Slobodan Vučetić
Zločin i kazna
01.06.2007


Posle tri i po godine dugog suđenja, 23. maja 2007. izrečena je prvostepena presuda za ubistvo predsednika Vlade Srbije dr Zorana Đinđića. Prvo osećanje povodom izricanja presude bilo je olakšanje što je do nje, najzad, došlo i što je pravda zadovoljena izricanjem najstrožih, odnosno zasluženih kazni. Izuzetno složeno suđenje za ubistvo premijera Đinđića trajalo je, doduše, veoma dugo, iz poznatih i, uglavnom, opravdanih razloga. To je izazivalo raznovrsne javne, pretežno političke i medijske komentare i sumnjičenja da se na sudsko veće vrše pritisci iz vladajućih političkih krugova. A upravo su najčešći kritičari sporog toka suđenja objektivno sami vršili nedopustiv pritisak na sudsko veće, time što su u protekle tri i po godine preko jednog broja, pre svega elektronskih medija, organizovali svojevrsno uporedno suđenje u ovom predmetu. I to ne samo optuženima, već i političkim protivnicima koje su otvoreno sumnjičili da su inspiratori i pokrovitelji zločina. Pri tom su veoma važni svedoci iz bivše vlade DOS-a prvo svedočili u medijima, pa zatim u sudu, objavljivani su sudski spisi i snimci koji su službena tajna i pravno nevalidni kao dokaz. Sve to je bilo vršenje grubog pritiska na sud.

Najteži prigovor na ishod suđenja, uz načelnu podršku izrečenim presudama, izneli su vrh LDP koalicije i advokati oštećenih tvrdnjom da suđenje i presuda nisu dali odgovor na ključno pitanje, a to je ko su inspiratori zločina i politički pokrovitelji i zaštitnici njegovih operativnih organizatora i izvršilaca. Imajući u vidu činjenicu da je nesumnjivo reč o političkom ubistvu, sasvim je opravdano zalaganje da se sudski rasvetli politička pozadina ovog teškog zločina. Ali u to pitanje, po zakonu, sudsko veće nije moglo ulaziti jer ono uopšte nije bilo obuhvaćeno optužnicom.
U vezi sa samim zločinom i onim što mu je prethodilo, dovelo do njega i usledilo iza toga, nužno se nameće nekoliko pitanja.

-Prvo je zašto posle faktički oružane pubune JSO nije pokrenut krivični postupak protiv njenih organizatora i eventualnih političkih inspiratora.

-Drugo pitanje je kako je, po čijem političkom nalogu, protivzakonito pušten iz pritvora D. Spasojević i zašto nije krivično odgovarao za otmicu M. Miškovića.

-Treće pitanje je zašto, po čijem političkom nalogu se protivzakonito odustalo od optužnice protiv M. Ulemeka za krivična dela u kafeu „Stupica“. Da su tada bili krivično procesuirani i osuđeni M. Ulemek i D. Spasojević, nesumnjivo ne bi bilo atentata na Z. Đinđića.

-Četvrto pitanje, koje i danas među policijskim, sudsko medicinskim i drugim stručnjacima izaziva vrlo ozbiljne sumnje, jeste zašto su ubijeni, umesto da budu živi uhvaćeni (ako su već bili opkoljeni od strane jakih policijskih snaga u kući u Meljaku) Spasojević i Luković. Kome to, politički i lično, nikako ne bi odgovaralo njihovo svedočenje?

-Peto pitanje je ko je naložio i kome je lično odgovaralo da se minira famozna vila u Šilerovoj kao potencijalni izvor važnih dokaza i informacija.

-Šesto pitanje je zašto neposredno posle ubistva premijera nisu uhapšeni, odnosno zašto su pušteni na slobodu, ako je bilo dokaza protiv njih, eventualni politički inspiratori ubistva i zaštitnici ubica. Ako su tada javno govorili, a i sada govore, tadašnji zvaničnici DOS-ove vlade, da je to bilo neposredno okruženje V. Koštunice, zašto se tada odustalo od krivičnog progona. Ovo tim pre što su u toku vanrednog stanja dekretom v.d. predsednika republike na čelna mesta u sudstvu i tužilaštvu postavljeni podobni partijski kadrovi.To nikako ne znači da i danas ne treba učiniti sve da se dođe do imena i pokrene krivični postupak protiv političkih inspiratora i naručilaca ubistva Z. Đinđića ako ih je bilo.
Takođe, trebalo bi otvoriti istragu i o tome ko je u policiji i politici Srbije odgovoran za puštanje iz pritvora Bagzija, člana zemunskog kriminalnog klana, posle pokušaja atentata na Z. Đinđića kod hale „Limes“, u februaru 2003. Tada je on, i pored upozorenja pripadnika obezbeđenja pokojnog premijera da je reč o pokušaju atentata, pritvoren zbog falsifikovanja službene isprave, za šta pritvor traje do osam dana, pa je posle pet dana pušten na slobodu. A onda je odgovornost, bez ikakvog osnova, svaljena na predsednika IV opštinskog suda i čelnike Vrhovnog suda kako bi bili smenjeni ili prinuđeni na ostavke! Umesto da bude pritvoren zbog pokušaja atentata na premijera, čime bi, verovatno, bilo sprečeno njegovo ubistvo, Bagzi je pušten na slobodu, pa je, zajedno sa svojim šefovima, nastavio sa pripremama atentata. Na kraju je stekao status ključnog svedoka saradnika, a u međuvremenu su, delom i zbog nemara policije, ubijena dva svedoka saradnika.
ceo tekst na http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=4867

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dobar tekst S.Vucetica i odlicna pitanja za vrhusku DOS-a, a posebno za Cedu, Bebu, Batica, Koraca i ostale likove koji danas optuzuju i napadaju druge ljude za sve u vezi atentata (naravno da bi oprali sebe).
Jel ima neko od vrlih LDP-ovca sa foruma da odgovori bar na neko od ovih pitanja?

nagore što neke stvari nikada nećemo saznati, ja ne mogu da verujem da su legija i ostali bili dovoljno "jaki" da to sami organizuju

zato sto posle slobe, sve sto nije bilo mafija je bilo slabo.
pa tako i drzavne institucije.
vlada, ministarstva.
vecina telohraniteljapo ministarstvima su bili iz JSO(oko 80% od ukupnog broja)
to je bio dogovor jos od 5. oktobra. da ljudi iz JSO ostanu na polozajima.
JSO je tada bio jaci od drzave, naravno, ne sam, imo jee podrsku Kostunice i dela vojske kojim je DSS upravljao.

to se ne radi na brzaka jer moze mnogo ljudi da izgine.
11. marta je Djindjic dosao u mogucnost da skine iz DB-a kostunicine ljude i naredio tuziocu i vrhu policije i vojske da se krene u akcije, znamo sta se dalje desilo.


odgovor imas u okviru odgovora na prvo pitanje.


netacno, samo bi pored Djikija jos mnogi drugi stradali.
tada je drzava jos bila slabija od DSS+JSO

u zurbi, i panici, akcija je traljavo izvedena.
znalo se da su kriminalci vec 4 dana u kuci a da veoma cesto menjaju polozaje.
vremena je ponestajalo.
teorijski su na mapama nasli kucu ali u toku noci, opkolili su pogresnu kucu.
vlada je rekla da ne smeju biti ubijeni pa i po cenu da specijalci izgube i nesto svojih ljudi.
to se specijalcima nije svidelo.
elem, upali su u pogresnu kucu uz dreku i viku, i naravno, probudili komsije, koje su btw. imali automatsku pusku i bombu pri sebi.
doslo je do paljbe i...zavrsilo se kako se zavrsilo.


ovo i mene interesuje.
cinjenica je da je bulatovic umesan, ali se ne zna do koje mere, a i cinjenica je da je i tada bio, a i sada je uticajan.