Mislim da ova tema može i pod psihologiju... jer se tiče i naše psihe i razmišljanja o tome.

Evo jednog kratkog teksta kao uvod u priču.


Niko se još nije javio...

Potraga za odgovorom na pitanje šta se dešava posle smrti, traje od pamtiveka. I dok su ga neki pronalazili u različitim religijama, ima i onih koji pokušavaju da rešenju tog problema pristupe sa naučne strane. Tako je Britanac Tomas Lin Bredford 1921. prvi pokušao da izvede “naučni” eksperiment i dokaže da postoji život posle smrti. Međutim, prvo je morao da umre! Zatvorio se u sobu, legao na krevet i pustio gas... Ali, kao svaki dobar naučnik, on je želeo da svetu prenese svoja saznanja i upozna ga sa rezultatima svog istraživanja. Stoga se, pre nego što je pristupio izvršenju namere da sebi oduzme život, obratio za pomoć poznatom medijumu Rut Doran. Dogovorili su se da će on, ukoliko bude zaista otkrio da postoji “onostrani svet”, stupiti u kontakt sa njom i preneti joj sva svoja zapažanja. To se, međutim, nikada nije dogodilo.

Ma koliko ovaj eksperiment zvučao neverovatnim, to nije bio jedini ovakav pokušaj. Dvadeset godina kasnije, istaknuti britanski fizičar Oliver Lodž obavestio je četiri medijuma da će ih kontaktirati posle svoje smrti, pod uslovom da sami odgonetnu poruku koju je iz predostrožnosti zapisao, stavio u koverat i dao na čuvanje jednoj osobi od poverenja. Međutim, u tom kovertu nalazilo se još šest drugih koverata sa različitim zagonetkama i sve ih je trebalo rešiti da biste se domogli autorove poruke sa onog sveta. Lodžova zamisao je bila toliko komplikovana da nijedan medijum nije uspeo da reši sve zagonetke i njegov pokušaj je propao.

Još zamršeniji način kontaktiranja sa svetom posle svoje smrti, osmislio je fizičar i zaljubljenik u enigmatiku Robert Turles. On je napisao dve šifrovane poruke i objavio da će ključ za njihovo dekodiranje lično reči onom koji, posle njegove smrti, bude uspeo da stupi u kontakt sa njim. Turles je umro 1984. Do danas se stotinak osoba javilo sa tvrdnjom da poseduju ključ za dešifrovanje njegovih poruka, ali niko od njih nije uspeo da istinski dokaže da je “razgovarao” sa pokojnikom.

Postoje, međutim, i drugačiji pristupi ovom problemu. Naime, kad se posle duge, teške i opasne hirurške intervencije probude iz anestezije, mnogi pacijenti tvrde da su neke delove operacije posmatrali iz ptičje perspektive, kao da su na trenutak izašli iz sopstvenog tela i lebdeli u operacionoj sali.

Ovakva iskustva bliske smrti zaintrigirala su i naučnike. I dok se jedni pitaju da li, u trenutku kad je ishod hirurškog zahvata krajnje neizvestan a pacijent gotovo na samrti, duša, makar na trenutak, napušta njegovo telo, drugi tvrde da je reč o halucinacijama izazvanim jakim sredstvima za uspavljivanje. Da bi bar delimično razrešila ovu dilemu, uprava Univerzitetske klinike u američkoj državi Virdžinija odlučila je da u operacionu salu, neposredno iznad operacionog stola, postavi ekran koji je okrenut ka plafonu. Sliku koja se nalazi na tom ekranu ne mogu videti ni lekari, ali ni pacijent koji leži na stolu. Da bi dokazao da nije halucinirao, pacijent mora da kaže šta je video na ekranu. Pošto još niko nije uspeo da opiše sliku na ovom ekranu, eksperiment je još u toku.


21 GRAM
Američki lekar Dankan Mekdugal iz Masačusetsa pokušao je da naučno dokaže istinitost teorije da se u trenutku smrti duša rastaje od tela. Polazeći od pretpostavke da čak i duša poseduje masu, makar i minimalnu, on je 1901. izmerio težinu šest umirućih pacijenata, nekoliko minuta pre i posle njihove smrti. Ustanovio je da su posle smrti svi bili lakši za 21 gram! Iako naučni krugovi nisu nikada prihvatili rezultate ovog neobičnog eksperimenta, on i danas privlači veliku pažnju. Tako je 2003. godine, po scenariju Giljerma Arijage snimljen film “21gram” sa Šon Penom i Naomi Vots u glavnim ulogama.

Treće Oko
--------------------------------------------------------------------------------------------
--------------------------------------------------------------------------------------------

Da li verujete u tako nešto? Da li posle smrti ipak postoji nešto? Po mom mišljenju, nešto mora postojati. Da li verujete u priče da su neki pacijenti, usled anestezije, videli sebe na operacionom stolu iz ptičije perspektive?
6 pacijenata su pre smrti imali 21 gram više... i svi baš 21 gram. Da li je to tačna činjenica?

Baš me zanimaju vaša mišljenja na ovu temu

---

+1

Nesto da, a sta...to je pitanje


Ne.

Negde pročitah da je preko 300 pacijenata potvrdilo da su videli same sebe iz ptičije perspektive... neki kažu da je to usled jake anestezije... a možda i lažu narod... ali, zašto bi ga lagali?

Isto se tako pitam... šta se dešava ljudima kada su u komi (pu, pu, pu, ne daj Bože ikad to da saznam na meni)?

Ne lazu-Prividjalo im se Ili jednostavno sanjali.Moguce je, pogotovo posto ima 6 milijardi+ ljudi, tako da slican san koji sanjaju 300 ljudi, ne bi bio problem.

Ja sam bio pod anestezijom 4-5 puta.Nista nisam video. A kako se kaze, u ono sto ne vidim-ne verujem

21 gram - toliko tezi nasa dusa.
Ima dosta spekulacija po ovo zadatom pitanju. Jedini odgovor koji JA mogu da dam je taj da cu Ja sigurno, ziveti ponovo, kao sto sam i pre. Kad napustim ovu ljusturu od kostiju i mesa, i predjem u neku drugu.

Moja duša ima 25 grama, nabacio sam malo ektoplazmatičnog sala oko struka

Život posle smrti?
Bilo bi bez veze da se, nakon smrti, bar nešto od naše svesti i iskustva u nekom obliku, negde ne sačuva.

Kao što je i pre našeg života postojalo nešto tako i posle smrti postoji nešto 
Ja lično ne verujem u te stvari. Kako je skoro neko rekao "To više ne pije vodu..." Pogledajte kakvi se rađamo?! Svi mi znamo kako se dolazi na svet  U okruženju u kakvom smo, takvi i postajemo; od jezika, ponašanja preko kulture i verovanja. Valjda su me životna iskustva (ne kažem da sam prošao sve i svašta) naučila da da postoji logika, uzrok-posledica, da nauka da odgovor pre ili kasnije na postavljena pitanja, da ako verujem u nešto što mi nije dalo nikakve naznake da je istinito, da obmanjujem sebe.
Mada, sad kad pomislim na život posle ovoga, deluje mi kao varijanta za beg od odgovornosti. Mogu da zamislim samo ljude koji pred kraj svog života samo na sekund posumnjaju "A šta ako je to baš KRAJ?
Lično, ja ljude vidim samo kao najevoluiranija bića na planeti, samo dosta naprednija od životinja. I mi smo nekad bili u lancu ishrane, pretpostavljam, ali smo evoluirali, naša civilizacija se odvojia od predatora, zaštitila i nastavila svojim putem.
A duša? - samo da napomenem, meni je film 21 gram prelep!
Šta je duša?
Ono što se izdvaja od tela posle smrti? Ona još živi nakon telesne smrti?
Sve je to nešto što je meni neopipljivo za diskusiju jer ostaje samo na rečima koje se ne mogu potkrepiti.
Za mene je duša paket osećanja, a osećanja raspoloženja koja smo naučili od drugih da određene situacije bude.

Ukratko, moje mišljenje, je da život posle smrti ne postoji.

Poslije smrt prelazimo u drugo tijelo. Ne vjerujem da postoje raj i pakao, ali u reinkarnaciju vjerujem.

Možda se ponovo rodimo negde drugde

I ovo što Vlada pomenu... da je verovatno postojalo nešto i pre našeg rođenja... a ja sam se uvek pitao - šta? Gde smo mi dok još nismo u začetku?

Šta znači kad neko kaže: "vera nas je održala"?
Ako prelazimo iz jednog tela u drugo, to onda podrazumeva konstantan broj duša, a ljudi je ranije bilo manje nego sada - znači logikom se ovo ne može objasniti.