Vec 13. godinu zaredom Srbi oplakuju svoje žrtve, sećaju se svojih ognjišta i pale sveće. Krajišnici sa Banije, Korduna, Like i severa Dalmacije raseljeni po Srbiji, i ove godine okupili su se da se zajedno pomole i tiho i nečujno, daleko od svojih kuća, odaju počast svojim najmilijima.
Tako je bilo i u ponedeljak. U isti čas, pomeni postradalim Srbima u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja" održani su u crkvama Srbije i Republike Srpske, a molitva se šaputala i u Dalmatinskoj eparhiji. U glavnom gradu Srbije, u crkvi svetog Marka, episkop Atanasije Rakita služio je pomen, a osim dve stotine izbeglih i prognanih, slušali su ga i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić, potpredsednik Skupštine Srbije Božidar Delić, predsednik Skupštine Beograda Branislav Belić i princ Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom.
Po završetku parastosa, okupljeni su pošli u šetnju beogradskim ulicama kako bi podsetili ostale "kojih se to malo manje tiče" da vreme, ipak, ne leči sve.

Oni mirnijeg duha pošli su kućama, a ostali, rešeni da podele svopstveni revolt, obilazili su zgrade vlade, predsedništva, ambasade... Oko podneva, predstavnici Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu i Srpske radikalne stranke, zaustavljeni pored ambasade SAD i susedne Hrvatske, uzvikivali su uvredljive parole na račun predsednika Srbije, na "čast" hrvatske vojke i države, saučesničke Amerike... Pred zgradama vlade i predsedništva okupljenima su se obratili nekadašnji funkcioneri RSK.

U povorci, koju su obezbeđivale jake policijske snage opremljene za razbijanje demonstracija, vijorile su se zastave, a nošeni su i transparenti sa natpisima "Zločin bez kazne", "Olujom do NDH", "Priznajte RKS", "S verom u Boga"...
Incidenta nije bilo, ali se na godišnjicu jedne od najvećih srpskih seoba mogla čuta osuda i žal sa svih strana. Predsednik Demokratske stanke Srbije Vojislav Koštunica poručio je da sećanje na "taj zločin ne sme nikada da izbledi".
U susednoj Hrvatskoj 5. avgust se obeležava kao državni praznik, Dan pobede i domovinske zahvalnosti. Svoju viziju jasno je izneo i hrvatski premijer Ivo Sanader.

- Predsednik Srbije Boris Tadić govori o tome da se neko treba izviniti za zločine i nečasna dela nakon "Oluje". Prvo ćemo proslaviti "Oluju", a tek posle možemo govoriti o tome.
Na zločine u "Oluju" ukazali su i predsednik Srbije Boris Tadiić i ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić. Obojica podsećaju da je Srbija danas među pet država u Evropi sa najvećim brojem izbeglica i da nikako nemamo pravo da ćutimo nad ovom činjenicom.



TAJNI SPISKOVI

IZBEGLIČKA udruženja zatražila su od državnih organa Srbije, Hrvatske i međunarodne zajednice da se više zauzmu oko rešavanja imovinskih i statusnih problema Srba u Hrvatskoj. Zatražili su i da se reši i problem postojanja tajnih spiskova po kojima se, kako je navedeno, hapse pojedini Srbi koji pokušavaju da se vrate u Hrvatsku.
Saopštenje su potpisali Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine, Udruženje Krajišnika i Centar za komunikaciju "Pravda".



ISTINA PREKO HAGA

BANJALUKA - U Sabornom hramu Svete trojice u Banjaluci u ponedeljak je služen parastos stradalim Srbima iz nekadašnje Republike Srpske Krajine u toku hrvatske vojne akcije "Oluja" pre 13 godina.
Parstos su služili sveštenici banjalučke eparhije, posle čega su se okupljeni uputili na groblje "Sveti Pantelija" u Banjaluci, gde su položili vence i cveće na spomenik palim borcima u proteklom ratu.
Direktor dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac podsetio je kako istina o stradanju Srba u svet ide putem sudskih procesa koji se protiv hrvatskih generala vode u Hagu i pred domaćim sudstvom.
U tim postupcima, naglasio je on, kazuje se o stradanju srpskog življa i istina odlazi u svet menjajući stvorenu sliku o dešavanjima u ovom regionu.
Predsednik Udruženja izbeglih Srba iz Krajine i Hrvatske Petar Džodan rekao je da se nada da će Vlada RS u pregovorima sa hrvatskim vlastima tražiti rešenja za Srbe izbegle iz te države.
Prema njegovim rečima, na teritoriji RS trenutno živi 25.000 izbeglih iz Hrvatske, deo njih je rešilo svoj status, dok je njih oko 2.000 "praktično ostalo na teretu RS".
Manifestacije za sećanje na egzodus Srba iz Krajine pod geslom "Da se ne zaboravi" u Banjaluci traju dva dana, u organizaciji Odbora za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Vlade RS.



ŽRTVE

U AKCIJI hrvatske vojske 4. avgusta 1995. godine je prema nekim podacima nestalo 1.805 ljudi, a Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava tvrdi da je tokom te operacije poginulo oko 700 civila. Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" u evidenciji ima imena 1.960 poginulih i nestalih Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i 12 dece.




RASVETLITI SUDBINU 2.000 NESTALIH

BEOGRAD - Predsednik vladine kacelarije za nestale Veljko Odalović izjavio je da se više od 2.000 Srba još vode kao nestali u Hrvatskoj.
Odalović je dodao da je nedopustivo da proces ekshumacije i identifikacije ide sporo. On je naveo da su prvi nestanci u Hrvatskoj zabeleženi 1991. godine i upozorio da je usporavanje procesa ekshumacije i identifikacije loša poruka. Prema njegovim rečima, na dan nestalih, 30. avgusta, biće zatraženo ubrzanje tog procesa.
Predsednik Udruženja nestalih Srba iz Krajine Čedomir Marić rekao je da porodice nestalih stalno potenciraju da se ubrza rešavanje sudbine nestalih.
Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir rekao je novinarima da, nažalost, Hrvatska nije poštovala postignute dogovore i sporazume.
- Izražavamo određeno nezadovoljstvo što nije došlo do integracije. Nacionalna strategija za rešavanje problema izbeglica doneta 2002. godine ostala je mrtvo slovo na papiru - rekao je Budimir.
Prema njegovim rečima, sve nade su sada uprte ka Vladi Srbije i predstavnicima Srba u hrvatskom Saboru, kako bi se problemi izbeglica rešavali.



Ćute na izvini

DIREKTNO i bez „uvijenih“ fraza, predsednik Boris Tadić izvinio se i Hrvatima i Bošnjacima za zločine iz prošlosti. Pre njega, u vreme bivše Jugoslavije, vodeći funkcioneri su činili isto. Prednjačio je Svetozar Marović.
Odgovoreno je jednom, gotovo iznuđenom, „isprikom“ hrvatskog predsednika, ali ne pred kolegom iz Srbije.
Zato sada Tadić, s punim pravom, može da izjavi ono što je rekao dan uoči akcije „Oluja“, tokom koje je ubijeno ili nestalo oko 1.600 Srba:
- Izvinio sam se svim narodima u ime zločinaca koji pripadaju mom narodu, ali još nisam čuo izvinjenje zbog zločinaca protiv srpskog naroda - rekao je predsednik Srbije, pozivajući Hrvatsku da razdvoji vojnu akciju od ratnog zločina.
Predsednik Stjepan Mesić, u ponedeljak, na dan koji njegova zemlja slavi kao praznik pobede, poručio je da se „izvinio svima kojima su pripadnici njegovog naroda naneli zlo“. I, tu je u pravu, jer Srbe nikada nije posebno pomenuo. Izvinjenje koje Mesić sada pominje čulo se septembra 2003, tokom njegovog susreta s tadašnjim predsednikom SCG Svetozarom Marovićem u Beogradu.
- Kao predsednik državne zajednice, u ime prošlosti koju ne možemo zaboraviti, želim da se izvinim za sva zla koja je bilo koji građanin Srbije i Crne Gore učinio bilo kome u Hrvatskoj - rekao je najpre Marović.
Tek na to Mesić je uzvratio:
- Prihvaćam ovu simboličku ispriku i ispričavam se svima kojima su građani Hrvatske naneli bol i štetu, zloupotrebljavajući
poziciju ili zakon u bilo koje vreme.
Tadić se izvinio i juna prošle godine, u Zagrebu:
- Upućujem izvinjenje svim pripadnicima hrvatskog naroda koje je neko učinio nesrećnim u ime mog naroda i preuzimam za to na sebe odgovornost.
Na predsednika Srbije, posle ove izjave u emisiji hrvatske televizije, poletelo je „drvlje i kamenje“ njegovih političkih protivnika. Posebno kad su krenula podsećanja da se 6. decembra 2004. godine, u Sarajevu, već izvinio Bošnjacima i Hrvatima nad kojima su „zločin počinili pripadnici srpskog naroda“.
Sličan napad Tadić je pretrpeo i pre puta za Srebrenicu. Iako uoči odlaska na obeležavanje desetogodišnjice zločina nije direktno pominjao izvinjenje, razni krugovi su taj gest predsednika Srbije upravo tako „pročitali“.
- Idem u Srebrenicu zato što se tamo desio ratni zločin koji su počinili neki moji sunarodnici u nacionalno ime - objašnjavao je Tadić.
S druge strane nije bilo odgovora. Srbija još čeka...


NEUVERLJIVE ISPRIKE MESIĆA

KAD predsednik Srbije Boris Tadić govori o „Oluji“ morao bi da vodi računa o tome da je pobuna Srba u Hrvatskoj bila inicirana iz Beograda, odakle su dolazili dobrovoljci i tenkovi okićeni cvećem, i o tome da je Hrvatskoj rat bio nametnut - ovako je reagovao Mesić, koji se čudi kako Tadićevi savetnici nisu svom šefu ukazali da se on, kao predsednik Hrvatske, već izvinio, ako je predsedniku Srbije to promaklo.

Izvor: Novosti

 Evropa i svi dušebrižnici sa zapada-pali su na ispitu što se pravde tiče kad su u pitanju oluja i bljesak.

"Oluja" zatrla ognjišta

CRNO slovo u srpskom kalendaru, crveno u hrvatskom. Pao je Knin 4. avgusta 1995. godine. Napad počeo u 5 časova, u petak. U 12.30 hrvatska vojska je bez borbe ušla u napušteni grad.

U drugoj najvećoj seobi Srba u istoriji, za četiri dana sa Banije, Korduna, iz Like i severne Dalmacije prognano je 280.000 Krajišnika sa sedmovekovnih ognjišta.

Danas, 13 godina posle, vraćaju se slike užasa: nepregledne kolone uplašenih, izbezumljenih ljudi. A genocid u Krajini za Zagreb je dan najveće pobede u domovinskom ratu. Zvaničan je stav da nije bilo zločina ni etničkog čišćenja jer su Srbi navodno sami otišli. Sami se proterali!
Zločin je brzo pretvoren u pobedu, zločinci u heroje.
Brioni, 31. jul 1995. godine, kasno veče, Franjo Tuđman obraća se svojim generalima:
- Zatvorite im sva vrata, pa ih onda uništite. Sve može trajati najduže osam dana. Imamo podršku Nemačke, Amerike i NATO. Potrebno je da nanesete takve udarce da Srbi praktično nestanu. Pregovore u Ženevi otpočećemo kao masku.
Četiri dana kasnije zatutnjala je "Oluja". Krajina je, uz podršku i dobre komande, mogla da se brani, a nije. Matica Srbija je ostala neutralna. Na Krajinu je udarilo 50.000 vojnika, za "čišćenje" terena bilo je zaduženo još 10.000 hrvatskih i 15.000 muslimanskih bojovnika. U krvavom pohodu pridružila im se i policija. Pod najžešćom artiljerijskom i raketnom paljbom našli su se Knin, Petrinja, Obrovac, Benkovac, Glina, Kostajnica, Drniš...
Kreće 700 tenkova i oklopnih transportera, smrt sejana iz 1.800 artiljerijskih i raketnih oružja. Američki avioni F-16 bombardovali su centre veze na planinama Plješevica i Đelavac.
Ukupno je u prvom naletu ubijeno 1.960 Srba, od čega 1.205 civila, među njima 522 žene i dvanaestoro dece. Polovina ubijenih civila bila je starija od 60 godina. Hrvatski bojovnici primenjivali su u likvidaciji Srba ustaške metode iz Drugog svetskog rata. Uništeno je 25.000 kuća.
Avioni i artiljerija gađali su kolone izbeglica i kada su prešle u Republiku Srpsku, mrtvi su ostajali nesahranjeni.

Verovatno to u svetu nije zabeleženo: 1.110 sela i naselja u kojima su živeli Srbi za nedelju dana prestalo je da postoji. Ne žive ni posle 13 godina...     



ZAPALJENO 7.000 SVEĆA

POVODOM obeležavanja stradanja svojih sugrađana, izbegli Srbi iz Hrvatske su u Banjaluci ispred hrama Hrista Spasitelja upalili 7.000 sveća za isto toliko poginulih Srba u toku rata u Hrvatskoj.
U ponedeljak u 11 časova u hramu Svete trojice u Banjaluci biće služen parastos i položeno cveće na spomenik poginulim borcima na groblju "Sveti Pantelija" u naselju Borik.



Sećanje Duške Metikoš na progon i stradanja u kolonama, na dugačak put od Banije do Kosmeta

SUZE OSTALE NA KORIDORU

SELO Bijele Vode, opština Glina, a blizu tromeđe Banije, Kninske Krajine i Republike Srpske, 4. avgust 1995. Jutro. Duška Metikoš imala je tada 30 godina. Muž Slavko na ratištu. Sa ćerkom Draganom (11) i sinom Branislavom (10), čula je upornu, daleku grmljavinu. Dever Milan doneo je vest da je Krajina napadnuta iz svih pravaca.
- Mislila sam: proći će, i ako odemo, vratićemo se - kaže Duška, za tezgom na mladenovačkoj pijaci gde prodaje raznoraznu odeću i obuću, kojekakve sitnice. - Onda su, u noći između 6. i 7. avusta, granate počele da tresu i nebo i zemlju.
Dever Milan bio je samohran otac, u naručju je držao bebu, Milenu. Stajao je kao paralisan ispred kuće. Duška je uzela devojčicu i popela se u traktorsku prikolicu. Njena deca su iskočila, otrčala u kuću i vratila se sa udžbenicima i školskom lektirom!
- Zar zbog knjiga da poginemo?! - povikao je dever.
Milan je pokrenuo traktor.
Polazak. I brzo, mnogo brzo nestade taj vidik, pogled na kuću, staje, njive, voćnjake... Zastoj u koloni prema reci Uni i Republici Srpskoj.
Porodica Metikoš dva dana žedna na nekoj livadi ispred granice. Tu je Dušku i decu našao njen muž Slavko. Noć, počeo 9. avgust, prelazak u Republiku Srpsku, iz Dvora na Uni do Novog Grada (ranije Bosanski Novi).
- Otrčali smo do reke i pili vodu iz nje - navodi Duška. - Leševi su plivali po Uni, mi ih nismo videli.
U podne počinje pakao. Hrvatska artiljerija tuče po mostu i gradu. Duška je legla preko dece da ih zaštiti. Prašina i krv okolo.
- Idite, idite! - vikali su policajci RS. Ispred Prijedora slile su se dve reke. Dve reke izbeglica, iz Kninske Krajine i sa Banije. Na tom "ušću" nalet aviona, nisko, u brišućem letu. Treći krug pakla, padaju mrtvi i ranjeni, bežeći preko jarkova, a nije se imalo gde. U prikolicama, kao spomenici, ostale bake u crnim maramama. To je ta slika. Dođe drum do Doboja, pa do Bijeljine. U Bijeljini naređenje: "U voz, brzo!"
- Terali su nas u vagone kao stoku - seća se Duška. - Kuda? - pitali smo.
-
U Šid! - odgovorili su policajci.
Taj voz za Šid se konačno zaustavio u Uroševcu, na Kosmetu. Moj sin je brojao tunele, a ja sam plakala. To su bile moje poslednje suze, zauvek su ostale na tom koridoru izbeglica.
Iz Uroševca u Gnjilane, u sportsku halu "Goše", u kolektivni smeštaj. Bio je 15. avgust, te 1995. godine.
- Tri bake su odmah umrle od iznemoglosti - kaže Duška. - U pregrađenim "sobama" po devetoro duša. Jedno kupatilo za 100 ljudi, jedan klozet. Posle godinu dana dobili smo veš-mašinu kao humanitarnu pomoć. Muž i ja smo se zaposlili, deca krenula u školu. Iznajmili smo stan.
- Ponovo sam ugledala pancire na policajcima, bila je 1998. godina - govori Duška. Slavko je rekao: Idemo! Kuda? - pitala sam. Ne znam - odgovorio je. Opet na drum i, eto nas u Mladenovcu.
Vreme sadašnje, Slavko radi u privatnoj mesari, a bio je mesar i u "Gavriloviću", Petrinja, Banija. Na bolovanju je, čeka operaciju tumora. Duška je bila zaposlena u osnovnoj školi u Bijelim Vodama.
Sada je po suncu, vetru, kiši, snegu i na ledu pored tezge, njene "trgovine". Žive u iznajmljenom stanu. Odbijeni su na konkursu za dobijanje seoskog domaćinstva.
Ćerka Dragana završila je Višu školu za vaspitače i radi u dečjem vrtiću. Sin Branislav završio je srednju, Birotehnološku školu u Smederevskoj Palanci, pa upisao Filozofski fakultet. Prekinuo je studije i počeo da radi. Dever Milan je umro mlad, 2001. godine u Rumi, gde su mu izbegli roditelji. Duška se često čuje sa već poraslom devojčicom Milenom.



NEPRAVDA UVEK NAJVIŠE BOLI

NEKOLIKO puta godišnje se vraća "na uspomene", u rodno selo, Bijele Vode, Hrvatska.
- Rekli su nam da nećemo dobiti novac za obnovu kuće i domaćinstva - kaže ova hrabra žena. - Tamo je bio moj život. Imam taj osećaj gubitka i uvek ću ga imati. Taj osećaj ne mogu da izgubim, jer bih morala da se pomirim sa nepravdom, a to čovek ne može nikada.



CENTAR "VERITAS": SRBI I DALjE NEPOŽELjNI U HRVATSKOJ

BEOGRAD (FoNet) - Dokumentaciono-informativni centar "Veritas" saopštio je u nedelju da su krajinski Srbi i 13 godina posle hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja" uglavnom prognanici i beskućnici.
- I dalje postavljamo ista pitanja kako možemo biti agresori u državi u kojoj smo bili konstitutivan narod i kako možemo biti zločinci kada su nas jedan odsto ubili, dve trećine prognali i uništili nam privatnu imovinu i sve istorijske, kulturne i duhovne spomenike - ističe "Veritas" u saopštenju.
"Veritas" ocenjuje da Hrvatska i dalje onemogućava ili otežava povratak prognanih Srba kroz veliki broj diskriminatorskih zakona.


Dušan Vukojević, ratni vojni invalid, kičicom nalazi povratak u rodni kraj



I SLIKE BEZ LJUDI

ATELJE u bloku novopodignutih zgrada na Kanarevom brdu, Ulica Petra Konjovića. To je utočište Dušana Vukojevića Marsa (59), posle godina provedenih u izbegličkim centrima u Kolarima, Jakovu, Beogradu.
- Sasvim je tačno da su mi slike utočište, bekstvo od onih godina stradanja i mržnje, zlih ljudi - govori Vukojević, ratni vojni invalid, rođen u selu Oćestovo, osam kilometara od Knina. Bio je pripadnik Druge pešadijske brigade, zvane Kistanjska.
- Slikama odlazim i na more i u zaleđe, četkicom stvaram prostor - kaže iskreno.
U zgradi pored ateljea Mars je pre nekoliko godina dobio i stan u kome živi sa ženom Vesnom i sinom Petrom.
Sin, nazvan po Dušanovom ocu koji je "umro na vreme", nije morao da doživi pakao "Oluje". Majka Marija jeste. Među poslednjim je napustila selo, a vratila se u spaljeno Oćestovo među prvima.
- U Krajinu se vraćaju stari ljudi, da umru u zavičaju, poslednji put vide krajolike uz koje su rasli, voleli, koji su im udahnuli lepotu - kaže Vukojević.
- Bio sam isključivi dešnjak, a mešam, nabacujem boje, pokrećem kičicu levom rukom - nastavlja ovaj Krajišnik. - Hoće horizont da mi pobegne nalevo, vraćam ga... Šta ću, počeo sam da slikam kada sam izgubio i desnu ruku i noge.
Polje pored mesta Kistanja, severna Dalmacija, proleće 1995. godine. Vukojević otklanja mine. Eksplozija i - sve boje ovog sveta su nestale. Zavrteo se spektar, zabelela se smrt. Mesec dana posle, lekari Ratne bolnice u Kninu nekako su ga otrgli iz zagrljaja ništavila.
- Video sam šta je ostalo od mene i mrzeo sam doktore - seća se Dušan. - Onda sam mesece proveo u Ortopedskoj klinici "Rudo" u Beogradu. - Predeli u kojima sam živeo suroviji su nego na mojim slikama koje radim prema sećanju. Zašto ublažavam? Ne znam.
VukojeviĆ je u Ljubljani, krajem šezdesetih godina prošlog veka, završio klesarsko-konzervatorsku školu. Kao asistent pomagao je vajarima Dušanu Džamonji, Stipetu Sikirici, Angelu Radovaniju... Dušanov nadimak: Mars. Bog rata?
- Daleko sam ja od bogova, ratnih i drugih - smatra Vukojević. - Kao mlad sam bio pitomac Vazduhoplovne akademije. Onda su seljanke iz Oćestova rekle: "Ovaj Dušan će i na Mars da stigne, a do tada će stalno ovce da nam plaši".
"Oluja", a prema Srbiji i Dušanu kreću njegovi najdraži.
- Ja nesposoban u krevetu, stižu strašne vesti, ne znam šta je sa mojima - u dahu izgovara Dušan. - Počeo je da me hvata očaj, ludeo sam zbog bespomoćnosti. Nisam jednostavno mogao da verujem da je sve otišlo dovraga.
ZamraČio se Marsov pogled, u njemu se vratilo i nešto ratničko, ali i čudna mešavina besa i tuge. Rezimira da 20. vek nije bio vreme Srba, a da ni 21. dugo neće biti. Možda će se pojaviti neki pametniji i hrabriji ljudi, izgovara, ali sumnja u to. Sin Petar imao je 12 godina kada je počeo egzodus iz Krajine, sada puni 25. Krupan, lep, odlučan mladić.
- Na mojim slikama nema ljudi. Nikada se ova moja generacija, a ni mlađi
koji su sada rasejani, neće vratiti u tu lepotu - kaže Dušan.     

Izvor: Novosti

HRVATSKA vojska prekomerno je gađala Knin, a njeni pripadnici su nakon "Oluje", zajedno sa članovima Specijalne policije, pljačkali i palili srpske kuće - izjavio je Roland Dendžerfild, bivši britanski oficir za vezu u UN sektoru jug na haškom suđenju trojici hrvatskih generala - Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, koji se terete za ratne zločine za vreme i nakon "Oluje".
- Tokom opšteg i intenzivnog gađanja Knina, 4. i 5. avgusta 1995. godine, grad je bio prekriven dimom i prašinom. Granate su svuda padale - rekao je svedok, dodavši da ih je suviše palo na stambena područja da bi to bilo slučajno.
Posle ulaska brigade "Pume" u Knin, svedok je video da hrvatski vojnici pljačkaju kuće, a da policija nije
ništa učinila da to zaustavi.
- Hrvatski vojnici sistematski su pljačkali kuće, ulazili i izlazili iz njih noseći različite električne aparate i sve što im je odgovaralo, radili su što su hteli - rekao je svedok i naglasio da je nedostatak vojne discipline i kontrole među hrvatskim snagama bio i više nego jasan, jer se pljačkalo otvoreno i s tim se nije prekidalo ni kad su pripadnici UN prolazili pored njih.
Svedok je izjavio da su objekti na kojima je bilo napisano "hrvatska kuća" bili pošteđeni pljačke i uništavanja, kao i da je prizore pljačke i paljenja domova video i u obližnjoj varošici Kistanje i u 70-80 sela u sektoru jug, koliko ih je, prema njegovoj proceni, spaljeno u nekoliko sedmica nakon "Oluje".

Izvor: Novosti

koje gluposti, srečom pa Vukovar nije prekomjerno granatiran i opljačkano sve hrvatsko u krajni i naravno protjerano

šta su gluposti 
štaa je hrvatsko u krajini 

pa da je vaše nebi rušili, knin nije srušen kao vukovar. 160 000 hrvata je proterano iz krajne sa vrečicom u rukama a ne sa punim traktorima naj vrednijih stvari.

Znaci... kako lupas...
Vrecica... lose skrivas ijekavicu

BEOGRAD,BANJA LUKA, 4. avgusta - U Srbiji i Republici Srpskoj obeležena je 13. godišnjica operacije "Oluja", u kojoj su hrvatske oružane snage ubile vise od 1.900, a izgnale oko 220.000 Srba s podrucja bivše Republike Srpske Krajine. Napad na Srpsku Krajinu, koja je tada bila pod zastitom UN, izvršen je uz odobrenje i podršku NATO u zoru, 4. avgusta 1995. godine. Dokumentaciono informativni centar Veritas ukazuje da prognani Srbi rešenje svog statusa u Hrvatskoj vide u aktiviranju i primeni plana Z-4 s početka 1995.godine, kojim im je međunarodna zajednica (UN, EU, SAD i Rusija) garantovala državu u državi. FOTO TANJUG/ NENAD MILOSEVIC
--------------------------------------------------------------------------------

Obeleženo 13 godina od hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja"

Izbegli i dalje bez zaštite

MESIĆ: Već sam se izvinio za zločine l ŠTRBAC: Otežan povratak Srba
 

Beograd, Zagreb, Banjaluka - Godišnjica hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", tokom koje je pre 13 godina proterano više od 200.000 Srba iz Hrvatske obeležena je juče na različite načine i uz različite predznake u Zagrebu, Beogradu i Banjaluci - dan kada je počela operacija "Oluja", Hrvatska obeležava kao državni praznik, dok isti datum raseljeni Srbi posvećuju sećanju na svoje stradale sunarodnike. U Banjaluci je održan pomen za poginule. U crkvi Svetog Marka u Beogradu, Udruženje porodica nestalih i poginulih u Krajini i Hrvatskoj održalo je parastos svim nastradalima u operaciji "Oluja" a kasnije je oko 200 građana krenulo u protestnu šetnju do Ambasade Hrvatske.

Tačan broj poginulih u "Oluji" do danas nije utvrđen. Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra "Veritas" u akciji hrvatske vojske nestalo je blizu 2.000 osoba, među kojima 522 žene i 122 dece, dok je Hrvatski helsinški odbor saopštio da je u toku operacije "Oluja" ubijeno 670 civila.
Za zločine počinjene u "Oluji" tužilaštvo Haškog tribunala optužilo je trojicu hrvatskih vojnih i policijskih generala, od kojih je najpoznatiji Ante Gotovina.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je, reagujući na izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da niko od državnih zvaničnika zemalja, koje su takođe bile uključene u te ratove, nije ponudio izvinjenje za zločine počinjene nad srpskim narodom, rekao da bi predsednik Srbije Boris Tadić morao da ima u vidu da se on, kao šef hrvatske države, izvinio za zločine pripadnika svog naroda.
- Kad predsednik Srbije Boris Tadić govori o "Oluji", morao bi da vodi računa o tome da je pobuna Srba u Hrvatskoj bila inicirana iz Beograda, odakle su dolazili dobrovoljci i tenkovi okićeni cvećem, i o tome da je Hrvatskoj rat bio nametnut - izjavio je hrvatski predsednik.
Mesić, koji boravi u poseti Mongoliji, rekao je da se izvinio svima kojima su pripadnici njegovog naroda naneli zlo, i da je to kao predsednik Hrvatske i morao da učini.
U Hrvatskoj je jučerašnji dan, 5. avgust, državni praznik kojim se obeležava dan kada su akcijom Oluja pod hrvatsku upravu vraćeni poslednji delovi teritorije koju su držali pripadnici srpskih vojih jedinica.
Hrvatski premijer Ivo Sanader izjavio je juče da Srbija neće rešiti svoje probleme usmeravajući pažnju s tih problema na Hrvatsku.
- On (Tadić) govori o tome da se neko treba izviniti za zločine i nečasna dela nakon "Oluje". Prvo ćemo proslaviti "Oluju" i ne možemo na Dan pobede i domovinske zahvalnosti i velike hrvatske pobede govoriti o tome, već nakon "Oluje" - kazao je Sanader.
Pre 13 godina, 4. avgusta, 200.000 vojnika i policajaca iz sastava oružanih snaga Republike Hrvatske i Hrvatskog vijeća odbrane iz Bosne, pod vrhovnom komanddom Franje Tuđmana, napalo je, uz sadejstvo bošnjačke armije i prećutnu podršku vodećih sila Zapada, zaštićene zone UN u severnoj Dalmaciji, Lici, Kordunu i Baniji. Hrvatska vojska ušla je dan kasnije u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. Knin je prethodno žestoko granatiran. Narod Republike Srpske Krajine, više od 200.000 ljudi, nateran je na bezglavo povlačenje u pravcu Srbije i Republike Srpske pri čemu su izbegličke kolone bile pod dejstvom hrvatske artiljerije i vojnog vazduhoplovstva.
- Trinaest godina posle "Oluje", od oko 200.000 prognanih Srba u Hrvatsku se vratilo oko 72.000, uglavnom starijih osoba - izjavio je direktor Informaciono-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac i naveo je da se Srbi ne vraćaju zbog dva velika problema - tajnih optužnica za ratne zločine i gubitka stanarskih prava.
Srbi koji se vrate u Hrvatsku žive u veoma teškim uslovima, uglavnom nemaju ni struje ni vode. Kako kaže Savo Štrbac, mogućnost da se povratnici zaposle gotovo da ne postoji. Hrvatske vlasti su podnele i oko 4.000 tajnih krivičnih prijava za ratne zločine, od kojih se samo 62 odnose na pripadnike hrvatskih oružanih snaga. Dosad je procesuirano oko 3.660 prijava. Štrbac navodi da je Srbe strah da se vrate zato što postoji mogućnost da su njihova imena na nekim od optužnica.
Srbi koji su bili vlasnici stanova ne mogu da se vrate da žive u njima jer su im ukinuta stanarska prava. Statistički podaci pokazuju da je prošle godine iz Srbije u Hrvatsku otišlo oko 1.400 osoba, a da se iz Hrvatske u Srbiju vratilo 3.800. Štrbac smatra da, ako se takav trend nastavi, Srba u Hrvatskoj neće ni biti. On je kazao i da se istina o stradanju Srba u Hrvatskoj plasira putem sudskih procesa koji se protiv hrvatskih generala vode pred Haškim tribunalom i hrvatskim sudovima.
Tri izbeglička udruženja - Regionalni odbor za pomoć izbeglicama Vojvodine, Udruženje Krajišnika i Centar za komunikaciju "Pravda"- zatražila su juče od državnih organa Srbije da se zauzmu za rešavanje imovinskih i statusnih problema Srba u Hrvatskoj.
Predsednik Vladine kancelarije za nestale Veljko Odalović izjavio je povodom 13 godina od početka hrvatske vojne akcije "Oluja", da se više od 2.000 Srba još vode kao nestali u Hrvatskoj. Odalović je rekao da je nedopustivo da proces ekshumacije i identifikacije ide sporo. On je naveo da su prvi nestanci u Hrvatskoj zabeleženi 1991. i dodao da je usporavanje procesa ekshumacije i identifikacije loša poruka. Prema njegovim rečima, na dan nestalih 30. avgusta biće zatraženo ubrzanje tog procesa.
Generalni sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir rekao je da Nacionalna strategija za rešavanje problema izbeglica doneta 2002. ostala je do danas mrtvo slovo na papiru".
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da će Srbija od BIH i Hrvatske zatražiti hitan sastanak na ministarskom nivou o problemu izbeglica i Sarajevske deklaracije.
- Tražićemo i aktivnije učešće međunarodne zajednice, jer se pitanje izbeglica ne može rešiti tako što će se njihovi problemi gurati pod tepih - rekao je Ljajić.
On je dodao da će Srbija i na svim međunarodnim forumima insistirati na rešavanju problema izbeglica, jer, kako je dodao, proces pomirenja u regionu "ne može da bude uspešan bez zatvaranja izbegličkog dosijea".
Kako je ocenio, u sprovođenju Sarajevske deklaracije koju su potpisale Srbija, BIH, Hrvatska i Crna Gora, nije se odmaklo zato što nije bilo političke spremnosti da se izbegličko pitanje reši. Podsetio je da je tim dokumentom bilo predviđeno da se do kraja 2006. zatvori problem izbeglica na prostoru bivše Jugoslavije, ali da se u prisustvu predstavnika međunarodne zajednice - Evropske Komisije, UNHCR i OEBS, ljudska prava izbeglica i dalje krše. Prema rečima Ljajića, problem nije ni blizu rešenja, pre svega zbog činjenice da izbeglice nemaju pristup pravima i da im je onemogućen i takozvani održivi povratak.
On je naglasio da proces pomirenja neće biti uspešan, čak i ako svi optuženici budu izručeni Hagu, dok se ne reše i problemi izbegličke populacije i nestalih na prostoru bivše Jugoslavije.
Nekoliko nevladinih organizacija je saopštilo da je potrebno utvrditi činjenice o ratnim zločinima pre, tokom i posle hrvatske vojno-policijske akcije Oluja kako bi se zadovoljila pravda i obezbedile garancije da se takvi zločini ne ponove. Saopštenje su potpisali Beogradski centar za ljudska prava, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Centar za regionalizam, Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava i Žene u crnom. Nevladine organizacije podsećaju da je pred Haškim tribunalom u toku suđenje vojnim zapovednicima operacije Oluja, generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku za progon, deportaciju, prisilno premeštanje, ubistva, nehumane postupke, pljačku i uništavanje imovine i očekuju da to suđenje utvrdi činjenice o počinjenim zločinima prema Srbima i odgovornost optuženih zapovednika. Te NVO, takođe očekuju, da postupak pred Haškim tribunalom pomogne Državnom tužilaštvu Republike Hrvatske da pokrene postupke protiv niže rangiranih komandanata i neposrednih počinilaca.
Hrvatska vlada je početkom jula 2003. saopštila da je primila izveštaj državnog tužioca o krivičnim prijavama i postupcima protiv izvršilaca zločina nakon vojne akcije "Oluja". Optužene su 3.792 osobe, a protiv većine su donete presude. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić više puta je javno rekao da će svako ko je počinio zločine u Hrvatskoj biti procesuiran. J. Čolak

Krajišnici traže obnovu Republike Srpske Krajine

Beograd - Predstavnici takozvane Vlade Republike Srpske Krajine (RSK) u progonstvu i SRS protestovali su juče ispred državnih institucija Srbije i ambasada SAD i Hrvatske povodom 13. godišnjice akcije "Oluja". Najpre su se okupili u crkvi Svetog Marka, gde je održan parastos poginulima i nestalima u hrvatskoj operaciji "Oluja", a zatim su oko podneva krenuli u protestnu šetnju do ambasade Hrvatske. S protesta ispred Hrvatske ambasade poručeno je da će Srbi vratiti Krajinu i osloboditi je, kao što su se oslobodili i od Turaka pod kojima su bili 500 godina. Ispred Ambasade SAD pozvane su američke vlasti da podrže obnavljanje Krajine. Istovremeno su učesnici protesta optužili SAD da su uz podršku Vatikana i Nemačke, pomogla Hrvatskoj da izvrši genocid i etničko čišćenje Srba Krajišnika. Učesnici protesta zaputili su se zatim ispred zgrada Vlade Srbije i Predsedništva, gde su im se obratili nekadašnji premijer RSK Milorad Buha i predsednik tadašnje skupštine Rajko Ležajić, koji su naveli da je Hrvatska oduzela Srbima državotvorni status, kao i pokretnu i nepokretnu imovinu. Učesnici protesta nosili su zastavu "Zločin bez kazne, Olujom do NDH", a istaknuti su i trasparent "Oluja je zamisao vatikanske kurije" i zastava sa porukom "Priznajte RKS". Protestnu povorku, ambasade i državne institucije obezbeđivale su jake policisjke snage opremljene za razbijanje demonstracija. Incidenata nije bilo. Okupljeni su nosili bedževe "NE EU!", majice sa natpisom "Republika Srpska Krajina", crne zastave sa natpisom "S verom u Boga" i slike haškog pritvorenika Radovana Karadžića. Uzvikivali su pogrdne reči na račun predsednika Srbije Borisa Tadića. N. V.



Izvor: Danas