Откако је Л. Паулинг, добитник Нобелове награде за биохемију, први промовисао мегадозе витамина као лековите, многи људи укључили су ове суплементе у свакодневни јеловник. Данас се готово половина одраслих Американаца храни витаминима на своју руку и на то троши 23 милијарде долара годишње.

Али, да ли витамини заиста вреде толико? Последњих година неколиковеома квалитетних студија није успело да докаже значај витамина, бар оних у облику пилуле, за спречавање хроничних болести или продужетак људског века.

Најновијевести шаљу истраживачи који су проучавали утицај мултивитамина на живот и здравље 161.000 старијихжена. Упркос неким ранијим сугестијама како би знатне дозе мултивитамина могле да утичу на смањење ризика од срчаних обољења или неких канцера, таква веровања нису поткрепљена научним чињеницама.

У октобру прошле године стигли су и обесхрабрујући резултати о утицају високих доза неких витамина на спречавање развоја рака простате. Спроведени на 35.000 мушкараца,доказали су како није било никакве разлике у учесталости појаве рака простате између оних који су узимали препоручене витамине и оних којима је даван плацебо.

Наравно, потрошачи који су свакодневно изложени извештајима и вестима о корисности витамина не обазиру се на озбиљна упозорења научника да ово веровање нема потврду у озбиљним истраживањима.

Чињеница је да су витамини неопходни за живот. То су есенцијални нутријенти које организам није у стању сам да производи. Али, добро балансирана исхрана углавном обезбеђује неопходне количине витамина. Осим тога, данашњи производи за исхрану по правилу су обогаћени најнеопходнијим витаминима и минералима. То за резултат има драстично смањење болести изазваних дефицитом ових материја.

Нека од истраживања о утицају витамина показала су чак и да могу да изазову неочекивану штету здрављу. На пример,повећане изгледе за рак плућа код особа које су користиле превише одређених витаминских додатака у исхрани. Ово је важно истаћи зато што је наше доба доба праве помаме за витаминима када им се приписују чудесна својства, па се проглашавају, сасвим неоправдано, спасоносним избором за широку скалу могућих здравствених тегоба, од обичног умора до рака и Алцхајмерове болести. Ово веровање није још добило научну потврду. Напротив.

Све је већи број стручњака из ове области који сматрајуда се бенефити здраве исхране налазе у употребицелог воћа или поврћа а не само у појединачним витаминима који се у њима налазе. Они су уверени да је извор здравља не у појединачно изолованим хемијским састојцима ове врсте хране већ да је она, у целини, понекад и са све својом кором, заслужна за то.

Упркос овоме, настављају се и истраживања о значају неких важних витамина. Харвардски истраживачи су на почетку пројекта у коме учествује 20.000 жена и мушкараца а којиће покушати да одговори на питање да ли витамин Де може да смањи ризик за рак или неке хроничне болести. Иако су до сада познате чињенице врло охрабрујуће, експерти са Харварда упозоравају да су они научили лекцију из прошлости и да нема бланко поверења ниједном витамину. Кажу да мора да се пређе широка и дугачка скала клиничких испитивања пре него што се препоруче високе дозе неког витамина, па и оног на кога се најмање сумња.

Izvor: Politika

o ovome govorim vec duze vreme