Srpska dinastička porodica Karađorđević tužiće Crnu Goru Sudu za ljudska prava u Strazburu, pošto ne odmiče sa mrtve tačke spor oko njihove imovine koju potražuju od susedne republike: kuća na Cetinju u kojoj se rodio kralj Aleksandar, dvorac "Leskovac" u Rijeci Crnojevića i letnjikovac u Miločeru i hotel "Kraljičina plaža".
- Sud za ljudska prava poslednja je instanca koja nam je preostala u traženju pravde i verujem da će imovina koja je "ostala" u Crnoj Gori biti vraćena ili će Karađorđevići biti obeštećeni, kako se nagoveštava iz ove republike - kaže Đorđe Đurišić, jedan od advokata Karađorđevića.
Za porodicu Karađorđević nije isto da li će im biti vraćena imovina predaka ili isplaćen novac. Kuća na Cetinju, u kojoj se rodio Aleksandar, jednostavno za njih nema cenu.
- Emocije za ostavštinu predaka su važne, ali ako se ona ne može izdejstvovati iz bilo kojih razloga, onda je pravno i moralno logično da se oni bar obeštete... Do sada su sva njihova razmišljanja o imovini Karađorđevića bila na političkom, a ne na pravnom planu - veli Đurišić.
Dok su u Crnoj Gori zaštitnici "državne imovine" tražili rupe u zakonu kako bi odložili neminovno - povraćaj imovine, ni na strani Karađorđevića nije bilo sve usaglašeno. Porodica nije jedinstveno pokrenula postupke pred sudovima. Članovi familije iz nasledstva kneza Pavla, na primer, pokrenuli su postupke pred nadležnim crnogorskim organima, koji su ih, uzgred budi rečeno, odbili. Takođe, i sud u Strazburu je odbio zahtev princeze Jelisavete Karađorđević, koja u Beogradu ima status "podstanara".
I njen brat Aleksandar, koji živi u Parizu, za vraćanje očevog dvorca na Brdu kod Kranja u Sloveniji, posle četiri godine dobio je odbijenicu u Strazburu. Taj sud je saopštio da se ne bavi ovakvim predmetima.
- Pravno gledajući - pojašnjava Đurišić - nije na kraju krajeva ni važno da li oni nastupaju jedinstveno ili odvojeno. Nije bitno šta će se između njih odigrati i kako, to je njihova stvar.
Kneginja Jelisaveta traži da joj Vlada Srbije vrati vilu "Crnogorka" u Beogradu, koja je do raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore bila rezidencijacrnogorskih zvaničnika u Beogradu. Ta vila, koju su za "predstavljanje" koristili crnogorski predsednik i premijer Filip Vujanović i Milo Đukanović, ispražnjena je posle raspada državne zajednice i, prema dogovorenoj teritorijalnoj podeli imovine, sada je u vlasništvu vlade u Beogradu. Jelisaveta traži vraćanje vile jer je do nacionalizacije posle Drugog svetskog rata, kada je postala jedan od rezidencijalnih objekata nekadašnje Jugoslavije, bila vlasništvo njene majke Olge Karađorđević, ali traži i sve pokretne stvari koje se nalaze u dvoru na Dedinju, a koje su pripadale njenim roditeljima. Reč je o portretima kneza Pavla i kneginje Olge, porcelanu, nameštaju, tepisima...
Javnost u Srbiji sa podozrenjem gleda kako bivše jugoslovenske republike izbegavaju vraćanje imovine Karađorđevićima, ali i država Srbija moraće da učini isto.
- Kada Srbija donese zakon o restituciji, Karađorđevići će morati da dokazuju svoje pravo nad vlasništvom koje potražuju! Prvi korak za svu kraljevsku imovinu, koja se nalazi u republikama bivše SFRJ, biće sukcesija. Kada se utvrdi šta kojoj republici pripada, odnosno pojedincima, imovina postaje državna ili privatna - kaže advokat Toma Fila. - Imovina koja je nacionalizovana u Srbiji, Sloveniji ili bilo gde, trebalo bi da im bude vraćena.



Do sada jedini ustupak Karađorđevićima napravila je Vlada Srbije, koja je 2001. godine donela olduku da se Beli i Stari dvor na Dedinju daju na korišćenje princu Aleksandru kao starešini kraljevskog doma i drugim članovima doma Karađorđevića. Kada bude donesen zakona o restituciji, biće regulisano i pitanje vlasništva nad dvorskim kompleksom na Dedinju površine od oko 130 hektara.



Najlukaviji su bili Slovenci. Oni su ustavom propisali zabranu povraćaja imovine. Njihov Zakon o restituciji isključio je kraljevsku porodicu s obrazloženjem da se članom 81. Ustava ne daju prava na povraćaj imovine porodici Karađorđević. U pravnim barikadama Slovenci se pozivaju na Ukaz o oduzimanju državljanstva i konfiskaciji celokupne imovine Karađorđevića koju je donela Skupština FNRJ 1945. godine.

Izvor: Novosti

Ma Slovenci su najpodliji narod na planeti