Život pod kontrolom

Predvidivost je neophodna, po njoj se ljudski rod razlikuje od drugih živih bića, ona nam daje i određeno spokojstvo, ali kada preraste u preteranu opreznost i potrebu za stalnim kontrolisanjem okruženja i događaja, ne dozvoljava nam da stvarno volimo i uživamo u životu. Za isuviše oprezne život postaje, reklo bi se, neka vrsta pritajene računice. Nastoje da isplaniraju svaki korak na poslu, u porodici, u ljubavnoj vezi. Za to vreme život prolazi mimo njih, budući da stalna kontrola nad drugima znači, u stvari, stavljanje samom sebi veta na prave emocije.

Da li je onda oprez majka ili maćeha mudrosti? Strahovi su veliki izvor naše patnje, često i veći od stvarne opasnosti. Želimo da ih se oslobodimo i pred svakim od nas postavlja se pitanje kako i kojim sredstvima se možemo izvući iz tog neprijatnog stanja. Stalno zamišljajući opasnost pojedine osobe pokušavaju da se od nje zaštite predviđanjem. U njihovoj svesti, pored zamišljene ugroženosti, uvek postoji nekoliko bezbednih rešenja. Ovo naivno, gotovo dečje, verovanje navodi ih da pribegavaju računici za koju misle da će im pomoći da stave život pod kontrolu. Kod takvih osoba sve se oprezno prati: novac, događaji, susreti.

Sistem odbrane od patnje preterano opreznih u svom temelju ne samo da sadrži strah od drugih već i od sebe, pa čak i od prolaznosti života. Kontrola je pokušaj da se predvidi sve što može da bude neprijatno i da poremeti ličnu stabilnost. Zašto postajemo toliko oprezni? Događaj koji je neku osobu odvojio od spontanosti, od onoga što je činila i osećala, deluje kao neka vrsta otrežnjenja koje treba da je ojača da bi, lišena patnje, preživela slične situacije. Taj oblik samozaštite je naš odgovor na spoljašnji bol, prilagođena odbrana u datom životnom trenutku.

Izvor: Krstarica

Opreznost može biti korisna u životu, ali treba imati na umu da ona postaje kočnica kada kalkulacija postane metod ponašanja. Kakvu sliku sveta grade proračunate osobe? Od čega polazi njihova matematika? One su gotovo slepe prema svemu onome što im život nudi, budući da su isuviše okupirane predviđanjima, uglavnom nepovoljnih događaja. Strah od patnje čini ih i hermetički zatvorenim. U toj izolaciji veruju da dominiraju zbivanjima, nesvesni da zaobilaze lepe strane života, prijatne i neobavezne susrete, sve što nas uzbuđuje i čini živim.

Ipak, neophodno je praviti bilans, razmišljati o podacima kojima raspolažemo, videti događaje i planove u perspektivi, poštovati druge i društvena pravila. Računica postaje opasna tek kada je slepo pratimo, doslovno kao zakon. Osoba za koju kažemo da je proračunata uverena je da savršeno poznaje ljudski rod. Projektujući sebe u druge, ona ne opaža kakvi oni zaista jesu, već u njima vidi kakvi bi mogli da budu. Da li se možemo osloboditi takvog stava? Naravno, ali treba učiniti napor da bi se prilagodio odnos prema sebi i drugima. To znači da sebe treba osloboditi tolike kontrole, težnje za dominacijom i stalnog pribojavanja. Ujedno, to je i put da prihvatimo sebe i da poverujemo u sopstvene sposobnosti u savladavanju teškoća.

Da li savremeno društvo proizvodi proračunate ljude? Nažalost, sve je više izolovanih ljudi, koji o životu drugih ne znaju gotovo ništa i s kojima imaju samo površnu komunikaciju. Drugi su sve češće predmet pažnje samo ukoliko doprinose našim ciljevima, pa se prema njima tako i ponašamo. Osoba koja bira prijatelje prema koristi koju od njih ima često izbegava i trajnije ljubavne veze. Deluje kao savršeni prijatelj, ali se suštinski nikada ne otvara iz opravdanog straha od toga da neće biti prihvaćena.

Izvor: Krstarica