Od 866. do 1205. na zidinama Dubrovnika se vihorila zastava Bizanta. To znaci da je priznavala vrhovnu vlast Bizanta i da je uz njegovu pomoc odbranila grad od Arapa, Srba, Hrvata, Normana.
Od 1206. do 1358. na Lovrijencu se vihori zastava Venecije, a tada Dubrovnik ratuje sa Srbijom: 1252/54, 1301/02, 1317718, 1327/28, sa Bugarskom, epirskim sevastokratorima, bosanskim banovima i velikasima.
Od 1358. do 1458. priznaje vlast Ugarske, a kako i ne bi kada je sljedeci vladar Ugarske Zigmund Luksembruski koji je ujedno i car Svetog Rimskog Carstva. Tada ratuje sa N. Altomanovicem 1370/71, Bosnom 1403/04, Pavolivicima 1430/32, Kosacama 1451/54.
Od 1458. do 1805. mudro postaju turski haracari (uz povlasticu slobodnog, neoporezovanog trgovanja po Carstvu). Tada uz njihovu zastavu na kojoj pise "Libertas" stoji i turski barjak.
Od 1805. do 1815. Dubrovnik je pod Napoleonom I, a
od 1815. do 1918. se na zidinima vidi zastava Habzburga.
Dakle - nema prostora spekulaciji da je Dubrovnik bio hrvatski ili srpski do 1918.
Navedeni pisci su pisali latinski, a u gradu su govorili svojim jezikom, nazovi ga ovim ili onim, ali je cinjenica da su pisali latinicu. I kao sto Bokelji nikada ne zele da kazu da su Crnogorci, kao sto Vojvodjani za Srbe iz "preka" kazu da su "gedze" uzdizuci sebe kao gospodu, tako ni Dubrovcani (one stare obitelji) nikada nece reci da su Hrvati, a jos manje Srbi.

Не бих се сложио са горе изнесеним тврдњама које се односе на то да стари Дубровчани никада нису са себе говорили да су Хрвати а још мање Срби.
Има много архивске грађе која говори супротно, односно да се Дубровник може окарактерисати као хрватски и српски град, а ја бих рекао српско-хрватски.
У прилог мојим тврдњама говори и много бројна архивска грађа, коју сам имао прилике и сам да проучим.
По мени, задњи пасус који се тиче језика је јако споран.
Контра аргументи се могу наћи на понуђеном линку...

http://www.cirilica.org/dokumenti/jezik/TomicaKerculj.pdf

Поздрав!!!

Moja iskustva kako sa dubrovcanima u samom dubrovniku tako i sa raseljenima, su pokazala da ni jedan nikad nije rekao da je iz Hercegovine ili Hrvatske ili Bosne, vrlo precizno Dubrovcanin. Neki lokal patriotski gospodski ponos, sta li je.

Локал патритизам је код Дубровчана увек постојао. Али су они увек били свесни хрватског и српског утицаја. Међутим, приливим великог броја покатоличених Хрвата из Херцеговине и уз негирање постојања било какве посебности, тај локал патритизам се гуши и спутава. Зфбог тога се данас може рећи да је Дубравник чисто хрватски град, мада у прошлости то свакако није био...

"покатоличених Хрвата"
Postoje pravoslavni Hrvati?

lapsus lingua, треба да пише покатоличених Срба...

Pre nekog vremena je neka domaca televizija cini mi se b92 radila neku emisijicu o Dubrovniku i pricala sa ljudima tamo... da li zelite da Srbi dolaze na more i sl.. Samo 2 coveka su rekla da ko ima cist obraz neka dodje slobodno bice im drago da popiju pice sa njima.