Život kakav želimo (1)

A. P. 14.04.2008.

Setite se kako ste pre nekog vremena bili na vrhu svoga sveta. Preko dana ste imali posao iz snova, noću je pored vas bila žena iz bajke. Bili ste najsrećniji čovek na svetu. A onda, u roku od samo mesec dana, premestili su vas na lošije radno mesto, a ona vas je ostavila. U oba slučaja sve se desilo prilično netaktično. Pitali ste se tada kako bi život ikada više mogao biti podnošljiv. A onda prođe neko vreme... I na kraju ipak možete da priznate da ste čovek koji čista srca može da kaže kako je zadovoljan svojim životom.

Nije to samo zato što opet imate dobar posao ili zato što pravite spisak gostiju za venčanje sa ženom koju volite. Ovo je drugačiji i mnogo složeniji ukus sreće, onaj koji se može osetiti samo kada se dobro propati. Pre nego što se to dogodilo, gledali ste svet kroz ružičaste naočare. Svima ste verovali i vodili lep i ušuškan život. Međutim, kada su nestali balončići od pene i vaš vid se izoštrio, postepeno ste počeli da shvatate da je svet - čak i onaj u kom negativci izviruju iza svakog ćoška - mnogo zanimljiviji jer je u punom koloru. Niste posle svega toga postali srećniji nego realniji. Kada neko poželi sebi više sreće, mora znati da je to nusprodukt drugog cilja, a to je - da se shvati sopstveni život. Ne morate, naravno, doživeti ništa previše strašno da biste se "osvestili". Treba samo da zavirite u svoju prošlost, da promenite način gledanja i odbacite ono što vas štiti od realnog života.

Bol je svojstven čoveku, čak je i koristan, jer se iz njega mnogo uči. Život ispunjen radošću i bolom - to je jedina realnost. A nije mali broj onih koji se bave simptomima, a ne uzrocima. Nedostatak emocionalnog bola ne olakšava život. Važno je shvatiti u kojoj meri nam osećanja govore šta se stvarno dešava u životu. Na kraju, znate kako se kaže: bolje je i biti nezadovoljan čovek nego zadovoljno prase.

Izvor: Krstarica

Zhivot kakav zheli ce imati svaki chovek koji ne propushta ni jednu priliku koja mu se ukazhe, bilo poslovnu, bilo ljubavnu, bilo priliku za zajebanciju.

Život kakav želimo (2)

A. P. 15.04.2008.

Taman ste pomislili: super, spreman sam da budem realan, neka bol, nemir i briga uđu u moj život! Ali, nije to tako jednostavno. Većina nas provela je čitav život pokušavajući da izbegne sve što je bolno. Iako često nismo ni svesni toga, razradili smo načine da se zaštitimo od bola nanetog u prošlosti, od teške istine koja se još naziva i "naša priča". Međutim, jedini način da se krene napred jeste da se pobedi ta priča, to jest svi nemiri i strahovi koji utiču na važne životne odluke.

Razumevanje svoje životne priče je najvažnije za shvatanje sopstvenih postupaka. Prvi korak predstavlja suočavanje s problemom koji ste izbegavali, odbacivali, krili godinama; drugi korak podrazumeva da treba da prestanete da pravite greške zasnovane na tim problemima i da počnete da ispisujete novo, srećnije poglavlje svoje priče. A za to je ponekada potrebno da zagazite u prošlost da biste videli šta vas to sprečava da krenete napred. Najbolji način da shvatite svoju priču jeste da potražite šta vas inspiriše na stalno vraćanje određenog modela ponašanja u vaš život. Možda ne možete da prestanete da se ponašete na način na koji ne želite, koji vas čak i ne ispunjava. Moguće je da mislite da bi svi vaši problemi bili rešeni kada biste promenili nešto na sebi ili kad biste našli savršenu partnerku. Ili ste ubedili sebe da morate biti superuspešni: savršeni, posebni, svemoćni.

Većina nas o nekim od ovih stvari razmišlja povremeno. Ali, da li o nekoj od njih mislite stalno? Ako uspete da ostvarite samo jednu stvar u nekom roku koji sebi postavite, na odličnom ste putu. Zato je dobro iskoračiti iz zaštićenog ugla u kojem vas zadržava vaša priča i započeti život u složenom, emocionalno izazovnom, realnom svetu. S poslom iz snova ili bez njega, sigurno je da će vam se tamo svideti.

Izvor: Krstarica