upravo i bila opomena Titu da razmisli jos jednom o previse bliskoj saradnji sa Staljinom!
A sto se atomke tice-i jedna i druga su bile pretnja komunistima da 'olade,jer je tada Staljin dao gas,a uopste nije planirao da se zaustavlja u Berlinu(u pola Berlina)...

Važi. Pazi da nije. Što nisu sravnili sa zemljom Zagreb ili Ljubljanu? Tamo ni jedna bomba nije pala. To je čisto uništavanje srpstva, kao i Sremski front, masovna ubistva posle 1945., NDH.
Kada će ljudi shvatiti da su većinom svi radili zajedno. Velike su to igre. Na žalost, sve preko naših leđa.

Kakva opomena Titu? U vreme bombardovanja, partizani još uvek nisu prešli drinu. Upravo nakon toga, ulaze partizani i uz pomoć sovjeta (tačnije, bez njih ne bi ništa uradili) potiskuju Nemce koji bi se, uzgred budi rečeno, zbog opšte situacije i njihovog položaja u Evropi, ionako povukli sa Balkana, kao što su to uz manje sopstvene žrtve i uradili. Bombardovanje Srbije na uskrs 1944. godine i Sremski front su zapravo izmišljeni radi pokolja Srba. Jer Srbi nisu bili pristalice komunista i malo njih ili gotovo niko nije ni znao ni ko je Tito i kako on izgleda. Sam Tito je po ulasku u Srbiju rekao da se tu moraju ponašati kao okupatori. O tome koliko je nevinih ljudi pobijeno bez suda i bilo kog razloga, od strane komunista, otkriva se tek u poslednje vreme. Tačnije javno se priča ono što se odavno znalo.

vi kazete da su atomske bombe bile demonstracije sile koju je amerika posedovala u to vreme  , a niste se zapitali da li su japanci vrsili neke zlocine .   Predlazem da pogledate makar trejler filma Filozofija noza gde je u nekih 2 minuta prikazano samo deo zlocina o kojima se jako malo zna .   Japanci su pravili karantine po kini i isprobavali razna hemijska i bioloska oruzja koja su po pravilu ratovanja zabranjena posle prvog svetskog rata , tako da nemamo prava da zalimo japance sto su bacene dva atomske bombe na njih .   Mislim da je bolje sto se rat tako zavrsio nego da su japanci krenuli sa upotrebom tih bojnih otrova i bioloskog oruzija , rat bi potrajao jos mozda nekih 5-10 gidna i bilo bi mnogo vise zrtvi nego u te cetri godine koliko je trajao rat .