Zlatni retriver-pomoc :: Priroda ~ Ljubimci ~ Lepota ~ Zdravlje

Evo teksta iz knjige Obrada Djokica, nadam se da ce ti pomoci

Kada veterinar ustanovi da je kuja skotna to znači da će ona u proseku za 62 dana (58-67 dana) doneti na svet jednog do 12-15 štenaca.

U prvoj polovini graviditeta kuji se obično ne povećava apetit ali ona postaje mirnija, privrženija gazdi i kući. U drugoj polovini graviditeta naglo joj se povećava apetit i treba obratiti pažnju na kvalitet i količinu hrane. U obroku se treba povećati količina belančevina a smanjiti količina ugljenih hidrata i masti, a takođe u ishranu treba ubaciti mineralne i vitaminske dodatke. U novije vreme postoji na tržištu gotova hrana koja je potpuno prilagođena potrebama skotnih kuja.

Ne treba kuju u ovom periodu pregojiti, već je treba redovno šetati i pravilno hraniti, ali treba izbegavati da se ona izlaže većim naporima.

Sledeća mera koju svaki odgajivač treba da preduzme je vakcinacija kuja mrtvom (inaktivisanom) vakcinom 45-og dana graviditeta. Vakcina u sebi sadrži uzročnike zaraznih bolesti pasa, a posebno je bitan uzročnik parvoviroze (među vlasnicima poznat kao uzročnik "mačije kuge" mada sa mačkama nema nikakvu vezu). Razlog za vakcinisanje kuje je zaštita štenadi u prvih 7-8 nedelja života od ove opake bolesti, jer kuja preko kolostruma (prvog mleka) prenosi antitela koja je stvorila i na taj način štenad pasivno stiču imunitet. Ova zaštitna mera protiv ranog uginuća štenadi je oprobana na velikom broju pasa i pokazala se kao najbolja i najsigurnija bez ikakvih štetnih posledica na kuju i leglo.

U isto vreme, znači 15-20 dcma pred štenjenje, poželjno je da se od kuje uzme bakteriološki bris iz vagine i mleka kad ga kuja pusti pred porođaj. Postupak za uzimanje je krajnje jednostavcm, ali se mora izvesti po svim pravilima asepse i antisepse. Rezultati brisa pružaju nezamenljive informacije pomoću kojih možemo najpouzdanije da zaštitimo kuju i leglo. Kuja najčešće ne pokazuje nikakve znakove infekcije, ali predstavlja veliku opasnost za zaražavanje štenadi. Ako je i kod ranijih legala kuje došlo do uginuća štenadi u prvim danima potrebno je uraditi i bakteriološki bris smeštajnog prostora u kome kuja boravi i gde će se šteniti. Pronalazak i izolacija jedne ili više bakterija koje nisu saprofiti u genitalnm organima je znak da se mora preći na sprovođenje mera kako bi se štenad zaštitila. Vrši se terapija kuje na osnovu dobijenih rezultata antibiograma, s tim što se bira antibiotik koji nije štetan ni za kuju ni za plodove. Potrebno je takođe izvršiti i adekvatnu dezinfekciju prostora u kome će se štenjenje odvijiati. Svaka nekontrolisana i samoinicijativna primena antibiotika i dezinficijensa neće dovesti do sigurne zaštite legla već može dovesti do razvoja rezistencije mikroorganizama prema primenjenim antibioticima.