Kako spavaju?


Da bi mogle da se kreću, love i beže, i životinje moraju povremeno da se odmaraju, a san je rafiniran način u evoluciji odmaranja. Tada se usporavaju fiziološki procesi, disanje, rad srca i svih ostalih organa u organizmu. Spavanje je luksuz koji sebi ne mogu da dozvole životinje koje lako postaju plen drugima. Zato su one razvile različite mehanizme prilagođavanja uslovima u kojima žive kako bi se u vreme spavanja zaštitile od neprijatelja.

Rekord u dužini spavanja nosi slepi miš s ravno 20 sati. Sat-dva kraće spava piton, u stopu ga prate mravojed i koala, dok lenjivac dolazi tek iza njih, jer u snu provodi 14 sati, viseći na grani. Velike divlje mačke, lavovi, tigrovi ili gepardi, dremaju u hladovini i po 12, 13 ili 16 sati. Obična domaća mačka u snu dnevno provede deset sati, baš kao i majmun, zec i jež. Slon spava samo tri sata s glavom oslonjenom na neko stablo, a goveda i konji isto toliko. Najkraće spava žirafa - nešto duže od sata.

Delfini spavaju s jednim sklopljenim okom, jer im se naizmenično isključuje jedna polovina mozga, dok je druga aktivna, tako da sve vreme mogu da plivaju, kao što i laste mogu da lete dok spavaju. Inače, ptice često spavaju svega tri-četiri minuta.

Ptice uglavnom zavlače kljun pod krilo, ali neke stoje i na jednoj nozi. Pelikan okreće glavu za 180 stepeni i stavlja je na leđa. Patke i gnjurci, kao i druge vodene ptice, spavaju plutajući na vodi, ali jednu nogu drže spuštenu poput sidra ispod površine, tako da ih jača struja ne može odvući na obalu. Većina kopitara i papkara spava u stojećem položaju. Slepi miševi vise naglavce, a to je omiljen položaj i nekim vrstama papagaja s Nove Gvineje i Filipina. Detlić zauzima vertikalni položaj, čvrsto se držeći uz stablo. Morska foka spava u vodi na trbuhu ili na leđima, polarna na kopnu, i to na leđima, baš kao i hijena. Velike divlje mačke zauzimaju sve moguće poze, pa i s nogama uvis, iako leopard po pravilu najčešće spava na grani tako da mu šape vise sa strane.